Srbi 14. februara između groblja i romantične večere - može li sve zajedno?

Neki dani u kalendaru koji u sebi nose više slojeva nego što na prvi pogled deluje. Jedan od takvih je 14. februar. Dok jedni tog dana odlaze na groblje da upale sveću i pomole se za upokojene na Zimske zadušnice, drugi slave Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara, a treći razmenjuju crvena srca, čokolade i poruke ljubavi povodom Dana zaljubljenih. Mnogi se svake godine zapitaju - da li se sve to može spojiti?

Odgovor je jednostavan: može. Srpska tradicija i savremeni običaji ne moraju da stoje jedan nasuprot drugom. Naprotiv, mogu da se nadopune.

Preporučujemo

Zimske zadušnice - sećanje kao čin ljubavi

Zimske zadušnice su dan kada se Srbi sećaju svojih preminulih. Odlazak na groblje, paljenje sveće i molitva nisu samo ritual, već čin poštovanja, zahvalnosti i - ljubavi.

U narodnom verovanju, duša živi dok je se sećamo. Zato zadušnice nisu dan tuge, već dan tihe povezanosti sa onima kojih više nema. U mnogim krajevima Srbije na groblje se nosi kuvano žito, vino i sveća, a porodice se okupljaju i prisećaju svojih predaka.

Ako se pitate da li je primereno istog dana slaviti ljubav - setite se da je i sećanje oblik ljubavi. Poštovati pretke i voleti žive nije suprotstavljeno, već prirodno.

Sveti Trifun - zaštitnik vinograda i radosti

Istog dana obeležava se i Sveti Trifun, u narodu poznat kao zaštitnik vinogradara i vina. U vinogradarskim krajevima Srbije tada se simbolično orezuje loza i poliva vinom, uz molitvu za rodnu godinu.

Sveti Trifun je u narodnoj tradiciji simbol plodnosti, berićeta i radosti. U mnogim porodicama ovaj dan je slava ili prilika za okupljanje. U tom smislu, 14. februar u srpskoj tradiciji već nosi elemente slavlja, druženja i nade u dobru godinu.

Dan zaljubljenih - zapadni praznik koji je pronašao mesto i kod nas

Dan zaljubljenih, ili Sveti Valentin, u Srbiji je godinama bio dočekivan sa dozom rezerve. Danas je postao deo urbane kulture, naročito među mlađima. Romantična večera, mali poklon, poruka ili buket cveća - sve to mnogima znači pažnju i nežnost.

Važno je naglasiti - obeležavanje Dana zaljubljenih ne briše tradiciju, niti umanjuje značaj Zimskih zadušnica ili Svetog Trifuna. Ljubav nije ograničen resurs. Može da postoji u više oblika istog dana.

Kako uskladiti sve običaje 14. februara?

Evo nekoliko praktičnih saveta kako da ispoštujete i tradiciju i savremene običaje:

Ujutru posetite groblje, zapalite sveću i pomolite se za upokojene.

Ako slavite Svetog Trifuna, ispoštujte porodični običaj i okupite najbliže.

Uveče provedite vreme sa partnerom, suprugom ili osobom koju volite - nije važno da li je to raskošna večera ili šetnja.

U narodnoj duhovitosti često se kaže: "Nije važno da li ste zaljubljeni - važno je da ste živi." I u toj šali ima istine. Život je spoj prošlosti, sadašnjosti i nade u budućnost. Tog dana imamo priliku da se setimo onih kojih nema, zahvalimo na onome što imamo i zagrlimo one koji su pored nas.

Da li je 14. februar dan tuge ili radosti?

Zapravo je i jedno i drugo. To je dan sećanja, ali i dan nade. Dan kada možemo da pokažemo poštovanje prema precima i ljubav prema partneru. Srpska tradicija nikada nije bila isključiva - ona je uvek nalazila način da spoji staro i novo.

Zato nema potrebe za podelama na "naše" i "njihove" praznike. Ako poštujete Zimske zadušnice, slavite Svetog Trifuna ili obeležavate Dan zaljubljenih - najvažnije je da to radite sa merom i iskrenom namerom.

Jer na kraju, svi ti običaji imaju zajedničku nit - ljubav. Ljubav prema precima, prema porodici, prema partneru i prema životu.

(Ona.rs)