Imam troje dece, ali sam samo jedno povela na odmor - evo zašto

Nikada nisam bila tip roditelja koji traži savete od poznatih ličnosti, naročito kada je reč o tome kako da budem bolja majka. Ipak, pre nekoliko godina slušala sam intervju sa komičarem Robom Sičom u podkastu Hejmisha Blejka i jedna stvar mi se urezala u pamćenje. Rob i njegova supruga Džejn imaju petoro dece, što je samo po sebi veliki izazov. Njihova tradicija je da svakom detetu, kada dovoljno poraste, priušte jedno posebno, samostalno putovanje – samo dete i jedan roditelj.

Možda su u pitanju bili hormoni nakon porođaja — tek sam rodila treće dete i živela u večitom nedostatku sna — ali ta ideja mi je ostala u glavi. Od tada je prizivam gotovo svake nedelje, posebno kada me uhvati osećaj krivice što svaka od mojih tri ćerke dobija tek deo moje pažnje.

Preporučujemo

Moja najstarija, Grejs, sada ima skoro sedam godina i tražila sam način da osmislimo prvo zajedničko putovanje – samo nas dve. Pošto me pomisao na avion sa decom i dalje plaši (iskreno, mislim da mi treba decenija da ponovo skupim hrabrosti), želela sam nešto kratko i jednostavno. Stalno mi se pred očima pojavljala ista opcija: krstarenje. Četiri noći od Sidneja do Hobarta na luksuznom brodu činile su se kao savršen test za naše prvo putovanje jedan na jedan.

Odabrale smo plutajući hotel sa pet zvezdica: 15 paluba, 29 restorana, mnogo barova i salona. Obećavao je stvari za koje nisam ni znala da mi trebaju, ali sam ih odmah poželela – poput beskonačnih terasa koje brišu granicu između unutrašnjeg i spoljnog prostora, ili „magični tepih“ koji lebdi uz bok broda i nudi panoramski pogled na okean. Tu je bio i ogroman spa od 2000 kvadrata, kao i dečji klub.

Ipak, imala sam tremu. Sama pomisao na hiljade stranaca i „organizovanu zabavu“ nije mi bila privlačna. A i stigmatizacija postoji – i ja sam ranije govorila „nisam ja tip za krstarenja“, a da zapravo nikad nisam ni probala.

Ali, ispostavilo se suprotno: sada sam potpuno, bez dileme – osoba za krstarenja. A Grejs? Ona je hiljadu odsto osoba za krstarenja. Nedelju dana kasnije i dalje nosi svoj privezak sa logom kruzera i proglašava ovo „najboljim odmorom ikad“. Nažalost po njenog tatu i dve sestre koje su ostale kod kuće.

Šta sam naučila na ovom putovanju

1. Odmor počinje čim kročite na brod.

Za razliku od aviona i beskrajnih čekanja na aerodromima, ovde zabava kreće odmah. Ukrcale smo se ujutru, a brod je isplovio tek uveče – imale smo dovoljno vremena za ručak, istraživanje broda, kupanje i na stotine selfija pre nego što je uopšte krenuo.

2. Aktivno ili opušteno – sve zavisi od vas.

Mislila sam da će krstarenje biti pasivno, ali sam svakog dana prelazila i do 20.000 koraka. Bilo je fitnes centra s pogledom na okean, staze za šetnju, pa čak i plesnih i pilates časova.

3. Strah od morske bolesti je veći nego što treba.

Brod je ogroman i stabilizatori čine svoje – smeštene smo bile na sredini broda i jedva da smo osetile bilo kakvo ljuljanje.

4. Ne morate uraditi sve.

Na brodu je program toliko bogat da ne stigne da se obiđe ni u dve nedelje, a kamoli za četiri dana. Naučila sam da je važnije izabrati ono što nama znači i fokusirati se na zajedničke uspomene.

Najlepši trenuci sa Grejs

Pozorišne predstave – svako veče drugačiji spektakl, od akrobata do pevača, uz rasvetu koja oduzima dah.

Dečji klub – Grejs je odmah stekla drugare i uživala u radionicama o moru i očuvanju prirode, dok sam ja mogla da pobegnem u spa.

SPA raj – od slane sobe do prostora za plutanje, to popodne sam provela mirno, čitajući knjigu – retkost za mene.

Izlet u Hobart i poseta muzeju MONA – svi su me savetovali da dete ne vodim tamo, ali sam poslušala instinkt i bila presrećna zbog toga.

Ovo putovanje mi je pokazalo koliko je dragoceno kada se potpuno oslobodimo svakodnevnih obaveza i brige o „milion malih stvari“. Na brodu nisam bila ni kuvarica, ni čistačica, ni organizator – bila sam samo mama koja provodi vreme sa ćerkom. I upravo zbog toga smo stvorile uspomene koje će trajati zauvek.

(Ona.rs/Yumama)