Kućne obaveze razvijaju samopouzdanje kod dece: U čemu sve mališani mogu da pomognu

Uključite decu u male, kućne obaveze: Sve to doprinosi njihovom zdravijem odrastanju

Kućne obaveze i aktivnosti su nešto što bi trebalo da dele između sebe svi članovi porodice, a o tome koliko su one značajne za decu i njihov razvoj često govore psiholozi.

Još od najranijeg doba deci je potrebno uvoditi određene obaveze kojima su dorasli, kako bi im se, pre svega razvila odgovornost i radne navike.

Preporučujemo

- Uključivanje dece u kućne poslove i davanje, prema uzrastu, određenih obaveza utiče dobro na njihov fizički, ali i psihički razvoj, a naročito na samopouzdanje - kaže za Ona.rs psiholog Milena Buđevac.

Prema njenim rečima decu je poželjno uključivati u kućne obaveze već sa dve-tri godine.

- U tom uzrastu uz vašu pomoć oni mogu da skupe igračke, da nauče da ih sortiraju. Nemojte očekivati da oni to već znaju sami, jer je to nemoguće. Potrebno je malo strpljenja. Ono gde većina roditelja greši je što ne mogu da sačekaju, već uzmu i sami to urade - kaže Buđevac.

Ona navodi da im sa četiri i pet godina možete dodati još po neku obavezu.

- Kada napune četiri godine i pet godina, oni mogu sami da raspreme krevet, završe obaveze koje se tiču njihove lične higijene, obuku se sami... U tom uzrastu mogu da postave i sto ili zaliju cveće uz vaš nadzor, pa i da iznesu smeće iz svoje sobe i stave ga u korpu za otpadke. Poželjno je , recimo, da im date, kada slažete veš, da savijaju čarape, da ih spajaju po bojama ili ih uvijaju u lopticu, što je odlično za razvoj motorike, ali i opažanja. U tom uzrastui mogu da obrišu i prašinu - objašnjava sagovornica portala Ona.rs.

Kako navodi Buđevac, predškolci i mlađi školarci mogu da rašire veš, obrišu pod, ubace razvrstan veš u mašinu, a sa osam i devet godina poželjno im je dati da operu sudove, usijaju kuću, ali i sortiraju stvari i pospreme ormare.

- U tom uzrastu mogu da odu i u manju nabavku, što će im pomći da nauče i šta je kusur , ali će im stvoriti i svest o novcu. Mogu da bace smeće u kontejner, oljušte krompir ili šargarepu uz vaš nadzor ljuštilicom, kao i da skuvaju čaj, na primer - objašnjava psiholog.

Ona ističe da je uključivanje dece u kućne poslove ne samo od pomoći za roditelje već je neophgodno i za njihov zdrav psihički razvoj. Kako Buđevac kaže, osim toga što će mame biti rasterećenije i posao podeljen, deca će naučiti šta su obaveze i odgovornosti, a kroz njih uvežbavati i korisnu samodisciplinu.

- Roditelji često nemaju strpljenja, pa im je lakše da to urade sami. Međutim, to je pogrešno. Deca uče iz primera, pa im je najlakše tako i pokazati. Potrebno je strpljenje da bi počeli da obavljaju kućne obaveze. Bitno je da se ne očekuje da bude sve odjednom i da sve znaju i mogu sami. Nemojte ih kritikovati odmah. Pobornik sam odnosa pohvale i kritike , tako što ćete pohvaliti 80 odsto onoga što su uradili, a za 20 odsto im skrenuti pažnju da se drugi put malo više potrude. I trudite se da to uvek bude po jedna stvar za koju bi trebalo da se potrude malo više, jer će oni tako lakše usvajati kritiku. I kada sledeći put to urade bolje, biće zadovoljni, razvijaće samopouzdanje i shvataće da to mogu - savetuje naša sagovornica.

(Ona.rs)