Ovu biljku svi imamo pred očima, a maj je njen trenutak: Nismo ni svesni koliko je zdrava, ali nije bezopasna

Zova nije nova, niti je trend sa Instagrama. To je biljka koju su naši stari brali bez mnogo pitanja, znajući tačno kada cveta i za šta se koristi. Danas joj se ponovo vraćamo, ali ovog puta sa više interesovanja i, realno, više sumnje.

Dok je za jedne samo osvežavajući sirup koji miriše na detinjstvo, za druge je ozbiljan prirodni saveznik u borbi protiv brojnih tegoba. I negde između te dve krajnosti nalazi se istina.

Od dvorišta do apoteke

Maj je trenutak kada zova ulazi u svoj vrhunac. Cvetovi su tada puni polena, miris je intenzivan, a to je i jedini pravi trenutak da se bere, pod uslovom da nije pored puta ili u zagađenom okruženju.

U narodnoj medicini, zova, poznata i kao bazga, koristi se decenijama. Čaj, sirup, sok, losioni, sve dolazi u obzir. Raspon primene ide od banalnih stvari poput ujeda insekata do ozbiljnijih tegoba kao što su respiratorne infekcije, bolovi i upale.

Ali tu dolazi ključna stvar koju mnogi preskaču: sirovi delovi biljke, uključujući plod, koru i list, mogu biti toksični. Zova nije igračka, već biljka koja zahteva pravilnu pripremu.

Imunitet, prehlade i ono što stvarno radi

Najčešće se koristi kao podrška kod prehlade i gripa, i tu ima najviše smisla. Njeni sastojci, posebno polifenoli i flavonoidi, povezani su sa jačanjem imunog sistema i smanjenjem upalnih procesa.

Zato čaj od cveta zove ima svoje mesto u svakoj kuhinji koja drži do tradicije. Podstiče znojenje, olakšava kašalj i pomaže organizmu da izbaci ono što mu ne treba.

S druge strane, priče o njenim "čudotvornim" efektima treba uzeti sa rezervom. Postoje laboratorijska istraživanja koja ukazuju na potencijalno antikancerogeno dejstvo ili antibakterijska svojstva, ali to je daleko od potvrđene terapije.

Drugim rečima, zova može pomoći, ali nije zamena za lekara.

Kako se zapravo koristi u svakodnevici

U praksi, zova je najprisutnija kroz tri oblika, i svaki ima svoju logiku.

Čaj od cveta je klasik. Pravi se od osušenih cvetova i koristi se kod kašlja, bronhitisa i prehlade. Deluje blago, ali efikasno ako se koristi na vreme.

Losion od zove je manje poznat, ali ima svoje mesto kod osetljive kože. Priprema je jednostavna, prelivanje osušenog cveta ključalom vodom, hlađenje i čuvanje u frižideru. Efekat je umirujući, bez agresivnih sastojaka.

Sok od zove je posebna priča. To nije samo piće, to je ritual koji se ponavlja svake godine. Pravi se od svežih cvetova, vode, šećera i limuna, i pije razblažen. Ono što mnogi ne znaju jeste da je to zapravo koncentrisani sirup.

I tu postoji granica, trudnicama se ne preporučuje jer nema dovoljno pouzdanih podataka o bezbednosti.

Mitovi koji se uporno ponavljaju

Najveći problem sa zovom nisu njena svojstva, već način na koji ljudi pričaju o njoj.

Priče o izlečenju teških bolesti, uključujući rak, uglavnom se zasnivaju na pojedinačnim iskustvima bez medicinske potvrde. Jedan takav primer često kruži regionom, ali to nije dokaz, već anegdota.

To ne znači da biljka nema vrednost, već da se mora koristiti razumno.

Zova jeste moćna u okviru onoga što priroda realno može da ponudi. Pomaže kod svakodnevnih tegoba, podržava organizam i ima mesto u zdravom načinu života. Sve preko toga ulazi u zonu nagađanja.

I tu je granica koju ne treba prelaziti bez ozbiljnog razloga.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.