Ajkula, delfin, riba? Posle decenije, nauka stavila tačku na najbolji stil roditeljstva: "Štiti decu od mreža"

Zamislite da imate 10 godina i kažete roditeljima: „Želim spravu koja košta 1.000 dolara, plus 40 dolara svakog meseca da bih je koristio. Omogućiće mi da ceo dan ćaskam s prijateljima i odraslima koje nikada nisam upoznao. I usput, više nikada neću podići pogled s nje.“

Roditelji bi tada rekli – ne.

Preporučujemo

Ili zamislite da sa 12 godina kažete: „Želim da napravim stotine svojih fotografija i da ih postavim na mesto gde će ih svi moji drugari iz razreda, ali i bilo ko na internetu, videti i oceniti kako izgledam.“ To je, u suštini, Instagram. I opet, roditelji bi to tada verovatno odmah odbili.

A danas? Većina roditelja kaže – da. Često i ne shvatajući šta zapravo potpisuju onog trenutka kada detetu predaju pametni telefon. To ne znači da su loši roditelji. To su često iste mame i tate koji strogo vode računa o odlasku na spavanje, sigurnosnim pojasevima i lepom ponašanju. Ali privlačnost tehnologije i društvenih mreža toliko je snažna i toliko normalizovana da i najpažljiviji roditelji lako krenu za onim što „svi drugi rade“.

Statistika je zabrinjavajuća: deca danas dobiju prvi pametni telefon u proseku sa 11 godina. Gotovo 40% dece od 10 do 12 godina već ima naloge na društvenim mrežama. A posledice, prema sve većem broju istraživanja, nisu dobre.

Pa šta roditelji da rade? Odgovor je naizgled jednostavan: da budu – glavni.

Stilovi roditeljstva – i onaj koji najbolje funkcioniše

O stilovima roditeljstva govori se već decenijama. Verovatno ste čuli za „helikopter roditelje“ (uvek lebde nad detetom), „snegobore“ (uklanjaju sve prepreke) ili „blage roditelje“ (izbegavaju reč „ne“).

Ipak, u akademskom svetu razlikuju se četiri osnovna stila roditeljstva, a da bi se lakše pamtili, mogu se povezati sa morskim životinjama:

Nezainteresovani (riblje roditeljstvo): Obezbede osnovne potrebe, a zatim „otplivaju“. Nema pravila, nema topline. Dete je prepušteno sebi.

Popustljivi (sunđer roditeljstvo): Nežni i brižni, ali bez čvrstine. Retko postavljaju granice. „Blago roditeljstvo“ često spada ovde – puno ljubavi, malo strukture.

Autoritarni (ajkula roditeljstvo): Stroga pravila, oštre kazne, malo topline. „Zato što sam ja tako rekao!“ Deca slušaju, ali često gaje ljutnju.

Autoritativni (delfin roditeljstvo): Ravnoteža ljubavi i granica. Čvrsti, ali fleksibilni. Pravila se objašnjavaju, a ne naređuju.

Decenije istraživanja jasno pokazuju: autoritatvno, odnosno delfin roditeljstvo, daje najzdraviju i najotporniju decu.

Zašto druga nisu okej?

„Riblji“ i „sunđer“ roditelji ne postavljaju granice. Deca odgajana ovako često donose loše odluke (npr. slatkiši za večeru, ekrani do ponoći) i teško se snalaze kada im stvarni svet prvi put kaže „ne“.

„Ajkula“ roditelji imaju pravila, ali bez topline i objašnjenja. Njihova deca možda slušaju dok ih nadgledaju, ali čim ih niko ne vidi – ponašaju se suprotno. Kao odrasli, često rade odgovorno samo pod pritiskom i teško razvijaju unutrašnju motivaciju.

„Delfin“ roditelji, za razliku od njih, kombinuju strukturu i empatiju. Uvažavaju emocije, ali istovremeno drže granice. Psihološkinja Beki Kenedij to naziva „čvrsto vođstvo“ – donošenje odluka za koje znate da su dobre za dete, čak i ako mu se u tom trenutku ne dopadaju.

Kako izgleda „delfin roditeljstvo“ u eri tehnologije

Primena ovog stila na telefone i društvene mreže znači jasno postavljanje pravila (npr. bez telefona u sobi tokom noći, bez društvenih mreža pre određenog uzrasta, ograničeno vreme pred ekranom) i dosledno sprovođenje.

Ali to takođe znači i objašnjenje zašto. Umesto „zato što sam tako rekao“, zvuči ovako: „Moj posao je da donosim odluke koje te štite i čuvaju tvoje zdravlje, čak i ako ti se sada ne dopadaju. Razumem da si ljut, ali ovo je jedna od tih situacija.“

Na ovaj način dete shvata da granice nisu kazna, već zaštita. A odnos roditelj–dete ostaje zasnovan na poverenju i brizi, a ne na strahu ili izbegavanju.

Cilj nije trenutna sreća

Popustiti i dozvoliti sate i sate ekrana može doneti mir u trenutku, ali dugoročno podriva sposobnost deteta da se fokusira, gradi odnose i postane samostalno. Pravi posao roditelja nije da dete bude srećno svakog trenutka, već da izraste u sposobnog, sigurnog i nezavisnog odraslog čoveka.

Roditeljstvo nije partnerstvo jednakih. Naravno da želimo bliskost s njima, ali mi smo roditelji – ne drugari. Deca još nemaju dovoljno razvijen mozak niti životnog iskustva da sama donesu najbolje dugoročne odluke. Tu stupa na snagu čvrsto vođstvo: dati im ono što im je potrebno, a ne samo ono što žele.

Dakle, sledeći put kada poželite da popustite, setite se: ne odgajate samo decu, već buduće odrasle ljude. Delfin roditeljstvo – čvrsto, fleksibilno, puno ljubavi i dosledno – daje im najbolju šansu da postanu zdrave, samostalne osobe u svetu tehnologije.

(Ona.rs)