Ko su bili Sveti Zosim i Jakov Tumanski: Sveci kojima se danas na hiljade vernika moli
Njihove mošti se nalaze u manastiru Tumane, najposećenijem manastiru u Srbiji
Sveti Zosim i Jakov Tumanski sveci su čije se mošti nalaze u manastiru Tumane, svetinji koja danas, 21. avgusta obeležava njihov praznik.
Priče o čudotvorcima Zosimu i Jakovu stvaraju se otkako je manastir nastao, a čak i oni koji nisu vernici odlaze da ga posete. Ovo je mesto gde se nada i vera ujedinjuju, a prisetimo se predanja koja nas upoznaju sa likovima i delima tumanskih svetaca.
Ko je bio Sveti Zosim Tumanski?
Sveti Zosim bio je veliki molitvenik i duhovnik. O životu i podvizima Prepodobnog Zosima Sinaita nema sačuvanih istorijskih podataka, osim narodnih predanja o njegovoj nedužnoj smrti, koja su zabeležena tek u XIX veku. Pripada grupi monaha isihasta, poznatih pod imenom Sinaiti, koji su u vreme kneza Lazara, naselili Srbiju.
Po predanju, živeo je sam u kamenoj pećini kod današnjeg manastira Tumane. Podizanje ovog manastira, posvećenog Svetom arhistratigu Mihailu, vezano je za ime Miloša Obilića, koji je u vreme kneza Lazara upravljao Braničevskom oblašću.
Po predanju, Miloš je prilikom lova nehotice ustrelio pustinjaka Zosima. Najdalje u opisu ranjavanja i smrti isposnika Zosime otišao je Todor Vlajić, koji kaže da je jednom prilikom kupajući se u svojoj banji Miloš začuo šuštanje iz obližnje šume. Pomislivši da se radi o nekoj divljoj životinji, ispalio je iz luka strelu u pravcu odakle se šum čuo. Kada je pošao da vidi šta je ustrelio, začudio se kada je zatekao nekoliko kapi krvi, po kojoj je poznao da je nešto samo ranio. Tako teško ranjenog, Miloš ga je poneo u svoj dvor u mestu Dvorište da mu se ukaže pomoć. Starac Zosim, osećajući svoj kraj reče Milošu: "Tu mani i ostavi me da tu umrem". Na mesto gde starac izdahnu, Miloš ga sahrani i nad grobom podiže crkvu, odnosno manastir koji se i danas zove Tumane. Mošti prepodobnog Zosima nalaze se u crkvi manastira i otkrivene su osmog avgusta 1936. godine.
Ko je bio Sveti Jakov Tumanski?
Prepodobni Jakov (u svetu Radoje Arsović) rođen je 1894. godine u selu Kušići nadomak Ivanjice. Posle osnovnog obrazovanja, željan nauke i saznanja otisnuo se iz domovine u Francusku, gde je uspešno završio studije i stekao dva doktorata - jedan iz oblasti filozofije na Sorboni u Parizu, a drugi iz oblasti prava u Mompeljeu. Radio je kao službenik u diplomatiji Kraljevine Jugoslavije u Francuskoj.
Odmarajući 30-ih godina prošlog veka u Vrnjačkoj Banji, našao se prilikom održavanja sabora bogomoljačkih bratstava Srbije. Zadivile su ga propovedi Svetog vladike Nikolaja i sveštenstva, a posebno besedom jednog prostog srpskog seljaka. Dotakavši ga tom prilikom blagodat Božja, napustio je službu i svetovni život i došao je kod Svetog vladike Nikolaja sa molbom da bude iskušenik. Nakon dugog ispitivanja Vladika ga je primio.
Kao iskušenik prošao je sva monaška poslušanja. Iako dvostuki doktor nauka, nije mu padalo teško da riba toalete, čisti krompir i slino. Strogo se podvizavao, slabo se i oskudno hranio, neretko otpacima od trpeze. Imao je samo dva para iznošenih mantija. Nikada nije legao u postelju, već se molitveno odmarao. Odlikovao se neobičnim darom ćutljivosti.
Pred sam rat i u toku njega bio je vatreni propovednik vere, ukrašen ravnoapostolnom revnošću. Stekavši mnoge duhovne darove, bio je i prozorljiv. Predvideo je bombardovanje Beograda i manastira Žiče...
U toku rata živeo je u manastiru Ljubostinji, gde je upamćen kao veliki podvižnik. Mučen od komunista, ispovednički se upokojio, nakon žestokog batinanja u selu Rabrovu, u februaru 1946. godine. Po sopstvenom zaveštanju sahranjen je u manastiru Tumane. Mošti su mu otkrivene 21. oktobra 2014. godine. Nakon obretenja njegovih svetih moštiju, mnogi su se iscelilili u manastiru, upravo u molitvama prizivajući ovog novog ugodnika Božjeg. Posebnu pomoć kraj njegovih moštiju dobijaju đaci i studenti.
(Ona.rs/manastirtumane.org/Radioglas.rs) )