Hipersenzitivnost nije poremećaj, već karakteristika: Uvažite osećanja i reakcije vašeg deteta

Vreme čitanja: oko 4 min.

Počnite tako što ćete priznati osećanja vašeg deteta, to će im pomoći da se osećaju saslušano i shvaćeno

Foto: Shutterstock

Da li odgajate dete koje se drugačije ponaša u odnosu na svoje vršnjake? Možda osetljivije reaguje na stresne situacije, pokazuje više empatije prema životinjama i drugim ljudima, narodski rečeno "prima sve k srcu". Vaše dete je bistro, intuitivno, ali se ipak bori sa naizgled rutinskim stvarima.

Hipersenzitivnost nije dijagnoza ili poremećaj mentalnog zdravlja. Veoma osetljiva deca imaju toliko prednosti, ali i jedinstvene potrebe koje se lako mogu propustiti i ne izgledaju uvek kao da im je potrebna pomoć.

Karakteristika, a ne mentalni poremećaj

Hipersenzitivna deca imaju tendenciju da primećuju više, više razmišljaju o tome što primete i osećaju više. Smatra se da je povećana osetljivost urođena neurobiološka osobina koju poseduje oko dvadeset do trideset odsto ljudi. To znači da oni imaju nervni sistem (mozak) koji dublje primećuje i obrađuje suptilne informacije. Istraživači su hipersenzitivnost nazvali „osetljivošću na životnu sredinu“ ili „osetljivošću senzorne obrade“.

To je urođena osobina koja objašnjava kako visokoosetljiva osoba obrađuje informacije i ponaša se (urođeni deo njihovog temperamenta i ličnosti). Prema dr Elejn Aron, kliničkom psihologu i jednom od vodećih istraživača, visoka osetljivost je normalna varijacija ljudskog temperamenta i ličnosti.

Svi ljudi se razlikuju po tome kako obrađuju informacije u svom okruženju i kako reaguju. Na primer, sedeći u prostoriji punoj ljudi sa uključenim televizorom i muzikom, većina ljudi možda neće ni primetiti te-ve i muziku. Drugi mogu primetiti da te-ve ili muzika sviraju, ali mogu da nastave razgovor, bez problema. Nekoliko ljudi može biti ometeno ili čak uznemireno pozadinskim zvukovima, preplavljeno svim stimulansima koji se dešavaju odjednom. To su hipersenzitivni ljudi, oni jače i temeljnije percipiraju i obrađuju signale iz svog okruženja.

Obratite pažnju na sledeće osobine

Oni primećuju suptilnosti i promene koje druga deca ne primećuju. Na primer, visokoosetljiva deca mogu da budu uznemirena slabim zvucima ili preplašeni glasnim, da im smeta vlaga na njihovoj odeći ili da otkriju suptilne mirise ili ukuse u hrani. Oni takođe mogu da se osećaju osetljivije i da budu povređeni blagim zadirkivanjem voljenih.

Još jedna karakteristika visokoosetljivog deteta je detaljnija obrada informacija. Neki su veoma kreativni, što je rezultat promišljenog i temeljnog procesa razmišljanja. Veoma osetljiva deca imaju jak osećaj empatije prema drugima. Oni preuzimaju emocije ljudi, pa čak i životinja oko sebe. Oni primećuju i provode više vremena razmišljajući o društvenim znacima, kao što su izrazi lica ljudi, ton glasa i emocije.

Visokoosetljiva deca su lako savladana visokim nivoom stimulacije koju doživljavaju. Na njih više utiču neočekivane ili iznenadne promene u planovima, lako se prestimulišu i mogu se brže umoriti ili preopteretiti. Zbog visokog nivoa zapažanja, razmišljanja i osećanja, veoma osetljiva deca su podložna zatvaranju, napadima besa i slomovima. Ovo je obično rezultat preopterećenja informacijama ili emocijama zbog onoga što se smatra tipičnim dečjim aktivnostima, poput rođendanske zabave ili igranja u parku, a ne prkosa.

Foto: Freepik/ karlyukav

Strategije

1. Obezbedite mnogo zastoja

Veoma osetljivo dete može lako postati prestimulisano i preplavljeno većim grupama (čak i učionicom punom dece), zvucima i osećanjima. Omogućavanje zastoja uz tihe ili opuštajuće aktivnosti može pomoći vašem detetu da se dekompresuje i napuni pozitivnom energijom.

2. Obezbedite strukturu i rutinu

Kao i većina dece, veoma osetljiva deca napreduju sa strukturom i rutinom. Imati predvidljivu i poznatu rutinu pomaže im da se osećaju bezbedno i da znaju šta mogu da očekuju. Izbegavajte nagle promene kada je to moguće.

3. Pohvalite ih

Ohrabrite i pohvalite njihove snage. Sva deca uživaju u pohvalama, a veoma osetljivoj deci potrebno je mnogo ohrabrenja i povratnih informacija. Kada je u pitanju pohvala vašeg veoma osetljivog deteta, akcenat stavite na njegove snage kao što je primećivanje njihove pažljivosti ili empatije prema drugima. Ovo će pomoći normalizaciji i humanizaciji njihovih osećanja.

4. Naučite ih da izraze osećanja

Veoma osetljiva deca osećaju mnoge emocije, ponekad jače od drugih. Mala deca mogu pokazati kako se osećaju svojim ponašanjem. Pomozite svom veoma osetljivom detetu da nauči reči osećanja da bi moglo da se verbalizuje i bolje komunicira.

Foto: Shutterstock

5. Shvatite svoj temperament 

Na primer, da li ste neko ko voli da puno priča? Da li napredujete u grupama ili u visokoenergetskim okruženjima? Ili vaš temperament u određenoj meri odgovara vašem veoma osetljivom detetu? Poznavanje sopstvenog temperamenta i ličnosti može vam pomoći da počnete da razumete kako se vaše potrebe mogu podudarati ili razlikovati od potreba vašeg veoma osetljivog deteta.

6. Pazite se kritike

Hipersenzitivna deca su osetljivija na kritike i ispravke, a roditelji su razumljivo zabrinuti zbog toga što su previše oštri. Ipak, svoj deci, uključujući i veoma osetljivu, potreban je roditelj koji može da disciplinuje na način koji im pomaže da uče i rastu. Počnite tako što ćete priznati osećanja vašeg deteta. Ovo će im pomoći da se osećaju saslušano i shvaćeno. Takođe će pomoći vašem veoma osetljivom detetu da razume sopstvene emocije.

Mogli biste reći: „Vidim da si frustriran“ ili „Znam da te je to rastužilo“. Pokazivanje empatije takođe može pomoći vašem veoma osetljivom detetu da postane prijemčivije za vaše povratne informacije.

Počnite sa pozitivnim. Fraza „poveži se pre nego što ispraviš“ je ključna ovde. Primetite pozitivno i pohvalite ih pre nego što date povratne informacije i ispravke, prenosi "Atlaspsychologycollective".

(Ona.rs)