Kakvi smo prema slabijima - otkriva ko smo: Psihijatar tvrdi da je odnos prema životinjama ogledalo karaktera

Način na koji se neko ponaša kada ima moć nad onim ko ne može da se brani često govori više o njegovom karakteru nego reči, uverenja ili javna slika. U tim malim, svakodnevnim situacijama, daleko od očiju drugih, otkriva se koliko smo zaista empatični, strpljivi i emocionalno zreli.

Upravo zato psiholozi i psihijatri već godinama posmatraju odnos ljudi prema životinjama kao jedan od važnih pokazatelja ličnosti. Ne zato što su ljubimci „test“, već zato što su potpuno zavisni od čoveka i ne mogu da uzvrate moć.

Preporučujemo

Zašto odnos prema životinjama nije „nebitna sitnica“

Većina ljudi svoje kućne ljubimce doživljava kao članove porodice. Prema istraživanju Pew Research Centra iz 2023. godine, čak 97 odsto Amerikanaca tako opisuje svoj odnos prema životinjama sa kojima žive. Ipak, uprkos tome, zlostavljanje i zanemarivanje životinja i dalje postoje i predstavljaju ozbiljan društveni i psihološki problem.

Psihijatar Vinaj Saranga iz američke savezne države Severne Karoline objasnio je za Newsweek da način na koji se neko ophodi prema životinjama često otkriva dublje obrasce ponašanja koji se prenose i na odnose sa ljudima.

Empatija se najlakše vidi tamo gde nema uzvraćanja

„Prvo što odnos prema životinjama otkriva jeste nivo empatije“, objašnjava Saranga. „Kada neko pokazuje brigu i saosećanje prema životinji, to obično znači da ume da prepozna ranjivost i da na nju reaguje zaštitnički, a ne agresivno.“

Životinje ne mogu da se brane, ne mogu da pregovaraju, ne mogu da objasne svoje potrebe rečima. Upravo zato, način na koji se neko ponaša prema njima pokazuje kako se ophodi kada ima prednost.

„Ako je neko nežan i strpljiv prema biću koje zavisi od njega, to često ukazuje na odgovornost, samokontrolu i unutrašnju stabilnost“, dodaje Saranga.

Strpljenje, tolerancija i emocionalna zrelost u praksi

Briga o životinji podrazumeva i suočavanje sa neprijatnostima. Nered, bolest, dodatne obaveze, umor, neplanirani troškovi. Način na koji neko reaguje u tim trenucima često govori više o njegovoj toleranciji na frustraciju nego bilo koji psihološki test.

Reakcije na stare, bolesne ili povređene životinje dodatno otkrivaju nivo emocionalne osetljivosti i strpljenja. Ljudi koji u takvim situacijama ostaju smireni, brižni i odgovorni, često pokazuju visok stepen zrelosti i u partnerskim, porodičnim i profesionalnim odnosima.

Kada odnos prema životinjama postaje znak za uzbunu

S druge strane, Saranga naglašava da okrutnost prema životinjama nikada nije bezazlena osobina.

„Bilo koji oblik zlostavljanja životinja za mene je ozbiljan psihološki alarm“, ističe on. „To može ukazivati na emocionalnu nestabilnost, antisocijalne osobine, potisnut bes ili nerešene traume.“

Posebno zabrinjava, kaže, ravnodušnost prema patnji.

„Kada nekoga patnja životinje uopšte ne dotiče, to govori o opasnom stepenu emocionalne otupelosti“, upozorava Saranga.

Veza između nasilja nad životinjama i nasilja u porodici

Psihijatrijska i kriminološka istraživanja već godinama ukazuju na zabrinjavajuću povezanost između zlostavljanja životinja i porodičnog nasilja. Prema različitim studijama, u domaćinstvima gde postoji nasilje nad ljudima, u rasponu od 21 do čak 89 odsto slučajeva zabeleženo je i nasilje nad životinjama, u zavisnosti od uzorka i metodologije.

Zbog toga stručnjaci ističu da okrutnost prema životinjama ne treba posmatrati izolovano, već kao potencijalni signal dubljih problema u ponašanju.

Mali test karaktera koji ne možemo da odglumimo

Na kraju, odnos prema životinjama nije pitanje da li neko voli pse ili mačke, već kako se ponaša prema onima koji zavise od njegove pažnje i brige. U tim svakodnevnim, tihim situacijama, bez publike i priznanja, najčešće se vidi ko smo zaista.

Empatija, strpljenje i odgovornost ne pokazuju se velikim gestovima, već upravo u odnosu prema slabijima.

(Ona.rs)