Stjepan ispričao šta se desi očevima kad sami odvedu dete lekaru: Bio je posramljen, svi se pitali gde je mama

"Gde god da se pojavim sa decom, bez pratnje majke, odmah sam heroj"

Da očevi doživljavaju određenu vrstu stigme, a vezane za konkretne situacije kada "pružaju više nege i brige svojoj deci", nije tajna, ali o tome se malo govori javno.

Ko je odredio kako treba da izgleda uloga oca i ko je očeve stavio u ulogu "pomagača" majki za brigu o sopstvenoj deci?

Preporučujemo

Očevi mogu doživeti posramljivanje kada se ne prilagođavaju društvenim očekivanjima oko srži očinske, zaštitničke uloge. Očevi se često vide kao osobe odgovorne za zaštitu i obezbeđenje porodice i svako odstupanje od ovoga posmatra se kao slabost. Od očeva se tradicionalno očekuje da budu osobe koje su zadužene za izdržavanje porodice, a očekuje se da žena bude ta koja brine o svim drugim dečjim potrebama. Ove fiksne ideje roditeljskih uloga mogu odvratiti očeve od pokazivanja bilo kakve ranjivosti ili normalnoj i iskonskoj privrženosti porodici.

Kada su očevi oni koji sami ostaju kod kuće sa svojom decom, to se često povezuje sa "samoživim" odsustvom majke. I to stanovište se primenjuje i na sve slične situacije kada je otac taj koji je sam sa svojom decom - park, šetnja, roditeljski sastanak, vođenje u vrtić...

Koliko ovo utiče na tate i koliko ima ljudi koji se izgleda boje muškarca koji je nasamo sa svojom decom, dokazao je i jedan Stjepan svojim "TikTok" videom i pratećim tekstom.

On je opisao svoje iskustvo sa jednog običnog pregleda kod pedijatra.

- Ide priča na koju očevi uglavnom ne obraćaju pažnju, a zapravo je jako važna. Pre oko godinu dana sam svoje dete odveo na neku kontrolu u bolnicu. Kada sam sa detetom ušao, sestra i doktor su kao iz topa pitali: "A gde je mama?". Ja sam na to ljubazno odgovorio da je ostala kući, ne bi li se malo odmorila, sredila, šta god. Onako površno su pregledali dete i hvala Bogu, sve je bilo super. Onda mi je dotična sestra prokomentarisala da bi bilo pametnije da mama sledeći put dođe jer će bolje razumeti. Osmehom sam pitao kako tretirate samohrane očeve kada za nas "obične" mislite da smo majmuni? Izlazivši napolje iz ordinacije, jedna dama, koja je čekala sa detetom je pitala da li je sa mojom ženom sve u redu. "Jeste hvala Bogu, zapravo je otišla da sredi nokte", odgovorio sam. Ućuta se cela čekaonica. Onda sam se okrenuo i shvatio da sam jedini otac u celoj čekaonici, a osuđivački pogledi pojedinih mama nekako mi je ostao zacrtan. Zašto? Evo, ne znam ni dan-danas - objasnio je Stjepan kako je to izgledalo kada se suočio sa direktnom osudom.

Internacionalizacija ovih rodnih stereotipa može sprečiti očeve da uspostave čvrstu vezu sa svojim mališanima, što je bio deo Stjepanovog zaključka, koji je zbog svega ovoga osetio i potrebu da stane u odbranu svoje žene, ali i svih onih porodica koje su se susrele sa sličnom situacijom.

- Gde god da se pojavim sa decom, bez pratnje majke, odmah sam heroj, kako joj pomažem, kako sam, Bože moj, dobar... Kada se otac pojavi da decom, ne treba i ne sme da bude čudno apsolutno nikome. Ako smo izveli decu u park, ako smo kod doktora u radnji, obavljamo sa decom nešto u gradu, odmah smo prepušteni osuđivanju okoline i prolaznika. Uglavnom su na tapeti mame. Nisu njihove žene rospije, zmije, koje samo na sebe misle. Nisu im žene samožive aspide i nije svaka zla ako je muža negde poslala sa decom. I nisu ti očevi papučari, napaćene tatice, bezmudići. To su osobe koje u današnje vreme čuvaju ono što nam uporno rasturaju, a to je PORODICA. I sledeći put kada vidite tatu sa decom, znajte da taj tata ima srce lava. Ne sudi da ti ne bi bilo suđeno.

- Volite svoje žene svim srce, radite za svoju decu i više nego što možete i čuvajte svoju porodicu - zaključio je.

Tradicionalne uloge nestaju, tako ideja da su muški roditelji "nesposobni" da se za svoju decu brinu onako kako to rade žene trebalo da je već odavno izumrla, međutim, izgleda da čak i profesionalci, u datom slučaju, medicinski radnici, takođe imaju gard prema neustaljenom odnosu tate prema svom potomstvu.

Kao prvi korak u menjanju stvari u svom okruženju, Stjepan je pozvao da se ovaj tekst deli dalje sa drugim tatama kako nikada ne bi pali pod uticaj okoline.

(Ona.rs)