Kako je Bojanu Ivkoviću iz "Lagalice" ćerka objasnila da se oni u razgovoru ne raspravljaju, već ispravljaju

I tada je shvatio gde je dosad grešio. U jednoj rečenici mu je sve objasnila!

Roditelji uglavnom traže konkretne odgovore za rešavanje problema koje imaju sa decom, i to je razumljivo. Ali ko taj odgovor može da vam da, ko bolje poznaje vašu decu od vas samih?

A poznajete li ih i vi dovoljno?

Preporučujemo

Odgovor leži u vašem odnosu, zapravo u želji da saznate više o obrascima ponašanja vašeg deteta. Samo razgovorom pomoći ćete im da regulišu i upravljaju velikim emocijama, dati im mogućnost da fleksibilno razmišljaju i upravljaju društvenim situacijama. Najproduktivnija opcija za rešavanje bilo kog problema je jednostavno razgovor sa detetom o tome umesto osuđivanja, nerazumevanja i prebrzih zaključaka.

Pa čak i tada, kada smo svesni da je razgovor ono što što nas deli od srećnog završetka i porodične harmonije, i dalje ne znamo kako da razgovaramo. Svađa i rasprava ne treba da budu ni delić tog važnog razgovora, a kamoli da se on svede na to.

Baš o ovom problemu razgovorao je i Bojan Ivković iz "Lagalice" na konferenciji o roditeljstvu u organizaciji Fondacije Novak Đoković. Kada je konačno shvatio na koji način treba da razgovara sa ćerkom, a na šta mu je ona sama i ukazala, otvorila su mu se potpuno nova shvatanja bilo kog međuljudskog odnosa.

- A onda sam došao u stvari do ove jedne činjenice, da u jednom momentu, dok sam razgovarao sa svojom ćerkom, koja je tada imala nekih, ja mislim, recimo oko 16 godina, a ona je malo onako, na tatu, pa prosto imamo od prvog trenutka taj "lakat". Ona hoće da bude svoja i ja nekako pokušavam da je pratim. Evo sad smo pričali malopre o tom pronalasku nekih za njih bitnih termina, osluškivanja njihovih želja, potreba, u nekim stvarima gde su dobri da ih poguramo da budu još bolji, ali i da ih saslušamo - počeo je Bojan prepričavanje svoje situacije.

- Nekako u tom razgovoru, već sa njenih 16 godina, to je krenulo da bude više non- stop neka rasprava, imao sam osećaj da je non-stop neka rasprava. Znači, ja jedno, ona dva, ona dva, ja nekako opet ne dozvoljavam, pa ja tri, a ona šest. Ja vidim da to odlazi sad predaleko i traje taj period, traje taj period i nije onako prijatan, ali pokušavam da nalazim najbolju notu, da vratim tu harmoniju i da pokušam nekako da ljubazno priđem, jer ja vidim da se nešto događa. I u jednom momentu me je razoružala, ozbiljan je igrač.

I tada je shvatio gde je dosad grešio. Zamislite, od 16-godišnjakinje! U jednoj rečenici mu je sve objasnila!

- Izbacila me je iz takta i ja kažem: "Ali Tara, nije sve na raspravu. Moraš da me razumeš, ja imam iskustva, moraš da uvažiš to..." Ali tu vidim da sam napravio grešku. A ona meni kaže: "Ali tata, nije sve rasprava, mi kroz ovaj razgovor ne raspravljamo, mi se ispravljamo". I ja tu uvedem novi termin u svoj život i skapiram kako sam ja sve vreme, ne samo sa njom, nego i sa drugim ljudima sa kojima sam imao to nerazumevanje - shvatio da mi treba da se slušamo sa uvažavanjem, da razmišljamo ko je šta izgovorio.

- Znači, ona je izvukla iz mene nešto što ja nisam znao da imam, a to je to da se ja ispravljam sa njima zajedno i da prolazim taj period koji je možda i meni bio težak sa 15 godina, gde možda nisam dao neki svoj maksimum, da nisam imao neku svoju podršku, mada to kod mene nije bilo to baš tako strašno i drastično, nekako sam preživeo to na neki svoj način, ali sa njima sam uspeo da ponovno probudim deo sebe - načeo je Bojan potpuno novu temu.

Deca u stvari vladaju jednom prostorom mnogo kvalitetnije, mnogo lakše i mnogo sa većim saopuzdanjem nego što to mi radimo, zaključio je Bojan Ivković.

(Ona.rs)