Pedagog Novović ističe da razmažena deca izrastaju u slabiće: Koji je zdrav način kažnjavanja deteta?
Pedagog Radoje Novović ističe da je neophodno učiti dete ličnim primerom kako onio kasnije ne bi postalo slabić. Ako roditelj uči dete da je nešto pogrešno, a pri tome on sam to čini, u detetu se javlja zbunjenost, konfuzija. Deca su u predškolskom uzrastu naročito sklona poistovećivanju, sa roditeljem, vaspitačem i upravo njihovo ponašanje ono upija.
Kad roditelj jednom kaže „ovo ne sme, nije dozvoljeno“, onda to mora da važi, jer, kaže Novović, ako se desi da jednom nešto nije dozvoljeno, a drugi put jeste, to stvara strašnu konfuziju i dete postaje nesigurno.
Preporučujemo
Prva slika princa Harija sa ćerkom: Megan krila decu, a sada ih tek tako objavljuje na Instagramu
Iz ugla mame i psihološkinje: Ovo je najvažnija stvar koju roditelji treba da uče decu, a često je zanemaruju
– Popuštanje detetu da ono vodi i usmerava svoj život je put ka razmaženosti, a razmaženost nije ništa drugo do vaspitavanje slabića. Ona je u korespodenciji sa emocionalnom nezrelošću, jer emocionalna zrelost podrazumeva da su deca svesna obaveza, odgovornosti, pravila i da to mora da se poštuje – kazao je Novović.
On navodi da je jako bitno imati osećaj empatije prema detetu, razgovarati sa njim što više o svemu što se dešava, biti iskren i kada napravi grešku razgovorom objasniti kako da je ispravi, i na kraju dati mu šansu da to i učini.
– Bilo kakve nesuglasice koje postoje u porodici treba rešavati van domašaja dece, naročito predškolskog uzrasta, jer oni to jako emotivno doživljavaju. Fizičko kažnjavanje za prekršaj nije rešenje jer se stvara pogrešan model ponašanja usled kojeg će dete sutra problem rešavati na taj način. U porodici moraju postojati pravila ponašanja prema kojima se svi upravljaju, kako deca, tako i ostali u zajednici. Pravila su garant slobode i autonomije i sigurnosti. Deca vole da se osećaju sigurno, a biće ako su im jasna pravila i ako ih se svi dosledno pridržavaju. U takvoj situaciji nema konflikata i konfuzije, sve im je jasno – kaže Novović, a piše "Zelena Učionica".
- Ako je dete pogrešilo i potom priznalo grešku, ne treba ga kažnjavati, treba analizirati problem. Povezati ga sa nekom životnom vrednošću, učiniti da dete samo dođe do zaključka zašto nešto nije dobro i pružiti mu šansu da ispravi grešku, kako se to ne bi ponavljalo. Cilj je da dete na unutrašnjem planu to proanalizira i proživi i samo predloži rešenje. Mora da učestvuje suštinski u bilo kom odnosu, problemu, viđenju nečega. Izbeći kritiku i razgovorom rešiti problem. Nažalost, većina roditelja nije spremna na to – ističe Novović.
(Ona.rs/Zelenaučionica)