Evo šta Jerotić savetuje roditeljima: Kako razgovarati sa tinejdžerima o ljubavi i prvim zaljubljivanjima

Vladeta Jerotić je decenijama bio glas koji je kroz razgovore, predavanja i knjige pokušavao da razjasni jednu od najvažnijih tema u životu – porodicu. Njegova zapažanja o deci, braku i ljubavi i danas ostaju relevantna, posebno u vremenu kada se tradicionalne norme menjaju i kada mladima treba smernica više nego ikada.

Jerotić je često govorio o tome kako se menja starosna granica za zasnivanje porodice i u kojim godinama se muškarci i žene najčešće ostvaruju kao roditelji. „Granice se pomeraju – muškarci danas ulaze u brak kasnije nego ranije, žene isto, ali razlika u godinama postaje sve manja. Sve je više onih koji prvo žele ličnu stabilnost, pa tek onda osnivanje porodice,“ objašnjavao je.

Preporučujemo

Njegova filozofija bila je jednostavna, ali duboka: ljubav između partnera mora da bude negovana. „Sve što želimo da traje, zahteva trud. Brak nije nešto što se dešava samo spontano – treba ga svakodnevno njegovati, baš kao što negujete zube ili cveće. Ako odnos između muškarca i žene nije kvalitetan, dete ne može napredovati, koliko god majka pokušavala.“

Kako razgovarati sa tinejdžerima o zaljubljenosti

Jerotić je posebno obraćao pažnju na tinejdžere i njihova prva emotivna iskustva. Majke su često zabrinute kada se njihova ćerka ili sin prvi put zaljube, a Jerotić je imao jasnu poruku: iskrenost i pažnja prema deci su ključni.

„Majke i ćerke valjda bi trebalo da imaju bliske odnose, više nego sin i otac. Na Balkanu su odnosi između oca i sina često toliko udaljeni da to boli. Prevelika pažnja majki prema deci, dok očevi ostaju u drugom planu, stvara neravnotežu. Kada muž ne učestvuje dovoljno u životu deteta, dete može patiti, a to kasnije utiče na ceo porodični sistem,“ govorio je Jerotić.

On je savetovao majke da uče ćerke kako da budu strpljive, da paze na sebe i da razumeju da ljubav zahteva vreme i zrelost. Statistika o pobačajima u Srbiji i Rusiji pokazuje koliko je važno razgovarati sa tinejdžerima i edukovati ih o zdravim vezama. Za razliku od Balkana, u Holandiji, gde se promoviše prosvetljen pristup, stopa neželjenih posledica je izuzetno niska – svega 5%.

Ljubav u istorijskom kontekstu i promena braka kroz vreme

Jerotić je često isticao kako se pojam ljubavi menja kroz vekove. U patrijarhalnom društvu, ljubav je bila podređena pravilima – očevi su odlučivali o brakovima dece, dok su žene bile lišene prava i obrazovanja. Ulazak u brak u ranijim godinama bio je norma, i to ne samo na Balkanu, već i u Evropi, iako je emancipacija tamo počela ranije.

Danas statistika pokazuje da prosečan muškarac ulazi u brak sa 35 godina, a žena sa 30, a ove granice će se još više pomerati u budućnosti. „Može se rađati i u tim godinama, ali to više nije isto kao ranije,“ napominjao je Jerotić.

Mladi brakovi često su vođeni jakom zaljubljenošću, ali ona nije isto što i ljubav. Zaljubljenost ne vidi mane, dok brak i roditeljstvo donose nove izazove i odgovornosti. „Zaljubljenost može biti predivno osećanje, ali prve svađe u braku često dolaze zbog trudnoće i neiskustva. Zato savetujem: nemojte ulaziti u trudnoću pre braka – prve nesuglasice tada su gotovo neizbežne.“

Roditeljski izazovi i emocionalna inteligencija dece

Jerotić je naglašavao da je balans između roditelja ključan za razvoj deteta. Ako je odnos roditelja loš, dete to oseća, a nijedna količina pažnje majke ne može nadomestiti emocionalni deficit. On je koristio praktične primere: „Zamislite da pitate četvorogodišnje dete koga više voli – tatu ili mamu. Iskreno će reći jedno, a kroz život će se učiti kompromisima. Detetu je potrebna identifikacija i sa majkom i sa ocem.“

Frojd je govorio o prirodnoj privrženosti dece: muško dete oko treće godine naklonjenije je majci, a žensko ocu. Jerotić ovo naziva Edipovom fazom, ističući da roditelji u tom periodu moraju paziti, ali ne stvarati kompleks, već pružiti zdrav okvir za emocionalni razvoj.

Ljubav, ravnopravnost i zrelost partnera

Jerotić je primećivao da u savremenom braku, posebno u razvijenim evropskim zemljama, partneri ravnopravno učestvuju u svim obavezama – od kuvanja do čišćenja, od roditeljskih dužnosti do profesionalnog angažmana. „Cilj braka nije samo rađanje dece, nego duševno sazrevanje muškarca i žene, jednog pored drugog. To je prava ljubav – dopunjavanje, a ne takmičenje. Ono što nema muškarac, ima žena, i obrnuto. Zato je važno da se partneri podržavaju, a ne da se nadmeću.“

Jerotić je verovao da ljubav i roditeljstvo nisu instinktivni, već veštine koje se uče, i da prava sreća dolazi kroz ravnotežu, razumevanje i međusobno poštovanje.

„Sve ovo što danas vidimo kao seksualnu revoluciju, nije dovoljno. Vredi samo ljubav između muškarca i žene koja mora da traje i da se neguje. Neguje se svaki dan, malim gestovima, pažnjom i zajedničkim trudom. Samo tako porodica može da funkcioniše i deca da rastu u zdravom okruženju,“ zaključivao je.

(Ona.rs)