Zašto se spremaju svetosavske perece: Iza običaja stoji legenda, objašnjava nam istoričarka Dijana Vasiljević
"Sveti Sava je bio spreman da se uortači i sa samim đavolom, samo da bi Srbi svakog dana na stolu imali svež hleb"
Običaj da se prave svetosavske perece nije vezan za crkvene kanone, već je proizišao iz legende koja je pustila koren u narodu i zadržala se u srpskoj tradiciji do današnjeg dana.
Naime, na Savindan mnoge žene praktikuju da zamese specijalne perece za decu, u znak zahvalnosti prema najvećem srpskom svetitelju, koji nam je omogućio da uopšte i imamo hleb na stolu.
Preporučujemo
Pikant piletina sa susamom je idealan ručak za celu porodicu: Ukusan obrok koji će vas dugo držati sitim
Recept za pancerote sa šunkom koji svako može sa lakoćom da isprati: Ukusi Italije iz vaše kuhinje
Prema anegdoti, koju nam prenosi istoričarka Dijana Vasiljević, ovaj običaj je nastao u nekom trenutku kada je Sveti Sava bio spreman da se uortači sa samim đavolom, samo da bi Srbi svakog dana na stolu imali svež hleb.
- Svetom Savi imamo mnogo toga da zahvalimo, a jedna od stvari je to što nam je omogućio da lakše meljemo žito. Predanje kaže da su ljudi nekada tucali žito u stupi ili ga mleli u žrvnju, što je bilo pravo mučenje. Sveti Sava je posmatrajući to poželeo da narod ima efikasniju spravu i osmislio je vodenicu - prenosi legendu za Ona.rs istoričarka.
Ali ova vodenica, prema legendi, nije bila bezbedna, jer se dešavalo da se prilikom ručnog ubacivanja žita iz vreće u rupu vodeničnog kamena, mnogi povređivali.
- Jednom je, priča kazuje, sam đavo dosao da obiđe vodenicu Svetog Save da i on vidi šta je ovaj napravio. Ponudio mu je da se "uortače" i da mu Sava ustupi jedan dan u godini da bude njegov u vodenici, a zauzvrat će đavo njemu da pokaže kako da napravi koš i čeketalo. I nas Sava je na to pristao - pripoveda Vasiljevićeva i dodaje da je za to odredio Badnji dan, zbog čega se prema narodnom verovanju đavoli zato često nalaze oko vodenice u to vreme.
Naš svetac je, kaže istoričarka, mudro izabrao Badnji dan, jer tada niko ne melje žito niti čuva vodenicu, a inače se oko Božića i reke smrznu, pa svakako nije moguće bilo šta da se uradi, i đavo odlazi "praznih ruku".
- I od tada, zahvalan narod na Savin dan mesi pecivo od belog pšeničnog brašna koje nosi u crkvu i tamo deli deci. Sredom i petkom posne, a drugim danima mrsne perece - zaključuje Vasiljevićeva i otkriva recept za tradicionalne mrsne svetosavske perece.
(Ona.rs)