Kako porodica utiče na detetovu sliku o težini i obliku tela: Važno je ne stvarati im komplekse, ni nesvesno

Najvažnija stvar koju svaki roditelj mora da osvesti jesu sopstvene frustracije i nesigurnosti - kako ih ne bi prenosili na decu

Zamislite sledeću scenu: vaša ćerka isprobava blistavu haljinu, vrti se ukrug, prepuna sreće i zadovoljstva. Vaš partner i vi imitirate njeno oduševljenje i govorite joj koliko je lepa. Kasnije, dok čita svoje omiljene knjige, gleda vitke princeze i brze životinje, dok su zle veštice prikazane kao krupne žene, a teže životinje kao sporije i nespretne.

Zatim kreće da primećuje kako se njeni roditelji sve više brinu zbog njene težine i izgleda. Postaje tinejdžerka i posmatra svoje vršnjakinje, čita vesti o modi i estetici, gde primat ima isključivo jedan tip tela. U tom momentu se dešava prelomna situacija.

Preporučujemo

Naime, ako je dete odmalena vaspitavano da je lepo, sa konstruktivnim kritikama ako je u pitanju gojaznost koja ugrožava zdravlje, sav kasniji uticaj društva, ružni komentari vršnjaka ili površnost multimedijalnih sadržaja, neće biti toliko jak. Slika o sebi formira se u najranijem dobu.

Ukoliko je devojčica odrasla uz roditelje koji su joj ograničavali određenu garderobu jer je previše "bucmasta", koji su joj skretali pažnju da je dečaci "neće hteti", a devojčice će je ismevati, velika je verovatnoća da će izrasti u nesigurnu ličnost čija psiha kasnije može biti dodatno i jako poljuljana delovanjem eksternih faktora.

Ako se vratimo mislima na naše detinjstvo, možda ćemo se setiti neobaveznih komentara ili zapažanja koji sami po sebi ne deluju uticajno. Pa ipak, njihov kumulativni efekat može biti iznenađujuće moćan.

Bez obzira na to da li dolazi u obliku komplimenata ili kritike, previše skretanja pažnje na estetiku može dovesti do uverenja i nesigurnosti koje je teško otresti.

Pogrdni komentari porodice o težini mogu imati izuzetno štetne posledice koje, kako istraživanja pokazuju, prouzrokuju probleme sa mentalnim zdravljem i poremećajima u ishrani.

U današnje vreme istaknutog velnes i fitnes sveta, izrazito je prisutna stigmatizacija dece sa prekomernom težinom, što utiče na njihovo samopoštovanje.

S obzirom na to koliko rano počinje svest o idealima tela, šta roditelji i staratelji mogu da urade kako bi pomogli deci da osete samopouzdanje i više podržavaju druge?

Naučena percepcija

Uprkos rastućem pokretu "body positivity" zajednice koja slavi sve oblike i veličine, ideja da je mršavo telo idealno - ostaje dominantna na društvenim platformama, u tradicionalnim medijima, na televiziji, na velikom ekranu i u reklamama.

Svest o idealima tela počinje rano i odražava dečji doživljaj sveta oko sebe.

U jednoj studiji je od dece, uzrasta od tri do pet godina, zatraženo da odaberu figuru iz niza tankih do velikih veličina i predstave je sa pozitivnim ili negativnim karakteristikama.

Pitali su ih, koja bi deca bila zla ili ljubazna, koju bi drugi zadirkivali i koga bi pozvali na rođendan. Deca su imala tendenciju da biraju veće figure koja predstavljaju negativne karakteristike.

Najvažnije je istaći da su na ovu pristrasnost uticali drugi, najverovatnije stavovi i uverenja njihovih majki.

Starija deca su ispoljila jaču pristrasnost od mlađe, što opet ukazuje da je to naučeno, a ne urođeno.

- Deca ovakav obrazac ponašanja razvijaju prilično rano, što je zabrinjavajuće jer potencijalno imaju priliku da internalizuju tu percepciju, da je biti veći nepoželjno, a da je mršavost poželjna i povezana sa društvenim nagradama - navodi psiholog Šon MekLin, a prenosi "BBC".

Zabrinjavajuće brojke

Studije pokazuju koliko rano mala deca preuzimaju društvenu percepciju onih oko sebe, obraćajući veliku pažnju na to kako se odrasli ponašaju i govore o telima i hrani. Taj obrazac se nastavlja, a može se čak i pogoršati kako odrastaju.

Istraživanje koje procenjuje nivo nezadovoljstva telom i svesti o dijeti kod dece, uzrasta od pet do osam godina, pokazalo je da se "želja za mršavošću javlja kod devojčica oko šest godina". Od tog uzrasta, devojke su svoju idealnu figuru ocenjivale značajno mršavijom od sadašnje.

Ponovo, percepcija dece o nezadovoljstvu telom njihovih majki predviđala je da li su devojčice tada takođe osećale nezadovoljstvo sopstvenim telima.

- Znatan deo male dece ima internalizovana društvena uverenja u vezi sa idealnim oblikom tela i dobro su svesni dijete kao sredstva za postizanje ovog ideala - objašnjava psiholog.

Zadirkivanje je opasno

Roditelji ostanu šokirani kada čuju da njihova sopstvena nesigurnost , koja ipak može biti potpuno nevoljna a ne nešto što žele da prenesu, može imati takav uticaj. Ali, neki članovi porodice takođe uvećavaju ovaj efekat pogrdnim komentarima.

U studiji o efektima koja na decu imaju zadirkivanja članova porodice 23 odsto učesnika je prijavilo zadirkivanje roditelja u vezi sa izgledom, a 12 odsto da ih je jedan roditelj konkretno nazivao "debelima".

Zapanjujuće, više je prijavljeno slučajeva očeva nego majki, ali je majčinsko zadirkivanje imalo jači i veći uticaj, koji je bio značajan prediktor depresije.

Autori su sugerisali da bi razumevanje porodične istorije zadirkivanja pomoglo zdravstvenim radnicima da identifikuju one koji su u riziku za poremećaje u ishrani i loše psihološko funkcionisanje.

Druga istraživanja rađena na deci, uzrasta od sedam do osam godina, pokazala su da su komentari majki o težini i veličini tela povezani sa poremećenim ponašanjem u ishrani njihove dece. Slično tome, devojke "čije su majke, očevi i prijatelji podsticali da smršaju i budu mršavi" češće podržavaju negativna uverenja o težini drugih, poznata kao "stereotipi o debelim ljudima".

Ovo je posebno alarmantno s obzirom na porast stigmatizacije i maltretiranja u vezi sa težinom.

Čak i odrasle žene još uvek mogu da osete bol zbog stigme koju su iskusile u detinjstvu, pokazalo je istraživanje, a učesnici uglavnom ukazuju na svoje majke kao na izvor problema.

"To je bila najbolnija stvar koju sam ikada doživeo", "stalne kritike moje majke dovele su do problema sa samopouzdanjem sa kojima sam se borila ceo život", "i dalje imam problem da jedem pred mojom mamom" ... komentari ispitanika bili su brojni, a svi su imali istu konotaciju.

Iako je retko da majka želi loše za svoje dete, i uglavnom ima tendenciju da komentari budu korisni a ne podli, jako je važno ne projektovati sopstvene nesigurnosti i birati reči - jednom izgovorena reč se ne vraća, a posledice mogu biti velike.

(Ona.rs)