Ko Ivanjdan dočeka čist njega će godina sunčati: Danas se skuplja moć iz prirode a večeras sunce zalazi 3 puta

U srpskoj tradiciji postoji dan koji nosi tišinu jutra, miris sveže ubranog bilja i svetlost večernje vatre. To je 6. jul – dan uoči Ivanjdana. Dok se gradovi užare pod letnjim suncem, sela miruju, a duša naroda okreće se običajima koji spajaju zemlju, vodu, vatru i nebo.

Iako se praznik rođenja Svetog Jovana Krstitelja – Ivanjdan – obeležava 7. jula, upravo u danu pre njega obavljaju se najdublji rituali. Od izlaska sunca do noći, kroz jednostavne, ali simbolične radnje, ljudi čiste prostor, telo i dušu – da bi ih novi dan dočekao slobodne od svega što je teško i tamno.

Preporučujemo

Običaji tokom dana uoči Ivanjdana (6. jul)

Branje lekovitog bilja – kad trava postaje čuvar duše

U narodu se veruje da baš danas trava ima najveću moć. Zbog toga se od ranog jutra beru lekovite biljke – bosiljak, kantarion, lipa, glog, pelin – i pažljivo suše na suncu. Ove biljke se kasnije koriste u čajevima, za mirisanje kuće ili se stavljaju pod jastuk.

Devojke su ih nekada nosile u kosi ili u kecelji, verujući da će tako prizvati sreću i ljubav. Kažu da onaj ko danas ubere kantarion sa pesmom u srcu, neće biti tužan cele godine.

Umivanje vodom sa izvora – za lepotu i mir

Još jedan stari običaj je odlazak do izvora, potoka ili bunara, gde žene i devojke natoče svežu vodu „za Ivanjdan“. Tom vodom se ujutru umiva lice, a ostatak se čuva u kući za važne trenutke.

Veruje se da ta voda donosi unutrašnju smirenost i štiti od zle sreće.

Čišćenje kuće i dvorišta – da zlo ne ostane

Dan uoči praznika nikada se ne ostavlja neuredan. Čisti se kuća, brišu se pragovi, iznosi se staro bilje, ponekad se i dvorište prska osveštanom vodom. To nije samo fizičko čišćenje – to je poruka:
„Ne želimo da stara tuga prespava praznik s nama.“

Post, mir i sabranost

Iako nije obavezno, mnogi vernici poste 6. jula. Trude se da dan provedu bez ogovaranja, nervoze i nepotrebnih reči, kako bi sutrašnji praznik dočekali s mirom u duši.

Večernji običaji: Kad vatra progovori

Paljenje olalija – plamen koji gori zbog dobra

Kada sunce počne da zalazi, pale se lile, baklje od trešnjine ili brezine kore, koje mladi nose kroz selo, uz pesmu i smeh. Ovaj prizor ima duboku simboliku – vatra "guta" sve loše iz prethodne godine i ostavlja za sobom čist prostor za sreću.

Mnogi preskaču preko upaljenih olalija – to je staro verovanje koje kaže da se tako preskače nesreća.

Bela garderoba – odeća koja nosi poruku

Devojke oblače bele haljine, simbolizujući čistu misao, čistu dušu i dobre namere. U nekim mestima i danas se pevaju ladanjske pesme – tihe, lepe pesme koje donose blagoslov domaćinima.

Kupanje u reci – kao krštenje duše

Noć pred Ivanjdan idealno je vreme za kupanje u reci ili jezeru. Veruje se da se time čovek oslobađa svega što je teško i da se priprema za duhovno rođenje. To je tiho i lično krštenje, po uzoru na Jovana Preteču koji je krstio Hrista u reci Jordan.

Legenda: Kada sunce tri puta zastane

Narodna priča kaže da na večer uoči Ivanjdana sunce tri puta zastane dok zalazi, kao da i ono želi da posvedoči čudesnim događajima tog dana. Ko tada poželi nešto iskreno i tiho, iz dubine srca – njemu će se želja ispuniti.

Zato se i veruje da su današnji dan i noć idealni za lične molitve, tihe odluke i unutrašnje obećanje sebi.

Dan za dušu: Šta danas možete učiniti?

Ne morate otići na selo, ni preskakati vatru. Ali možete:

Ubrati grančicu bosiljka i staviti je u čašu vode

Obući nešto belo

Očistiti svoj prostor, bez stresa

Umiti se hladnom vodom i zahvaliti tiho

Poželeli sebi dobro. Ništa više, ali iskreno.

Jer, kako narod kaže – „Ko Ivanjdan dočeka čist, njega će godina sunčati.“

(Ona.rs)