Kada se dete udari u glavu, da li je to "crveni alarm": Pedijatar o znacima upozorenja i motorici mališana

Neizbežno je da nekada beba udari glavu, ali postoji vreme kada se treba brinuti, a kada je kućna nega sasvim dovoljna

Novopečeni roditelji uživaju u svakom trenutku svog mališana i raduju se svakom novitetu. Od smeha, puzanja, preko rasta zubića, pa do prvih i nespretnih koraka.

Međutim, koliko god uživali u svakom malom koraku, koji se najčešće završi padom i gubitkom ravnoteže, ono što često prohuji kao briga roditelja, jeste i pitanje da li je uobičajeno da deca prvih par godina toliko padaju? I u kom momentu treba da zatraže savet stručnjaka.

Preporučujemo

- Prvenstveno svi imamo u vidu da je svako dete drugačije i da postoje deca koja su, kao i neki odrasli, nespretnije prirode. Postoje neke odrednice kojima se vodimo kada su u pitanju ovi psihomotorni razvoji, te se otprilike može reći šta je karakteristično za koji uzrast. Stabilnost pri hodanju i trčkaranju javlja se oko druge godine, kod dece koja su prohodala negde oko svoje prve godinice. Ova dečica, koja su nešto kasnije prohodala, znaju da se sapliću i duže. To zavisi i od deteta do deteta, jer postoje jednostavno dečica koja često padaju - objašnjava pedijatar dr Ana Milinković i dodaje:

- Kod dece se primeti kada taj motorni razvoj nije kako treba i kada uzrast negde nije po onome što je očekivano. S tim što, svako od nas pedijatara gleda zasebno dete, tačnije pacijenta, jer ne može da se očekuje da svako dete u istom uzrastu uradi iste stvari i napreduje identično. Dešava se i da su neka deca naprednija i da brže savladaju koordinaciju i pokrete. Mi tačno vidimo koji su "smotanci", a koji nisu.

Prema rečima naše sagovornice, negde do treće godine se očekuje da su veštine pokreta i celokupna motorika dovoljno razvijeni da dete može da skače, trči, šutira loptu i slično. U slučaju da se roditelji brinu ili primete da nešto nije u redu, treba da se obrate fizijatru i, naravno, u dogovoru pedijatru, koji prati to dete od rođenja.

Kada je u pitanju pad na glavu, kako i kada odreagovati?

Često se dešava da mališani udare glavicom o nešto, a to se nastavi i kada počinju da uče prve korake. To se dešava zato što im je još uvek glava teška, a nisu im dovoljno razvijene motoričke sposobnosti da bi se dočekali na ruke i zaštitili se.

- U slučajevima kada vidite da je dete udarilo glavu i da im je izašla čvoruga, ali da se brzo umirilo i nastavilo sa zanimacijama, to nije slučaj za brigu. Naravno, roditelji će nekada iz straha dovesti svoje dete odmah nakon pojave čvoruge, ali u početku su ti strahovi normalni. Međutim, postoje takozvani crveni alarmi, kada zaista treba da se dete dovede kod pedijatra na pregled - kaže dr Milinković i objašnjava:

- Recimo, kada dete padne i udari glavu, a primetite ranicu i posekotinu, tada bi trebalo da dovedete dete da mi proverimo ranu. U svakom slučaju se preporučuje da nakon udarca glave roditelji posmatraju ponašanje deteta od 24 do 48 sati, da bi videli ima li nekih "nuspojava". Ukoliko se nakon udarca glave desi da dete krene da povraća, da postaje pospano i slično, to se ne sme zanemarivati, jer može biti da je jak pad ili udarac izazvao potres mozga.

Pedijatar ističe da oni svakako odmah procene da li postoji razlog za brigu, da li postoji neka veća povreda ili da li treba dete za svaki slučaj da uradi i ostale preglede. Ovo su stvari koje ne smeju roditelji ignorisati, već pažljivo ispratiti, nagašava naša sagovorniva.

Uzrast i očekivane motoričke sposobnosti

Naša sagovornica je dala i neke opšte smernice uzrasta i očekivanja motoričkih sposobnosti, za koje opet naglašava da nisu nužno takve za svako dete.

Od 12 do 18 meseci - Razvija se samostalno hodanje i tada počinje da gura i vuče igračke. Počinje da se penje i uči da održava stabilnost uz pridržavanje. Naravno, to može doći uz padove na zadnjicu.

Od 18 do 24 meseca - U ovom uzrastu se dete već trudi da udara i baca loptu, ali i ima osećaj za veličine predmeta oko sebe.

Od dve do tri godine - Dete je veoma pokretno i zbog želje da istražuje počinje da se penje i traži nove, slične izazove.

Od tri do četiri godine - Veoma vešto u aktivnostima koje su zasnovane na pokretima. U ovom dobu postaje svestan brzine, pokušava nek nove "metode" poput stajanja na prstima, skakutanje i slično, što jee često povezano sa njegovom maštom u datom momentu.

Od četiri do tri godine - Već hoda po pravoj liniji, stoji na jednoj nozi i ima veliku kontrolu nad pokretima. Javlja se osećaj za ritam i pokret.

(Ona.rs)