Sve sam ih na pravi put izvela, danas mi ovako vraćaju: Ovu bol razumeju samo bake

Nijedna porodična priča nije idealna. U svakoj porodici postoje trenuci radosti, ali i oni bolni, koji ostavljaju trag zauvek. I dok vreme leči mnoge rane, ima i onih koje nikada ne prestaju da bole, naročito kada ih nanesu oni koje najviše volimo.

Bake i deke imaju posebno mesto u svakoj porodici. Oni su stub tradicije, oslonac u teškim trenucima i često najstrpljiviji čuvari detinjstva. Njihova ljubav je tiha, požrtvovana i bezuslovna. Ali, šta se dogodi kada sav trud i briga ostanu bez zahvalnosti, pa čak i bez osnovne pažnje? Upravo o tome svedoče pisma baka Vlade i Vide.

Preporučujemo

"Čuvala sam ih svu četvoricu, a danas me niko ni ne pozove"

Baka Vlada iz Hrvatske danas ima blizu 70 godina i četvoro unučadi. Godinama je bila njihova sigurna luka, neko na koga su svi mogli da se oslone.

"Evo stigle su me godine. Čuvala sam ih svih četvoro. Još se sećam kako bih čim snaha uđe na vrata trčala na autobus da stignem po drugog unuka u vrtić. Najmlađe unuče čuvala sam pune tri godine, svakog jutra ustajala sam u pola pet da bih stigla da budem s njima. Nije mi bilo teško, ni truda ni vremena mi nije bilo žao," priseća se baka.

Ali danas, kaže, sve je drugačije. Ljubav i pažnja koje je poklanjala nisu joj uzvraćeni.

"Evo, prošlo je 12 dana, a niko me nije nazvao. Čak ni odrasli unuk koji sada ima dvadeset godina ne pita kako sam. To boli, jer ne tražim ništa osim malo poštovanja.", prenosi portal "Moje Vrijeme".

Njene reči odzvanjaju tugom: "Ne moraju stalno biti kod mene, ali bar jedna poruka, jedno javljanje… To je ono što nedostaje."

Samoća koja slabi i telo i duh

Baka Vlada priznaje da je sa godinama i zdravlje počelo da popušta.

"Nije najbolje, ali ne dam se. Prihvatimo ono što ne možemo promeniti," poručuje hrabro, iako u njenim rečima tinja gorčina i osećaj napuštenosti.

Baka Vida je imala bogatstvo, a sada niko da pozove

Svoju priču podelila je i baka Vida, 76-godišnja udovica. I ona ima četvoro unučadi, ali, kako kaže, kao da je ostala samo na jednoj.

"Volim da ispečem štrudlu od jabuka, pa svima pošaljem poruku da navrate. Na kraju pola bacim ili odnesem komšijama. Dođe mi žao, jer sam želela da to podelim sa svojima."

Jedina svetla tačka u njenom životu je unuka koja je posećuje. "Dođe nekoliko puta mesečno, sednemo i razgovaramo, donese mi kremu s posla. Da nije nje, bila bih do kraja utučena."

Odrasla deca je, kaže, ponekad nazovu, ali od unučadi - tišina. "Pomirila sam se. Nemam čarobni štapić da to promenim," zaključuje baka Vida.

Ispovesti ovih baka podsećaju da stariji u porodici nisu tu samo da pomognu kada je teško - oni su živi svedoci ljubavi, žrtve i strpljenja. Njihova najveća želja je mala - da budu viđeni, voljeni i da čuju glas svojih najbližih.

(Ona.rs)