Kada je pravo vreme i koji je pravi način da saopštite vašem detetu da ima autizam

Dete definitivno nije samo i važno je staviti mu to do znanja

Dijagnoza poremećaja autističnog spektra (ASD) kod deteta često dolazi nakon nekoliko meseci ili godina brige i duge i bolne potrage za odgovorima. Dobijanje konačne, zvanične potvrde može biti veoma teško, čak i ako je roditelj očekivao dijagnozu ili se žestoko borio za procenu koja je do nje dovela. Dok počinju da se prilagođavaju, učeći kako da upravljaju obrazovnim, medicinskim sistemima i sistemima osiguranja, roditelje počinje da muči pitanje "kako i kada ćemo reći svom detetu o ovoj dijagnozi?"

Naš portal je detaljno izveštavao o ovoj temi, prenoseći utiske roditelje sa tribine "Mama, šta će biti sa nama?", kao i vrlo dirljive i intimne razgovore sa Svetlanom Perovanović, majkom autistične devojčice, i Ivanom Ramović, majkom autističnih blizanaca.

Preporučujemo

Autizam je "Pandorina kutija" koja tek počinje da se otvara.

Nije bitna samo hronološka dob, već i mentalna dob deteta

Svaki pojedinac sa ASD je drugačiji. Nekima se dijagnostikuje u drugoj, a nekima u dvanaestoj godini. Jedni provode dan u zaštićenom specijalnom obrazovnom okruženju, dok su drugi u tipičnim učionicama osnovnih i srednjih škola uz određeni nivo pomoći ili potpuno samostalno. Neki su intelektualno onesposobljeni, a neki imaju IQ u normalnom ili čak nadarenom opsegu.

Bez obzira na intelekt, emocionalna zrelost generalno zaostaje u odnosu na njihove vršnjake.

Starost je, naravno, ključni faktor kada je u pitanju donošenje odluke o saopštavanju dijagnoze detetu. Jasno je da dete predškolskog uzrasta neće imati kapacitet da shvati da ima ASD, ali šta je sa detetom od 10 ili 15 godina? Roditelji će morati da uzmu u obzir ne samo hronološko doba, već i mentalno doba.

Petnaestogodišnjak koji je mentalno na nivou deteta uzrasta od pet godina verovatno neće biti spreman da priča o ASD-u, dok dvanaestogodišnjak sa normalnim IQ-om može biti i više nego spreman. 

Starije dete, posebno ono bez intelektualnih teškoća, zna da ga vode psihijatru. Možda je bio maltretiran, suspendovan iz škole zbog destruktivnog ponašanja, imao problema sa sklapanjem prijateljstava ili je na neki drugi način proživeo incidente zbog kojih se osećao loše. U ovakvom slučaju detetu će očajnički biti potrebno objašnjenje. Roditelj je etički dužan da objasni detetu "zašto je drugačije", posebno kada kriza, poput napuštanja škole, učini to objašnjenje neophodnim.

Koji je ispravan način? 

Pre nego što počnete, procenite koliko vaše dete već zna i šta je spremno da čuje. Lekarima se savetuje da razmisle o tome koliko pacijent razume i šta može da apsorbuje, pre nego što objave vesti koje bi mogle biti uznemirujuće. Možda ćete želeti da tražite mišljenje od drugih ljudi koji dobro poznaju vaše dete - supružnika ili partnera, bake i dede, nastavnika ili druge osobe od poverenja. Dajte sebi vremena i posvetite detaljnu pažnju ovom procesu.

1. Objavite vesti na odgovarajući način

Pripremite se da objasnite ASD terminima koje vaše dete može da shvati. Previše nejasno objašnjenje možda neće zadovoljiti radoznalog tinejdžera, dok previše tehničko objašnjenje može zbuniti ili uplašiti dete bilo kog uzrasta. „Neki ljudi imaju drugačiji način razmišljanja“ je bolji način da započnete diskusiju o ASD-u od detaljnih psihijatrijskih dijagnostičkih kriterijuma.

2. Budite pozitivni

U svojoj dobro poznatoj knjizi o Aspergerovom sindromu, Toni Atvud opisuje kako on "namešta" ton kada detetu objašnjava dijagnozu: "Čestitamo! Imaš Aspergerov sindrom!". Kada sa svojim detetom delite vesti o dijagnozi, želite da stvari zvuče pozitivno. Odaberite vreme kada se i vi i vaš sin ili ćerka osećate dobro i kada nećete biti ometani.

3. Prilagodite svoje objašnjenje prema situaciji vašeg deteta

Kao što znate, poremećaji iz spektra autizma uključuju probleme sa društvenim razumevanjem i komunikacijom, kao i ograničena ili ponavljajuća ponašanja i interesovanja.  Oni često uključuju i mnoštvo drugih problema, od napada besa do čulne osetljivosti. Povežite ASD sa specifičnim iskustvom vašeg deteta. Počnite sa pozitivnim, a zatim se pozabavite negativnim.

Da li je vaše dete zaista dobro u nečemu? Ljudi sa ASD-om često imaju neverovatno pamćenje za detalje, posebno kad su u pitanju stvari koje vole. Često su veoma iskreni prema drugim ljudima i kažu šta misle. Imaju jedinstvene perspektive i mogu biti veoma pronicljivi. Oni umeju da vole na nemanipulativan i direktan način.

Važno je reći detetu da volite sve „dobre stvari“ u vezi sa njim i da ne biste želeli da se promeni.

Počnite sa: "Tvoj mozak radi malo drugačije nego kod većine ljudi, zbog toga su ti neke stvari teže, ali neke stvari su i lakše, npr. kao što je tvoje pamćenje".

Zatim se osvrnite na negativno. Možda je vaše dete imalo smetnje, nije moglo da se fokusira i završi školski posao, a tu su i problemi sa organizacijom, fokusom i nemogućnošću izolacije buke. Možda se oseća izolovano ili tužno jer mu je teško da sklapa prijateljstva.

Sada je vreme da kažete: "Neki delovi ASD-a nisu tako sjajni. Ljudima sa ASD-om je teško da razumeju šta drugi ljudi žele i misle, te su često uznemireni i doživljavaju slomove. Ali nije tvoja greška jer je u pitanju dijagnoza, a ne ti".

4. Opišite ASD kao drugu vrstu invaliditeta i iskažite svoju podršku

Ako dete razume koncept „invaliditeta“, možete identifikovati ASD kao malo drugačiju vrstu invaliditeta. Ljudi imaju invaliditet kada nešto ne funkcioniše kako treba i potrebna im je dodatna pomoć zbog toga. Po istom principu, deca sa ovom dijagnozom umeju ponekad da se „zaglave“ u ponašanju ili temi i teško im je da razumeju šta drugi ljudi zaista misle i osećaju.

Naglasite da ćete vi i ostali članovi porodice, učitelji i terapeuti, ostati uz njega, podržavajući ga dok radi na stvarima koje su mu teške. Proslavljaćete dobre stvari i pomagati u periodu onih loših.

5. Neka dete zna da na svetu ima mnogo drugih ljudi sa ASD-om, i dece i odraslih

Dete definitivno nije samo i važno je staviti mu to do znanja. U stvari, istraživanja pokazuju da deca koja učestvuju u grupama socijalnih veština dobijaju mnogo prilikom upoznavanja druge dece sa ASD-om - od osećaja razumevanja do treninga socijalnih veština. Ako mislite da bi vaše dete moglo imati koristi od ovakvih interakcija, potražite grupu za podršku u vašoj oblasti, prenosi "KennedyKreiger".

(Ona.rs)