Odrastanje tinejdžera: Noćna mora koja može postati "san letnje noći"

Moraš ga pustiti da ode da bi ti se vratio...

"Moraš ga pustiti da ode da bi ti se vratio..." U istinitost ove teze uverili su se mnogi roditelji tinejdžera koji su dopustili sebi da se upuste i „prebace“ na nekonvencionalniji metod odgajanja dece u tinejdžerskom dobu, sa kojima su prošli brojne muke, probleme i nedoumice. I koliko god da su vršili pritisak na svoju decu, grčevito se trudeći da ih održe na pravom putu, ona su im ipak izmicala, postajala buntovna.

U stvari, velika greška koju nekad i nesvesno prave roditelji jeste pribegavanje pritisku na dete u tom uzrastu, nametanje svojih želja i snova i konstantno ubeđivanje da su samo odluke, ideje i vizije roditelja ispravne. Na taj način ih samo zapravo odbijamo od sebe jer je tinejdžer buntovan sam po sebi, hoće da menja svet, „pomera planine“, bude drugačiji i dokazuje da može protiv svih, posebno protiv autoriteta. A, i taj autoritet... utisak je da je ipak malo precenjen.

Preporučujemo

Nije autoritet samo puko uterivanje straha i veštačko izazivanje strahopoštovanja u odnosima tinejdžera i odraslih. Naprotiv. Može se autoritet postići i drugačije, kreativnijim i, za naše prostore, pomalo egzotičnijim pristupom.

Pre ćemo poštovanje tinejdžera zadobiti uspostavljajući „kontrolisano“ opušten odnos sa njima uz iskren pokušaj i volju da ih razumemo (najbolja „vežba“ za ovo je povratak roditelja u prošlost i sećanje na svoje tinejdžerske dane, probleme i želje koje su tada imali) i da ih ne osuđujemo, ali uvek uz konstruktivne predloge i nuđenje nekoliko opcija rešenja problema ili situacija sa kojima se susreću i u kojima pokušavamo da im pomognemo. Ovakvim pristupom i sam tinejdžer će se osetiti kao poštovana ličnost koja aktivno učestvuje u nalaženju najboljeg rešenja.

"Možda ćete kao roditelj doći u iskušenje da fatalistič­ki razmišljate o crtama ličnosti i ponašanju svog dete­ta (recimo o njegovoj stidljivosti, svadljivosti, sklonosti depresiji) – sve je to zapisano u genima i jedino što vam ostaje jeste da ga trpite takvo kakvo je, jer je sav vaš trud uzaludan. Ako se pitate u kojoj meri je detetovo ponašanje određeno nasleđem, a u kojoj vaspitanjem, dobra vest je da je odnos 50 : 50, što znači da roditelji, uz mnogo strpljenja i upornosti, ipak mogu promeniti ponašanje tinejdžera, pa čak i uticati na razvoj njegovog uma i ličnosti", ističe se u knjizi „Tinejdžeri na dlanu – Kako ih odgajiti da budu srećni“, autorki Džejni Daunšajer i Nile Gru, stručnih savetnica koje su se specijalizovale za razvoj tinejdžera i emocionalnu inteligenciju. Svojim isprobanim strategijama komuniciranja s tinejdžerima pomogle su hiljadama porodica širom Velike Britanije.

Autorke upućuju i na to da se poslednjih godina u čitavom nizu istraživačkih studija konkretno usredsređenih na mozak tinejdžera došlo do "čvrstih dokaza da to kako roditelji komuniciraju sa svojim detetom – u svakodnevnoj, običnoj interakciji – i sam porodični život utiču pozitivno ili negativno na razvoj deteta. Ključ je u tome kako reagujemo na tinejdžersko padanje u fras i na njihove emocionalne potrebe. Ako uspemo da reagujemo na pravi način, verovatno ćemo kasnije biti nagrađeni".

Upravo je to ono što im je potrebno i što im prija – da ih shvatimo kao ličnosti vredne poštovanja čije se mišljenje uvažava. Zato je dati slobodu voljenima, bili oni naša deca, bračni partneri ili prijatelji upravo ona doza razumevanja koja nam fali u komunikaciji. Sloboda koja znači slobodu mišljenja i izbora u svakom smislu, pa čak i slobodu da se pogreši i donese pogrešna odluka.

Pustiti nekoga da pogreši nije grešna stvar. To je usluga koju zapravo činimo onima koje volimo kako bi naučili iz svojih grešaka jer roditeljima je važno da njihova deca osete život u svakom smislu, i kada ih mazi i kada je teško, da prezimaju odgovornost za svoje postupke i u svakom trenutku budu svesni posledica svojih odluka. To se neće postići ako uporno kao roditelji namećemo svoje načine i odluke, ako smo previše zaštitnički nastrojeni i čuvamo ih od „oluja“.

To će se postići pružanjem slobode tinejdžeru, njegovim svesnim izborima i povremenim „odlascima“ od nas da bi nam se uvek vraćali srećni, samosvesni i zadovoljni

(Ona.rs/Sanja Pajević Bundalo)