Narodni običaji na Veliki petak: U različitim krajevima Srbije drugačija verovanja

Ovaj dan se provodi u strogom postu i tuguje se zbog žrtve Isusove

Za razliku od Vaskrsa koji se zbog vaskrsnuća Isusa Hrista smatra najvećim praznikom među hrišćanskim vernicima, Veliki petak se smatra najtužnijim, jer je na taj dan Isus razapet na Golgoti.

Zato se ovaj dan provodi u strogom postu i tuguje se zbog žrtve Isusove. Za ovaj dan vezuju se brojni narodni običaji i verovanja.

Preporučujemo

Pre svega veruje se da se Veliki petak, dan kad se Isus žrtvovao za sve ljude, provodi u tihovanju i molitvi. Ovaj dan naziva se i Raspeti petak, jer je tog dana Isus razapet.

Od Velikog četvrtka do Vaskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.

Ne radi se ništa

U narodu se veruje da na dan Hristovog raspeća ne valja ništa raditi. Ne valja zakivati eksere, uzimati, igle, šila i sve druge oštre i šiljate predmete da se ne bi pozleđivale Isusove rane.

Krojači i obućari tog dana ne rade ništa. Svaki posao, i van kuće i u kući, treba odložiti i izbegavati bilo kakav rad osim farbanja jaja.

U nekim krajevima Srbije veruje se da bi ovog dana trebalo očistiti kuću metlom, kako bi sve zlo i nečistoća napustile dom, a tu metlu bi, po verovanju, trebalo baciti u smeće.

Farbanje jaja

Najvažniji posao ovog dana je farbanje jaja, i to u crvenu boju, jer je ona simbol prolivene krvi Hristove i novog života koji se rađa iz njegove svesne žrtve. Prvo ofarbano crveno jaje naziva se čuvarkuća i čuva se na posebnom mestu da se ne razbije.

Čuvarkući se pripisuju posebna svojstva – lekovitost, plodotvornost, zaštita od grada i zlih sila. Ko ne stigne na Veliki petak, može da ofarba jaja i pre izlaska sunca na Veliku subotu.

Veruje se da crvena boja u koju se vaskršnja jaja farbaju simboliše Hristovu božansku, a plava ljudsku prirodu i zato se jaja najčešće farbaju u te dve boje.

Provlačenje ispod plaštanice

Na večernjim bogosluženjima na ovaj dan obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Isusa Hrista, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara, koji simbolično predstavlja Hristov grob, iznosi plaštanica.

Tri puta se, uz zvuke klepala, obilazi oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu. Plaštanica se potom polaže ispred oltara.

U pojedinim delovima Srbije, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju, prilikom provlačenja treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju i ta želja će biti ispunjena.

Da li se jede kopriva?

O ovom običaju mišljenja su podeljena, a u različitim krajevima Srbije različito se tumači i upražnjava. Na Veliki petak strogo se posti, što bi trebalo da znači da vernici ceo dan poste na vodi. Ukoliko neko ne može da izdrži, dozvoljen je još samo hleb.

Na Veliki petak ne pije se vino, jer se veruje da ono predstavlja Isusovu krv. Žene kuvaju varice i mlade koprive. Varica se nosi čobanima, a koprivu zbog zdravlja jedu i stari i mladi.

U nekim delovima zemlje, međutim, veruje se u potpuno suprotno – da uopšte ne treba jesti koprive.

Zanimljivo je da se u Sremu veruje da treba izbegavati tog dana beli luk.

Predskazanja za voće

Od starina se veruje da, ako na Veliki petak pada kiša, neće biti šljiva, a ako je toplo i sunčano očekuje se veliki rod voća.

Postoje i delovi zemlje u kojima ljudi veruju da, iako se ništa ne radi, voće treba okalemiti, jer se smatra da će se primiti  i dobro roditi sve što se ovog dana nakalemi.

U nekim delovima Srbije, uglavnom na jugu, smatraju da na Veliki petak decu ne bi trebalo puštati iz dvorišta, jer može neko na njih da "baci magiju".

(Ona.rs)