"Nisi potpuna kao majka ako ne rodiš devojčicu": Platila je vrtoglavu sumu da bira pol deteta posle 2 dečaka

Mnogi roditelji u trenutku kada saznaju da će postati majka ili otac, u sebi pomisle šta bi voleli – dečaka ili devojčicu. Ipak, kada se dete rodi, ta želja postane sporedna jer se roditeljski život u potpunosti menja dolaskom novog člana porodice.

Međutim, jedna majka iz Teksasa otvorila je dušu i priznala da je toliko želela ćerku da je sa suprugom uložila ogromnu sumu novca i prošla kroz mukotrpan proces vantelesne oplodnje, iako nije imala problema sa plodnošću.

Preporučujemo

Put do željene ćerke

Rouz (36), kompjuterski programerka iz Friska, i njen suprug Vinsent Kosta (37), potrošili su 85.000 evra i prošli čak sedam ciklusa vantelesne oplodnje (VTO) samo da bi osigurali da njihovo treće dete bude devojčica.

Danas je u četvrtom mesecu trudnoće sa ćerkom kojoj su već dali ime – Olivia. Rouz je odlučila da javno progovori o "balansiranju porodice" putem preimplantacione genetske dijagnoze (PGD), postupka koji omogućava da se utvrdi pol embriona i da u matericu budu prebačeni samo oni željenog pola.

"Volim svoje dečake i ne bih ih menjala ni za šta, ali imati devojčicu za mene je bilo veoma važno. Osećate se nepotpuno kao majka dok ne dobijete ćerku", priznala je Rouz, majka petnaestogodišnjeg Gabrijela i trinaestogodišnjeg Igora.

Kontroverzan izbor

Rouz ističe da zna da je njen izbor kontroverzan, ali dodaje da je želela da pokaže drugim ženama kako procedura funkcioniše. PGD se često koristi iz zdravstvenih razloga, jer otkriva i genetske bolesti, ali njegova primena za biranje pola izaziva velike etičke polemike.

U mnogim evropskim državama takva praksa je zabranjena, dok u Americi beleži sve veću potražnju. Prema pisanju "New York Posta", jedan lekar iz Njujorka i Los Anđelesa zabeležio je rast od čak 250 odsto u poslednjih pet godina kada je reč o uslugama odabira pola.

"Kada tehnologija postoji, pitanje je da li je na lekaru da odlučuje da li će je ponuditi ili ne. Ako odbije, on na neki način igra Boga, a to nije uloga medicine", objasnila je ginekološkinja Šari Brasner iz Mount Sinai bolnice.

Podrška muža i porodice

Iako deo porodice nije odobravao odluku da svesno idu ka tome da dobiju devojčicu, Rouz kaže da se nisu previše mešali. Ona i muž su tokom tri godine koristili kontracepciju kako ne bi rizikovali da zatrudni sa dečakom.

"Muž je želeo još jedno dete, ali njemu pol nije bio važan. Ipak, znao je koliko je meni značilo i pružao mi je ogromnu podršku. Kada sam imala spontani pobačaj 2013. godine, on je bio taj koji je govorio: "Možeš ti još jednom, hajde da pokušamo." I bio je u pravu - sada kada čekamo Oliviju, sve je vredelo", priznaje Rouz.

Njeni sinovi takođe su joj dali podršku. "Stariji su sada i razumeju sve. Znaju koliko mi je važno da imam devojčicu i pružaju mi svu podršku."

Preostalo joj je još samo da spremi sobu za malu Oliviju – naravno, u ružičastoj boji.

"Još uvek razmišljam kako ću je urediti. Tek sam počela da pravim spisak stvari, nisam htela ranije jer sam se plašila još jednog spontanog. Sada želim samo da uživam u svakom trenutku", zaključuje buduća mama.

(Ona.rs/YourTango)