„Vratio sam se iz mrtvih - znam da zagrobni život postoji, video sam ga“: Ispovesti ljudi koji su prešli preko

Postoji trenutak u kojem se sve zaustavi.
Disanje. Pokret. Zvuk.

I onda - prema svedočenjima nekih ljudi - ne nastupi mrak, već nešto sasvim drugo.

Preporučujemo

Iako nauka nudi racionalna objašnjenja za iskustva bliske smrti, oni koji su ih doživeli tvrde jedno - ono što su videli i osetili zauvek im je promenilo pogled na život.

Njihove priče ne pokušavaju da ubede druge. One su lične, duboko emotivne i ostavljaju prostor čitaocu da sam odluči gde povlači granicu između nauke i vere.

„Gledao sam svoje telo sa plafona“

Rej Katanija imao je samo 20 godina kada je, kako kaže, umro. Zbog curenja gasa, njegova soba se tokom noći ispunila otrovnim isparenjima, a potom je izbio i požar u porodičnoj kući u Njujorku.

„Celu noć sam udisao gas dok sam spavao“, priseća se danas, sa 57 godina. Probudio ga je haos - policijske sirene, vatrogasci, vatra. Pokušao je da ustane, ali nije mogao.

„Noge su mi bile potpuno oduzete. Nisam mogao da govorim, da vičem, čak ni da podignem glavu sa jastuka.“

Uspeo je jednom rukom da se povuče iz kreveta i pao je na pod, udarivši glavom. Ipak, bol nije osetio.

„Zato što više nisam bio u tom telu“, kaže mirno. „Bio sam iznad njega, u uglu sobe, i gledao sam dole. Video sam svoje beživotno telo.“

Opisuje prostoriju kao savršeno jasnu i intenzivnu - boje su bile življe nego ikada, kao da je stvarnost prešla u visoku rezoluciju. Video je i svaki detalj odeće koju je nosio.

„Svetlost nije bila svetlost - bila je sve“

U drugom uglu sobe pojavila se Svetlost.

„Bila je poput ogromnog belog stošca, ali to nije bila obična svetlost. To je bilo sve - ljubav, mir, radost, odsustvo bola. Nisam bio odvojen od nje, bio sam njen deo.“

Nešto ili neko pozvalo ga je da uđe u nju. Osećaj euforije bio je, kako kaže, jači od svega što je ikada iskusio. U tom trenutku video je oca kako ulazi u sobu, podiže njegovo telo i doziva hitnu pomoć, slomljen od straha.

Sledeći trenutak koji pamti jeste buđenje u dnevnoj sobi, gde su ga lekari reanimirali.

Rej se potpuno oporavio, ali je kasnije saznao da je tokom transporta do bolnice više puta ponovo bio klinički mrtav.

„Znam da zagrobni život postoji“

Kada je svoje iskustvo podelio sa porodicom i prijateljima, mnogi su mislili da je izgubio razum. Ipak, slična iskustva pratila su ga tokom života - gotovo davljenje u detinjstvu, izbegnuta pucnjava u baru u Njujorku, osećaj da ga je „nešto“ vodilo ka sigurnosti.

Tek u četrdesetim godinama, nakon razgovora sa medijumom, počeo je ozbiljnije da istražuje duhovne teme. Danas radi kao metafizički savetnik i napisao je knjigu.

„Za mene nema dileme - zagrobni život postoji. Na kraju dana, svi smo deo iste svetlosti.“

„Bila sam mrtva četiri minuta“

Stela Ralfini imala je 16 godina kada je doživela tešku saobraćajnu nesreću. Njeno srce prestalo je da kuca na četiri minuta.

„Nisam videla tunel“, kaže danas, sa 78 godina. „Videla sam kako mi se život premotava pred očima - brzo, ali prelepo.“

Zatim je postala svesna da lebdi iznad svog tela. Videla je sopstvenu nogu u neprirodnom položaju, krv na putu i ljude koji pokušavaju da je reanimiraju.

„Sve što sam mislila bilo je - premlada sam da umrem. Hoću nazad.“

U sledećem trenutku, otvorila je oči.

Iskustvo ju je trajno promenilo. Postala je budistkinja, učila reiki u Japanu, radila sa monasima u Kini i godinama volontirala u bolnicama, pomažući ljudima na kraju života.

„Gledala sam kako, u trenutku smrti, iz ljudi izlazi tanak mlaz svetlosti“, kaže. „Nemam strah od smrti. Osećam samo poštovanje prema univerzumu.“

„Bila sam u limbu između dva sveta“

Abigejl Barns imala je 32 godine kada je doživela masivan moždani udar tokom boravka u Bostonu. Dok je fizički ležala u bolnici, doživela je iskustvo koje opisuje kao boravak između dva sveta.

„Videla sam velika drvena vrata, poput sporednog ulaza. Istovremeno sam bila u beloj sobi i u realnom svetu.“

Čula je glasove koji su raspravljali o njenom životu - kao komisija.

„Jedni su govorili da sam imala dovoljno vremena. Drugi su tražili da mi se da još jedna šansa. Molila sam ih da me puste nazad.“

Kada je čula rečenicu „vratite je“, probudio ju je lekar sa vešću da je preživela težak moždani udar.

Nauka ili nešto više?

Medicinska objašnjenja za iskustva bliske smrti postoje - nedostatak kiseonika, nagomilavanje ugljen-dioksida, aktivacija temporalnih režnjeva mozga, nalet neurotransmitera.

Ali Rej, Stela i Abigejl ne pokušavaju da dokazuju ništa drugima.

Slažu se u jednom - njihova iskustva su ih učinila smirenijima, empatičnijima i manje uplašenima od smrti.

„Ne pokušavam da menjam ničija uverenja“, kaže Rej. „Ali ako osećate da postoji nešto više od onoga što vidimo - otvoren sam za taj razgovor.“

(Ona.rs / Metro)