Bol koja nikad neće proći: Evo kako je i od čega preminula devetogodišnja ćerka Luisa Enrikea

Luis Enrike, trener Pari Sen Žermena, sinoć je sa svojim timom osvojio prvu titulu Lige šampiona u istoriji kluba, pobedivši Inter rezultatom 5:0 u Minhenu. Ipak, slavlje nije bilo potpuno. Trijumf je obeležen dubokim emocijama, jer je španski stručnjak pobedu posvetio svojoj preminuloj ćerki Ksani (Šani), koja je 2019. godine izgubila životnu bitku sa retkim oblikom raka kostiju - osteosarkomom, u svojoj devetoj godini života.

Ovaj rak najčešće pogađa decu i mlade.

Preporučujemo

Nakon utakmice, Enrike je nosio majicu sa imenom ćerke i ilustracijom koja simbolizuje njenu prisutnost tokom proslave. U publici, navijači PSŽ-a razvili su baner koji prikazuje Enrikea kako postavlja zastavu kluba dok ga njegova ćerka posmatra. Taj trenutak izazvao je suze kod mnogih prisutnih.

"Šana nije fizički ovde, ali je uvek povezana sa mnom i uživa u ovom trenutku sa nama."

"Nije mi trebalo da osvojim Ligu šampiona da bih mislio na svoju ćerku. Uvek mislim na nju. Osećam njeno prisustvo. Ona je uvek sa mnom i mojom porodicom."

"Mama, vrati njene slike"

"Moja majka nije mogla da zadrži Sanine fotografije. Kada sam došao jednog dana kući i zatekao to, pitao sam je 'Mama, zašto nema Šaninih fotografija?'.

"'Ne mogu, ne mogu', odgovoriila mi je""Rekao sam joj 'Mama, moraš da staviš Šanine fotografije. Šana je živa. Ona nije tu fizički, ali ona je tu duhovno. Zato što svakog dana pričamo o njoj. Smejemo se i pamtimo je", rekao je hrabri Španac.

"Mislim da nas Šana i dalje vidi. Razmišljam u stilu - šta bi Šana mislila da smo doživeli ovo?", dodao je Enrike, čije važne životne lekcije godinama odzvanjaju u mislima njegovih igrača.

Ćerka, bolest i nepodnošljiv rastanak

Luis Enrike je izgubio svoju ćerku u avgustu 2019. godine, samo nekoliko meseci nakon što joj je dijagnostikovan osteosarkom, agresivan i redak rak kostiju. Ona je tada imala devet godina. Bolest se razvila brzo i nemilosrdno, a uprkos naporima i lečenju, Ksana nije preživela.

Enrike se nikada nije u potpunosti povukao iz trenerskog posla, ali se na neko vreme distancirao iz javnosti kako bi bio sa svojom porodicom u najtežim trenucima. O njenoj smrti i gubitku govorio je retko, ali uvek iskreno i s dubokom tugom.

Zastava u Berlinu i duh u Minhenu

Ova titula nije Enrikeova prva, prethodno je 2015. godine kao trener Barselone osvojio Ligu šampiona. Tog dana, ćerka je bila prisutna na stadionu.

- Sećam se neverovatne fotografije koju imam sa njom u finalu Lige šampiona u Berlinu, nakon što je osvojena Liga šampiona, kako zabija zastavu FK Barselone na teren. Nadam se da ću moći da uradim isto sa PSŽ-om. Moja ćerka neće biti tamo, neće biti tamo fizički, ali će biti tamo duhovno, i to mi je veoma važno.

Te slike danas kruže svetom, devojčica, tada zdrava i nasmejana, stoji pored oca, zabila je zastavu Barselone u teren. Sinoć, šest godina kasnije, njen otac je, u njenoj čast, pokušao da ponovi taj trenutak - ovoga puta bez nje, ali sa njom zauvek u mislima.

Zauvek prisutna

U dokumentarcu „You Haven’t Got a Clue“ (Ne možete ni da zamislite), Enrike je govorio o malenoj:

- Fizički možda nije ovde, ali duhovno jeste. Svaki dan pričamo o njoj, smejemo se i sećamo se, jer verujem da nas Šana i dalje vidi.

- Radi se o izvlačenju pozitivnog iz negativne situacije. To je moj mentalitet. Bio sam oduševljen kada sam video transparent, ali mi nije bio potreban trofej da bih mislio na svoju ćerku, ona je uvek tu.

Govoreći o muralu koji su mu posvetili navijači, rekao je:

- Bilo je veoma emotivno. Bilo je prelepo pomisliti da su navijači mislili na mene i moju porodicu.

Šta je bolest od koje je preminula Šana?

Osteosarkom je najčešći maligni tumor kostiju kod dece i adolescenata, iako je u apsolutnim brojkama veoma redak. Ova bolest se najčešće javlja tokom perioda intenzivnog rasta, posebno između desete i dvadesete godine života, a često se razvija u dugim kostima kao što su butna kost (femur), potkolenica (tibia) i nadlaktica (humerus).

Simptomi koji se teško prepoznaju

Početni simptomi osteosarkoma mogu biti neodređeni, što često otežava ranu dijagnozu. Najčešće se javljaju:

• bol u kostima ili zglobovima,
• oticanje ili kvržica u blizini zgloba,
• umor i slabost,
• ponekad povišena telesna temperatura, bez jasnog uzroka.

Kod dece i roditelja ovi simptomi se lako mogu zameniti za "rastuće bolove" ili sportske povrede, što dodatno usporava dijagnostiku.

Brza progresija i težak tok bolesti

Osteosarkom je izuzetno agresivan tumor - može se brzo širiti, naročito na pluća i druge kosti. Lečenje zahteva kombinaciju operacije i hemioterapije, a uspešnost u velikoj meri zavisi od vremena postavljanja dijagnoze, mesta na kojem se tumor nalazi i da li je bolest već metastazirala.

U slučaju Šane Enrike, bolest je otkrivena tek nekoliko meseci pre njene smrti, što govori u prilog brzoj progresiji i velikoj agresivnosti njenog oblika osteosarkoma.

(Ona.rs)