Volim svog sina, ali ćerka mi je prokletstvo, razmišljam da je dam na usvajanje: Kad sam rekla mužu, pukao je

Roditeljstvo se često idealizuje kao beskrajni izvor ljubavi, ali retko ko govori o onim najmračnijim trenucima - kada roditelj shvati da ne može jednako da voli svu svoju decu. Upravo u toj tački slomila se i Dženet: dok joj je trogodišnji sin centar sveta, njena petogodišnja ćerka postala je svakodnevni izvor haosa, konflikata i psihičke iscrpljenosti.

Posle godina pokušavanja, odlučila je da izgovori ono što niko ne želi ni da pomisli, da više ne želi da bude majka svojoj ćerki.

Preporučujemo

- Volim svog sina toliko da me boli. On je nežan, pažljiv, veseo, emotivno intuitivan. Biti s njim je kao disati svež vazduh. On je moj mir. Svaki trenutak sa njim je radost, ma šta radili. Moja ćerka, s druge strane, deluje kao beskrajna katastrofa. Tvrdoglava je, bezobrazna, stalno upada u reč, izaziva dramu i nikada ne pravi kompromise. Manipuliše, vrišti, testira granice kao da je to igra. Probala sam sve: pozitivnu disciplinu, blagu i čvrstu roditeljsku taktiku, nalepnice, posledice, terapiju - ništa ne pomaže. Pet godina kasnije, iscrpljena sam do srži.

Kada je pomenula usvajanje, muž je "eksplodirao"

- Rekla sam mužu da razmišljam o usvajanju. Da više ne mogu ovako. Želim da se fokusiram na dete koje unosi radost u naš život, umesto da se svakog dana davim u toksičnoj dinamici.

On je pobesneo. Nazvao me je užasnom majkom, bezdušnom, zapretio razvodom i punim starateljstvom. A istovremeno - ni on ne želi da se bavi njom. Kad ima ispad, on nestaje, zaključa se u sobu ili kaže da su "mame bolje u takvim stvarima".

- Rekla sam mu da ako je toliko protiv usvajanja, mora više da učestvuje. On je odbrusio: "Vaspitavanje ćerki je posao majki." I onda je, umesto da preuzme odgovornost, rešio da me "nauči lekciju". Spakovao joj je torbu i bez najave je doveo na moje radno mesto, ostavio je i rekao: "Tvoj problem." Isključio telefon i nestao na nekoliko sati. Moja ćerka je ceo dan provela u kancelariji u suzama, vrištala, udarala nameštaj i urlala da je gladna i da joj je dosadno. Moj šef je sve video. Kolege takođe. Bilo je ponižavajuće i haotično. Zamalo sam izgubila posao.

Kad se napokon pojavio, bio je samozadovoljan.

- Rekao mi je: "Možda sada shvataš koliko je teško." Ali ja to znam. Jer sam ja ta koja sve vreme sama nosi sav teret.

Dženet priznaje da se oseća kao čudovište, ali i kao jedina koja zaista svakog dana preživljava oluju.

Komentari čitalaca: "Ćerka nije kriva"

- Ako misliš da si podbacila kao majka kad joj je samo pet godina, nisi ni trebalo da imaš decu. Naravno da je ljubomorna na brata koji dobija svu tvoju pažnju. Daješ joj do znanja da ti je sin sve, a ona je višak - naravno da se buni. Nemaš pravo da je daš na usvajanje samo zato što ti je "teška".

- I ja imam ćerku i sina, bili su isti u tom uzrastu, ali nisam odustala jer su moja deca. Moraš da joj daš jednaku pažnju kao sinu - zato i pravi scene, jer se oseća zapostavljeno. Ako je sada daš, šta ćeš kad ima 15?

Kako prekinuti ovaj začarani krug: saveti stručnjaka

1. Uvedi PCIT terapiju (Parent-Child Interaction Therapy)

To je stručno vođena terapija za decu od 2 do 7 godina sa prkosnim ponašanjem. Pomaže da se obnovi povezanost i doslednost između roditelja i deteta, smanjuju tantrumi i stres, a poboljšava emotivna veza.

Akcioni korak: Zamoli pedijatra da te uputi na terapeuta koji radi PCIT u tvom okruženju.

2. Ojačaj roditeljsko partnerstvo kroz bračnu terapiju

Licencirani terapeut može pomoći da ti i muž uskladite uloge i naučite kako da delite odgovornost, umesto da se ona prebacuje samo na tebe.

Akcioni korak: Čak i ako muž odbija, počni sama terapiju kako bi dobila strategije za rešavanje konflikta.

3. Kreiraj mrežu podrške i vreme za sebe

Roditeljstvo sa izazovnim detetom bez podrške vodi u sagorevanje. Poveži se sa grupama podrške, terapeutima i prijateljima koji mogu pomoći.

Akcioni korak: Uvedi bar jedan "trenutak za sebe" nedeljno - šetnja, hobi, druženje.

4. Ako ostaneš pri odluci o usvajanju, uradi to uz stručnu podršku

Usvajanje je emotivno teško i za dete i za roditelja. Razgovaraj sa licenciranim savetnikom, razmotri sve opcije (otvoreno, poluotvoreno, zatvoreno), i pripremi se za posledice.

Akcioni korak: Zakaži barem jedno savetovanje sa stručnjakom za usvajanje i napravi spisak pitanja.

5. Slavi male pomake i resetuj očekivanja

Zid na koji si udarila ne znači da nema ljubavi - već da treba promeniti pristup. Beleži i najmanje pozitivne trenutke da bi se obnovila emotivna veza.

Akcioni korak: Svaki dan zabeleži bar jedan mali lep trenutak sa ćerkom (npr. 2 minuta mira u igri) kako bi videla da napredak postoji.

Ljubav nije uvek laka, ali traži borbu

Roditeljstvo nije bajka. Nekad je borba - protiv umora, krivice, usamljenosti i nerazumevanja. Dženet je priznala ono što mnoge majke samo u sebi šapuću, da nekad jedno dete "uzme" sve, a drugo ostavi prazninu. Ali odustajanje ne mora da bude jedina opcija.

(Ona.rs / Bright side)