U Srbiji se proslavljaju Mladenci: Da li se gosti pozivaju na slavlje?
Mladence slave svi - i oni koji su razmenili bračne zavete u crkvi, i oni koji su sklopili građanski brak, ali i deca koja su rođena između 22. marta prethodne i ove godine
U spomen na stradanje 40 Svetih mučenika Sevastijskih, koji su 320. godine postradali u ime Hrista, 22. marta obeležavaju se Mladenci.
Iako “ne pada” na crveno slovo, ovaj praznik se po kalendaru Srpske pravoslavne crkve svetkuje kao neradni dan, a posebno je važan za parove koji su u prethodnih godinu dana sklopili brak.
Za njih, Mladenci su dan kada će ugostiti članove familije i bliske prijatelje u svom domu i poslužiti ih mladenčićima, kolačima od pšeničnog brašna premazanim medom. Na trpezi će se, u većini slučajeva, naći i predjelo, glavna jela, pite i sitni kolači.
Iako mnogi smatraju da su Mladenci praznik koji ima viševekovnu tradiciju u našem narodu, etnolog Snežana Ašanin iz Narodnog muzeja u Čačku za Ona.rs kaže da običaj obeležavanja Mladenaca datira iz druge polovine prošlog veka.
– Mladenci nisu starinski praznik - kaže za Ona.rs Snežana Ašanin, etnolog i muzejski savetnik Narodnog muzeja u Čačku.
- Tek u drugoj polovini 20. veka mladi bračni parovi počeli su da slave Mladence, i to najpre u gradskim sredinama, počev od Beograda do drugih većih gradova. Na jugu Srbije ovaj praznik je najkasnije prihvaćen. Ali, migracije stanovništva doprinele su da se običaj obeležavanja Mladenaca proširi u svim delovima regiona gde žive Srbi.
Simbolika venca i mladenčića
Po legendi, mladenci su bili mladići koji su 320. godine postradali za Hristovu veru. U trenutku kad su izdahnuli sa neba je, veli predanje, na njihove glave palo 40 venčića. Zbog toga, objašnjava sagovornica našeg portala, prilikom venčanja u crkvi mlada i mladoženja na glavi nose vence.
- Venac je simbol bračne vernosti i odanosti, ali i žrtve. Takođe, venac je simbol čovekovog carstva, ali i besmrtnosti - objašnjava etnolog Ašanin.
I mladenčići, kolačići koje će mlada umesiti da posluži goste, imaju posebnu simboliku.
- Kolačiće od pšeničnog brašna valja premazati medom, da bi mladencima život bio sladak. Osim toga, med se povezuje sa kultom predaka, a veruje se da će mladenci koji ih pojedu biti srećni u braku i blagosloveni potomstvom - navodi Ašanin.
Mladi bračni parovi koji se opredele da goste dočekaju uz bogatu trpezu ne bi trebalo da bi zaborave da jela koja poslužuju trebalo da budu posna, jer praznik “pada” u vreme Časnog posta.
Da li bi mladenci trebalo da pozovu goste?
Mladence danas slave svi - i oni parovi koji su razmenili bračne zavete u crkvi, ali i oni koji su odlučili da sklope samo građanski brak.
- One koji su se venčali samo kod matičara crkva ne priznaje kao bračne parove - podseća etnolog Ašanin.
To, međutim, ne predstavlja prepreku da sutrašnji praznik obeleže u društvu familije i bliskih prijatelja.
Kao i u većini delova Srbije kad je reč o krsnoj slavi, tako se i na Mladence gosti ne pozivaju; dolaze oni koji žele da čestitaju mladom bračnom paru i donesu im simboličan poklon.
- Nekada je to bilo posuđe, a poslednjih godina su to vredniji pokloni ili novac, u zavisnosti od želja i mogućnosti gostiju. Donošenjem poklona na ovaj dan omogućava se mladim parovima da se što pre skuće - objašnjava etnolog Ašanin.
Ona dodaje da poslednjih godina Mladenci nisu samo praznik mladih bračnih parova, već i dece koja su rođena između 22. marta prethodne i 22. marta ove godine.
- Ta deca se nazivaju mladenčićima, a članovi familije im obično donose neki simboličan poklon - zaključuje Ašanin.
S druge strane, Mladenci "padaju" u prvim danima proleća, kad u našem narodu počinje čitav ciklus običaja, počev od rasterivanja zmija, do spaljivanja lutke od slame koja simbolizuje kraj zimskog perioda.
(Ona.rs)