Čuvanje kaligrafije od zaborava: Škola Dušana Mišića neguje tradiciju

U modernom dobu, kada je pisanje rukom nešto što sve manje koristimo, od izuzetnog je značaja očuvati ćirilično pismo u svoj svojoj lepoti i specifičnosti

Kaligrafija je više od lepog pisanja - to je umetnost koja se savladava celog života, a koja je istovremeno od ogromnog značaja za očuvanje kulturne baštine, tradicionalnih i pravoslavnih vrednosti.

Preporučujemo

U modernom dobu, kada je pisanje rukom nešto što sve manje koristimo, od izuzetnog je značaja očuvati ćirilično pismo u svoj svojoj lepoti i specifičnosti. Sa time se slaže i polaznica škole kaligrafije "Dijak", Ljiljana Đurović, koja ima za cilj da sve što nauči u školi, prenese svojim unucima.

- Pošto sad imam unuke, razmišljala sam da im prenesem to znanje i da znaju kako se piše. Možda sam brljala kao mama, jer mame obično brljaju i zbog godina i uslova života, svega i svačega. Kad ste baba i završili ste sa radnim vekom, onda možete da se bavite unucima. Baba je tu da voli pazi, mazi i razmazi i da im neko drugačije znanje, iz drugačijeg vremena - kaže Ljiljana Đurović. 

Potpuno drugačijim motivom vodila se polaznica škole Milijana Pavlović Milićević. Ona je 47 godina živela u Cirihu, pa je usled nekorišćenja našeg pisma, po povratku u Srbiju, shvatila da je zapravo sve zaboravila, ali da ne sme na tome i da ostane.

- Nisam zaboravila sva slova, ali jesam dosta. Onda sam kupila bukvar i malo sam vežbala. Jednog dana sam kod Saborne crkve primetila oglas za školu kaligrafije. Šta li je to kaligrafija? Lepo sam došla kući, pročitala šta je to i pozvala Dušana. Pitala sam da li kaligrafiju mogu da uče i neki ljudi koji imaju malo više godina - započela je Milijana svoju priču o pridruživanju školi Dušana Mišića, diplomiranog likovnog umetnika crkvene umetnosti.

Škola je osnovana po blagoslovu patrijarha, sa misijom da čuva ćirilicu i da se ne zaboravi pisanje rukom.

- Današnje tehnologije sve više preovladavaju. U školama su uvedeni elektronski dnevnici, nemate više unos ocena hemijskom. Sve više se gubi veština pisanja rukom i perom i nadam se da će sve više biti ovakvih škola i da ćemo se truditi da u ovome opstajemo. Ide se ka tome da se osnuje akreditovana škola kaligrafije, koja će trajati nekoliko godina, gde će svako nakon završetka imati status kaligrafa. Mnogi se danas nazivaju kaligrafima posle osnovnih kurseva, a to je jedan od problema koji će se razviti kasnije. Laici ne primećuju greške u slovima, ne primećuju mnoge stvari. Idemo ka tome da onaj ko želi da dobije status kaligrafa bude validan i prepoznat - priča Dušan Mišić.

On ističe i kako je neophodno da se kaligrafija vrati u škole, kroz predmet likovna kultura ili kroz neki izborni predmet, kao što je to bilo pre 30 i nešto godina.

Jednom nedeljno, po 90 minuta, pohađanje škole traje šest meseci i tako se dobije neophodan broj sati da bi se savladale osnove. Polaznici tada dolaze do izrade svog prvog rada, što znači da će pre toga proći kompletan proces stvaranja rada - naučiće jedan jedan font, jedan od ustavnih ćirilica. Naučiće kako da sklapaju slova u reči i rečenice, da prave razmak između svih tih reči, da komponuju sve to u jednu celinu. Na kraju, posle nekoliko generalnih proba, svako izradi svoj prvi rad.

- Te osnove zahtevaju da se usavršavaju. Mora da se vežba. Sa časa odlaze sa domaćim zadatkom, ponovo dolaze na čas da nauče nešto novo i odlaze sa novim domaćim kući. Taj ciklus, proces učenja traje duži period - zaključuje Dušan.

(Ona.rs)