Vladeta Jerotić je imao jednostavan savet za roditelje: Ovako reagujte kada dete uradi nešto loše

Postoje rečenice koje ostanu sa nama dugo nakon što ih čujemo, ne zato što su spektakularne ili dramatične, već zato što u sebi nose onu jednostavnu istinu koju svi negde osećamo, ali retko umemo da sprovedemo u svakodnevnom životu, naročito kada smo roditelji i kada nas umor, briga i strah za dete često odvuku u reakcije koje kasnije preispitujemo.

Dr Vladeta Jerotić, jedan od najvažnijih mislilaca koje smo imali kada je reč o psihologiji, veri i vaspitanju, često je govorio upravo o tim malim trenucima u porodici, o načinu na koji se obraćamo deci, o tome kako se u ranom detinjstvu oblikuju emocije koje kasnije postaju teret odraslog čoveka, i o tome zašto je roditeljska smirenost možda najveći dar koji možemo da pružimo.

Zašto nije svaka kritika korisna, a pohvala ima granicu

Jerotić je jednom prilikom govorio o tome koliko je važno razumeti šta u detetu gradimo svojim rečima, a šta nesvesno pojačavamo, pa je rekao da decu treba hvaliti, posebno u najranijem uzrastu, jer dete tada kroz pohvalu uči sigurnost i osećaj vrednosti, dok preterano hvaljenje odraslih, smatrao je, često vodi u nešto drugo - u gordost, ali i u zavist.

U jednom razgovoru pitao je čak i jednog episkopa šta je teže, šta je opasnije u čoveku - gordost ili zavist, a odgovor koji je dobio bio je jednostavan i surov: zavist je gora, jer se gordost tokom života još i može korigovati, dok zavist, kada jednom pusti koren, postaje mnogo tvrdokornija.

I jedno i drugo, govorio je Jerotić, počinje veoma rano, još u detinjstvu, u onim prvim odnosima gde dete pokušava da razume koliko je voljeno, koliko je viđeno i da li je možda neko drugi voljen više.

Lekcija iz Engleske: Kako roditelj reaguje kada dete pogreši

A onda je ispričao nešto što je mnogima ostalo urezano kao možda najvažnija slika roditeljstva.

Govorio je o tome kako je u Engleskoj naučio jednu jednostavnu stvar: kada dete nešto ne uradi dobro, kada pogreši ili ne razume, roditelji mu ne prilaze sa ljutnjom, već sa smirenošću.

Majka ili otac mu ponovo pokažu.

Ako dete opet ne uradi kako treba, oni mu ponovo objasne, mirno, strpljivo, bez podizanja glasa.

I tada Jerotić postavlja pitanje koje zvuči kao ogledalo:

Zašto mi to ne možemo?Zašto kod nas tako brzo dođe ona rečenica koju je gotovo svako dete čulo:

"Treći put ti objašnjavam, a ti ne razumeš! Šta će od tebe biti?"

U toj rečenici, govorio je, nije samo nervoza, nego i poruka detetu da je ono problem, da je ono razočaranje, da je njegova greška dokaz da neće biti dovoljno dobro.

A dete ne čuje ton - dete čuje sud.

Dete ne uči iz straha, nego iz ponavljanja i sigurnosti

Roditeljstvo je često borba između naše želje da dete bude dobro i naše nemoći da u trenutku ostanemo mirni, ali Jerotić nas podseća da dete ne raste iz straha, već iz osećaja sigurnosti, iz ponavljanja, iz toga da zna da je roditelj tu čak i kada pogreši.

Jer u detetu koje stalno sluša povike raste napetost, a iz napetosti se kasnije rađaju i mnogo složenije emocije - osećaj manje vrednosti, potreba da se dokazuje, pa čak i zavist.

Zavist među decom: Najteže kada ih je dvoje

Jerotić je govorio i o tome koliko je zavist prirodna, koliko je ona ljudska i koliko se najčešće javlja upravo tamo gde je ljubav najvažnija - u porodici.

Kontrolisati zavist najteže je, smatrao je, kada roditelji imaju dvoje dece, jer tada često postoji stalna borba za pažnju, stalno pitanje ko je više voljen, ko je bliži majci ili ocu, ko je "bolji".

Kada je dece troje ili četvoro, ta dinamika se često razblaži, ali kada su dvoje, ta napetost ume da bude jača, jer je strah da je ono drugo dete voljenije veći.

I zato je roditeljska mudrost u tome da ljubav ne bude predmet takmičenja, već prostor sigurnosti za oboje.

Smirenost je najteži oblik ljubavi

Možda je upravo to ono što Jerotić ostavlja kao najvažniju poruku roditeljima: da vaspitanje nije u savršenstvu, nego u smirenosti, u ponavljanju, u strpljenju, u tome da dete zna da greška nije kraj sveta, već deo učenja.

Jer dete koje odrasta uz roditelja koji ume da objasni i treći put, bez poniženja i bez straha, odrasta u čoveka koji neće morati da se brani zavišću, gordošću ili ranama koje su počele u detinjstvu.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.