• 0

Dušan Mišić o kaligrafiji: Talenat, strpljenje, smirenost, precizna i mirna ruka osnov su savladavanja tehnika

Radovi koje nam je Dušan pokazao rađeni su po uzoru na srednji vek - onako kako se kaligrafija primenjivala kod nas

  • 0

Manastir Manasija, neretko nazivan i Resava, nalazi se u blizini Despotovca i već osmu godinu zaredom je domaćin neobičnog festivala. Budući da je srpski despot Stefan bio vitez Reda Zmaja, nije čudno ni što je njegova zadužbina danas domaćin manifestaciji simbolično nazvane "Dani viteštva".

U toku trajanja ovog događaja razgovarali smo sa Dušanom Mišićem, diplomiranim likovnim umetnikom crkvene umetnosti.

Manasija je specifična jer je na tom mestu osnovana resavska prepisivačka škola 1418. godine, kada je despot Stefan sagradio ovaj manastir posle 11 godina. On i Konstantin filozof su zajedničkim snagama, zbog ljubavi prema književnosti, stvorili ovu školu i utvrdili njena pravila, koja su nakon toga bila zastupljenja u Hilandaru i Studenici i u mnogim velikim carskim lavrama kao što je Manasija.

Razvoj kaligrafije

Kaligrafija se razvila u srednjem veku, a kako kaže Dušan, to je svetska umetnost koju svi primenjuju, ali svaki narod kaligrafiju primenjuje po svojim potrebama. Radovi koje nam je Dušan pokazao su rađeni po uzoru na srednji vek - onako kako se kaligrafija primenjivala kod nas. Kaligrafija je u Srbiji imala ulogu u crkvenoj umetnosti i crkvenom životu, ulogu u životu svih vladara, a danas je sačuvana u najlepšem srednjovekovnom obliku, gde su svi ornamenti podsećanje na najlepšu knjigu srednjeg veka - Miroslavljevo jevanđelje.

Naša narodna baština bogata je mnogim psaltirima, jevanđeljima, poveljama koje smo do danas sačuvali, što danas predstavlja ono što Dušan primenjuje na svojim radovima, a to znanje prenosi na učenike koji pohađaju njegovu školu kaligrafije.

 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

A post shared by Calligraphy🔹Каллиграфия (@kaligrafija_net)

Škola kaligrafije i savladavanje tehnike

Dušanove učenice Tanja i Milica su nam demonstrirale savladane tehnike, a ono što Dušan napominje jeste da je potrebno jako dugo baviti se kaligrafijom kako biste ostvarili ozbiljne rezultate. Ovo je dugotrajan proces kome se pristupa sa mnogo strpljenja, zahteva smirenost i talenat, preciznu i mirnu ruku.

- Jako je bitno da neko ko želi da se bavi kaligrafijom ima tu notu da ono što vidi može da prenese na papir. Jako su bitni ti momenti slikarstva, umetnosti, crtanja, da neko ima sklonost ka tome da bi jako brzo savladao sve korake.

U ovakvom zahtevnom procesu normalno je da se dese greške, a srednjovekovni kaligrafi su te greške popravljali. Ukoliko bi progutali slovo, iznad njega su dodavali znak i tako su popunjavali greške, koje su danas zapravo lepota i ukras rukopisa.

Kaligrafija nije nešto gde se teži ka perfekciji, gde svako slovo mora da bude identično, već je to umetnost i veština lepog pisanja. Upravo umetnost daje slobodu za greške koje su ispravljene tako da gotovo budu neprimetne i da sve izgleda kao smislena celina.

Ova umetnost pisanja u dubokoj je vezi sa pravoslavljem i crkvom i tu pronalazi svoj prostor i slobodu u radu - u koloritu i slobodi u korekciji ornamentike.

 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

A post shared by Calligraphy🔹Каллиграфия (@kaligrafija_net)

Šta se sve koristi u kaligrafiji?

Kako je svaki narod različito pristupao kaligrafiji, samim tim je svaki i imao različiti pristup u pogledu tehnika pisanja. Danas kod nas postoje dve podloge - pergament i papir i obe zahtevaju posebne tehnike rada. Pegrament je jareća koža i zahteva posebne tehnike, dok je papir lakši za rad i prihvata različite vrste boja i tehnika.

- Ista je tehnika pripreme mastila danas i u srednjem veku. Sačuvana je receptura po kojoj se pripremaju mastila za pergament. Za njega mora mastilo da se priprema, posebna je procedura i proces, tu su pigmenti i veziva koja se ubacuju u te pigmente da bi moglo da se stvori mastilo koje će da se veže za podlogu. Za papir može da se koristi bilo koje mastilo koje je proizvedeno u fabrici - objašnjava Dušan.

- Čovek treba da stvori vizuelni osećaj u glavi kada postavi pero kako će ono da vuče debljinu. Pero ima različite širine, postoji pero koje vuče pet milimetara, a vi kad ga oborite ka dole, ono će da vuče tanje, što ga više obarate, ono vuče tanji ugao. Potrebno je dosta vremena da neko stvori osećaj da, kada postavi pero na papir, već vidi kakvu će debljinu dobiti.

Jako dobri temelji su bitni u daljem radu i razvijanju veština, što dovodi do toga da, kada pogledate neko slovo, odmah shvatite iz koliko poteza je izvedeno i pod kojim uglom je rađeno.

(Ona.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Povezane vesti

Najnovije iz rubrike Putovanja