Zašto se spremaju svetosavske perece: Iza običaja stoji legenda, objašnjava nam istoričarka Dijana Vasiljević

Vreme čitanja: oko 2 min.

"Sveti Sava je bio spreman da se uortači i sa samim đavolom, samo da bi Srbi svakog dana na stolu imali svež hleb"

Foto: Nikola Tomić, Youtube/ Sanja Mandic Sanjine djakonije

Običaj da se prave svetosavske perece nije vezan za crkvene kanone, već je proizišao iz legende koja je pustila koren u narodu i zadržala se u srpskoj tradiciji do današnjeg dana.

Naime, na Savindan mnoge žene praktikuju da zamese specijalne perece za decu, u znak zahvalnosti prema najvećem srpskom svetitelju, koji nam je omogućio da uopšte i imamo hleb na stolu.

Prema anegdoti, koju nam prenosi istoričarka Dijana Vasiljević, ovaj običaj je nastao u nekom trenutku kada je Sveti Sava bio spreman da se uortači sa samim đavolom, samo da bi Srbi svakog dana na stolu imali svež hleb.

- Svetom Savi imamo mnogo toga da zahvalimo, a jedna od stvari je to što nam je omogućio da lakše meljemo žito. Predanje kaže da su ljudi nekada tucali žito u stupi ili ga mleli u žrvnju, što je bilo pravo mučenje. Sveti Sava je posmatrajući to poželeo da narod ima efikasniju spravu i osmislio je vodenicu - prenosi legendu za Ona.rs istoričarka.

Ali ova vodenica, prema legendi, nije bila bezbedna, jer se dešavalo da se prilikom ručnog ubacivanja žita iz vreće u rupu vodeničnog kamena, mnogi povređivali.

- Jednom je, priča kazuje, sam đavo dosao da obiđe vodenicu Svetog Save da i on vidi šta je ovaj napravio. Ponudio mu je da se "uortače" i da mu Sava ustupi jedan dan u godini da bude njegov u vodenici, a zauzvrat će đavo njemu da pokaže kako da napravi koš i čeketalo. I nas Sava je na to pristao - pripoveda Vasiljevićeva i dodaje da je za to odredio Badnji dan, zbog čega se prema narodnom verovanju đavoli zato često nalaze oko vodenice u to vreme.

Naš svetac je, kaže istoričarka, mudro izabrao Badnji dan, jer  tada niko ne melje žito niti čuva vodenicu, a inače se oko Božića i reke smrznu, pa svakako nije moguće bilo šta da se uradi, i đavo odlazi "praznih ruku".

- I od tada, zahvalan narod na Savin dan mesi pecivo od belog pšeničnog brašna koje nosi u crkvu i tamo deli deci. Sredom i petkom posne, a drugim danima mrsne perece - zaključuje Vasiljevićeva i otkriva recept za tradicionalne mrsne svetosavske perece. 

(Ona.rs)