Šta devojčice uče od mama koje rade, a šta od onih koje ne: 7 ključnih razlika koje se primećuju i kad odrastu

Da li devojčica koja svakodnevno gleda majku kako odlazi na posao razvija drugačiji odnos prema novcu, karijeri i samostalnosti od one čija je majka najveći deo dana posvećena porodici i domu? Istraživanja pokazuju da iskustvo odrastanja uz zaposlenu majku može da ostavi trag na kasnije životne izbore ćerki, ali i da majke koje ne rade van kuće prenose važne životne lekcije. Razlike su zanimljive, a neke od njih postaju vidljive tek u odraslom dobu.

Majke su prve žene od kojih devojčice uče kako izgleda život odrasle žene. Pre nego što počnu da razumeju šta znače karijera, finansijska nezavisnost, brak, roditeljstvo ili lični izbori, one posmatraju svakodnevicu u sopstvenoj kući.

Preporučujemo

Gledaju kako mama provodi dan, kako donosi odluke, kako reaguje kada je umorna, kako raspolaže novcem, koliko vremena posvećuje sebi i šta stavlja na prvo mesto. Upravo kroz te naizgled obične situacije formiraju prve predstave o tome šta žena može, šta se od nje očekuje i kako bi njen život jednog dana mogao da izgleda.

Zbog toga je zanimljivo pitanje šta devojčice usvajaju od majki koje imaju posao i svakodnevno odlaze na radno mesto, a šta od onih koje su odlučile da ostanu kod kuće i više vremena posvete porodici.

Jedno od najzanimljivijih istraživanja na ovu temu objavljeno je 2018. godine u naučnom časopisu Work, Employment and Society. Istraživačice Kathleen McGinn, Mayra Ruiz Castro i Elizabeth Long Lingo analizirale su podatke više od 100.000 muškaraca i žena iz 29 zemalja.

Rezultati su pokazali da su odrasle ćerke zaposlenih majki češće i same zaposlene. Među onima koje rade, češće zauzimaju rukovodeće pozicije, rade više sati i ostvaruju veće prihode u odnosu na žene čije majke nisu bile zaposlene. Istraživanje je, dakle, ukazalo na to da primer majke može da utiče na profesionalne izbore ćerki i decenijama kasnije.

Ali to nije jedina razlika koju su istraživači uočili.

1. Odnos prema poslu i karijeri: posao kao prirodan deo života

Devojčice koje odrastaju uz zaposlene majke svakodnevno imaju priliku da vide kako izgleda profesionalni život žene. Znaju da mama ima kolege, obaveze, rokove, sastanke, odgovornosti i ciljeve koji nisu povezani isključivo sa porodicom.

Na taj način posao ne doživljavaju kao nešto što žene eventualno rade kada nemaju druge obaveze, već kao sasvim prirodan deo odraslog života.

Kada i same počnu da razmišljaju o budućnosti, lakše mogu da zamisle sebe u različitim profesionalnim ulogama. Ne mora da znači da će izabrati karijeru po svaku cenu, ali im je ideja da budu zaposlene i profesionalno ostvarene već poznata.

S druge strane, devojčice čije majke ne odlaze na posao mogu da odrastaju uz drugačiji primer. Svakodnevno gledaju koliko je organizacije potrebno da bi domaćinstvo funkcionisalo, koliko odgovornosti podrazumeva briga o porodici i koliko rada postoji iza svega što se u kući podrazumeva.

I one mogu razviti snažnu radnu etiku, samo što je njihov prvi primer rada često povezan sa domom, a ne sa formalnim zaposlenjem.

2. Finansijska nezavisnost: novac kao sredstvo lične slobode

Jedna od najvažnijih lekcija koju devojčica može da nauči posmatrajući zaposlenu majku jeste da žena može da ostvaruje sopstvene prihode.

Kada vidi da mama radi, prima platu, plaća račune, kupuje ono što joj je potrebno i učestvuje u finansijskim odlukama, dobija konkretan primer ekonomske samostalnosti.

Novac tada nije samo nešto što dolazi od drugog člana porodice, već rezultat sopstvenog rada i truda.

Ova predstava može da bude posebno važna kada devojčica odraste i počne da donosi odluke o obrazovanju, zaposlenju, partnerskim odnosima i sopstvenom domaćinstvu.

Kod majki koje ne rade van kuće, finansijska slika može biti drugačija. Devojčice mogu da nauče koliko je važno pažljivo planirati kućni budžet, raspoređivati novac, prepoznavati prioritete i voditi računa o potrebama svih članova porodice.

Ipak, važno je napraviti razliku: majka koja ne odlazi na posao ne mora nužno da bude finansijski zavisna. Može imati sopstvenu ušteđevinu, imovinu, prihode od ulaganja ili druga sredstva. Isto tako, zaposlenje samo po sebi ne garantuje finansijsku slobodu.

Suština je u tome kakav odnos prema novcu devojčica vidi u svojoj porodici.

3. Odnos prema vremenu: kako izgleda balansiranje različitih uloga

Zaposlena majka često mora da uskladi više različitih obaveza. Devojčica posmatra kako mama ujutru priprema dete za školu, odlazi na posao, vraća se kući, organizuje ručak, pomaže oko domaćih zadataka i pokušava da pronađe malo vremena za sebe.

Iz takvog okruženja može da nauči planiranje, organizaciju, postavljanje prioriteta i činjenicu da dan ima ograničen broj sati.

Takođe može da shvati da nije uvek moguće svima biti dostupna u svakom trenutku i da postoje obaveze koje zahtevaju koncentraciju i vreme.

Kod majki koje ne rade van kuće, svakodnevica može biti organizovana drugačije. One često imaju više mogućnosti da prilagode raspored potrebama dece, da budu prisutne tokom školskih obaveza, slobodnih aktivnosti i svakodnevnih porodičnih situacija.

Devojčice tako mogu da usvoje drugačiji model upravljanja vremenom, u kojem su porodični ritam, briga o drugima i organizacija doma u prvom planu.

Ni jedan od ova dva modela nije automatski bolji. Mnogo više zavisi od toga koliko je porodica organizovana i da li majka ima podršku.

4. Rodne uloge: šta žena može, a šta se od nje očekuje

Ovo je jedna od najzanimljivijih razlika koju je nauka posebno istraživala.

Kada devojčica gleda majku koja ima posao, profesionalne ambicije i odgovornosti izvan kuće, dobija primer žene koja istovremeno može da bude roditelj, partnerka i profesionalno ostvarena osoba.

Takav primer može da utiče na njena uverenja o tome šta žene mogu da postignu i kakva bi trebalo da bude podela odgovornosti u porodici.

Zanimljivo je da istraživanje Kathleen McGinn i saradnica nije pokazalo promene samo kod ćerki. Sinovi zaposlenih majki u odraslom dobu provodili su više vremena u brizi o članovima porodice, dok su ćerke u proseku obavljale manje kućnih poslova.

Drugim rečima, primer zaposlene majke mogao je da bude povezan i sa drugačijom raspodelom porodičnih obaveza u sledećoj generaciji.

Međutim, to ne znači da majke koje ne rade van kuće nužno prenose tradicionalnije stavove. Istraživanje objavljeno 2012. godine, koje se bavilo prenošenjem stavova o rodnim ulogama između generacija, pokazalo je da majčina uverenja o ravnopravnosti mogu da utiču na obrazovne i profesionalne izbore ćerki čak i kada sama majka nije zaposlena.

To znači da nije presudno samo šta majka radi, već i kakve stavove prenosi.

5. Odnos prema ambicijama: dozvola da žele više

Devojčica koja odrasta uz majku koja ima profesionalne ciljeve može da nauči da je sasvim normalno želeti više od jedne životne uloge.

Može da vidi kako mama ulaže u obrazovanje, uči nove stvari, menja posao, napreduje ili pokušava da ostvari nešto što joj je važno.

Posebno je značajno kada dete vidi da majka ne odustaje od svojih planova čim se pojave prepreke.

Takav primer može da joj pomogne da razvije osećaj da su njene ambicije legitimne i da ne mora da bira između toga da bude dobra ćerka, partnerka ili majka i toga da bude uspešna u poslu.

Devojčice koje odrastaju uz majke koje su posvećene domu mogu, sa druge strane, da nauče da uspeh ne mora uvek da bude povezan sa titulama, unapređenjima i profesionalnim statusom.

Mogu da razviju drugačiju predstavu o ispunjenom životu, u kojem su odnosi, porodična stabilnost, briga o deci i kvalitet svakodnevice visoko na listi prioriteta.

Najvažnije je da nauče da ambicija ne mora da izgleda isto kod svih žena.

6. Briga o drugima i emocionalna dostupnost

Jedna od čestih pretpostavki jeste da majke koje ne rade van kuće imaju više vremena za decu, dok su zaposlene majke manje prisutne.

Iako razlika u raspoloživom vremenu može da postoji, sama količina vremena ne govori dovoljno o kvalitetu odnosa.

Zaposlena majka može da nauči ćerku da se porodična bliskost ne meri brojem sati provedenih u istoj prostoriji. Može da joj pokaže kako se održavaju odnosi uprkos obavezama, kako se razgovara o problemima i kako se pronalazi vreme za važne ljude.

Majka koja je više kod kuće može da pruži više prilika za zajedničke svakodnevne aktivnosti, razgovore, igru i neposredno učešće u detetovim obavezama.

Ipak, ni jedna od ovih situacija ne garantuje emocionalnu bliskost. Majka može biti fizički prisutna, a emotivno nedostupna, baš kao što može imati puno radno vreme i biti veoma uključena u život svoje ćerke.

Istraživanja razvoja dece upravo zato naglašavaju značaj kvaliteta roditeljske interakcije, porodičnog okruženja i dostupne podrške, a ne samo statusa zaposlenosti majke.

7. Slika o tome kako izgleda srećna i ispunjena žena

Možda je ovo i najvažnija lekcija.

Devojčice od majki ne uče samo kako se zarađuje novac, kako se kuva ručak ili kako se organizuje dan. One kroz njihovu svakodnevicu formiraju sliku o tome šta znači biti žena.

Ako vide majku koja voli svoj posao, ali i uživa u porodici, mogu da nauče da različite životne uloge mogu da postoje istovremeno.

Ako vide majku koja je srećna što je najveći deo vremena posvetila deci i domu, mogu da nauče da je i takav izbor vredan poštovanja.

Problem nastaje kada dete odrasta uz osećaj da majka nije zadovoljna sopstvenim životom, da stalno nešto žrtvuje ili da nema pravo na sopstvene želje.

Zato je možda važnije od toga da li majka odlazi na posao pitanje da li je zadovoljna svojim izborima i da li svojoj ćerki pokazuje da i ona jednog dana ima pravo da napravi sopstvene.

Šta kažu istraživanja: da li su ćerke zaposlenih majki uspešnije?

Studija Kathleen McGinn i njenih saradnica, zasnovana na podacima iz 29 zemalja i više od 100.000 ispitanika, ukazala je na zanimljivu povezanost između zaposlenosti majke i kasnijeg profesionalnog života ćerke.

Ćerke zaposlenih majki češće su bile zaposlene, a među zaposlenima su češće imale rukovodeće odgovornosti, radile više sati i ostvarivale veće prihode.

Međutim, to ne znači da će devojčica koja odrasta uz majku domaćicu imati manje uspeha ili lošije rezultate u životu.

Naprotiv, šira naučna literatura pokazuje da je odnos između zaposlenosti majke i razvoja deteta mnogo složeniji.

Veliki pregled 61 istraživanja, objavljen u časopisu Science 2026. godine, pokazao je da su ukupni efekti majčinog zaposlenja na razvoj dece uglavnom mali i statistički neznačajni. Posebno su zabeležene koristi za decu iz porodica sa nižim prihodima.

Istraživanje američkog Biroa za popis stanovništva iz 2015. godine takođe je pokazalo da zaposlenost majke tokom prvih pet godina detetovog života nije imala značajan uticaj na kasniju zaradu, zaposlenost ili ekonomsku mobilnost odraslih sinova i ćerki.

Drugim rečima, ne postoji naučni dokaz da je jedan porodični model univerzalno bolji od drugog.

Na kraju, devojčice ne nasleđuju samo majčine navike, već i njene predstave o životu. Neke će od majki naučiti da je važno imati sopstveni posao, prihode i profesionalne ciljeve. Druge će naučiti koliko su važni briga, prisutnost i posvećenost porodici.

A možda je najvažnije da odrastaju uz majku koja im pokazuje da žena ne mora da živi po unapred zadatom scenariju. Može da radi, može da ostane kod kuće, može da promeni mišljenje, započne novu karijeru ili izabere potpuno drugačiji put.

Jer najveća lekcija koju ćerka može da dobije od majke jeste da ima pravo da sama odluči kakav život želi.

(Ona.rs)