Život Svetog Trifuna: Veliki hrišćanski mučenik, voljen i slavljen od strane esnafa, vinogradara i mehandžija

Njegov dan proslavlja se kao "Dan ljubavi i vina".

Sveti Trifun bio je jedan od Hristovih velikomučenika koji je postradao za hrišćansku veru, a Srpska pravoslavna crkva obeležava Trivundan 14. februara po novom, odnosno 1. februara po starom kalendaru.

Svetog Trifuna u Srbiji mnogi slave i kao krsnu slavu. Naročito je voljen i slavljen od strane esnafa, vinogradara i mehandžija.

Dar od Boga

Trifun je, prema predanju, rođen u selu Kampsadi u Frigiji (današnja Turska), u veoma siromašnoj, ali izuzetno pobožnoj porodici. Veliki deo vremena kao dečak provodio je čuvajući guske.

Verovalo se da je od Boga dobio dar da čini čuda i isceljenja. Za vreme života, kako prenosi "Vikipedija", lečio je bolesne, isterivao demone i pomagao mnogima koji su mu se obraćali za pomoć.

Trifunovo čudotvorstvo prati legenda da je se za vreme vladavine rimskog cara Gordija proslavio zahvaljujući tome što je izlečio njegovu ćerku.

Prema priči, Gordijana se teško razbolela i poremetila sa umom. Kako su mnogi lekari pokušali da je izleče, svaki trud je ostao bezuspešan. Sve dok se jednom, prema predanju, iz nje nije javio zli duh, koji je rekao da iz nesretne devojke ne može da ga istera niko drugi do jedino "čovek po imenu Trifun".

Car okupi sve iz carstva sa ovim imenom, ali niko nije uspeo da je izleči njegovu mezimicu. Niko, dok u red nije stao mladi Trifun. Nakon što je iscelio Gordijanu, bogato je nagrađen od cara, ali je mladić sve blago, vraćajući se kući, podelio siromašnima i nastavio da čuva guske.

Mučenička smrt

Međutim, nakon ovog čuda, mnogi su pošli Trifunovim stopama i primili hrišćanstvo za svoju veru. Nakon izvesnog vremena, kada je na rimski presto došao novi car Dekije, zaboravljeno je čudo ovog mladića i počeo je progon hrišćana, njihova stradanja i mučenja. Pošto niko nije želeo da se odrekne vere u Isusa Hrista, car je doneo odluku da za primer odrubi glavu Trifunu 250. godine.

O poslednjim časovima njegovog života pisao je i Sveti Nikolaj Velimirović:

- Kada se zacari hristoborni Dekije, sveti Trifun bi istjazavan i ljuto mučen za Hrista. No on podnese sva mučenja s radošću velikom, govoreći: "O kad bih se mogao udostojiti, da ognjem i mukama skončam za ime Isusa Hrista Gospoda i Boga moga!" Sve muke ništa mu ne naškodiše, i mučitelji ga osudiše najzad na posečenje mačem. Pred smrt Trifun se pomoli Bogu i predade dušu svoju Tvorcu svome 250. godine.

Nakon podmukle smrti, ovaj hrišćanski mučenik sahranjen je u Kampsadi gde je i rođen. Ne postoje tačni podaci, ali njegove mošti su prenete u Carigrad, a odatle je njegova glava odneta u Kotor, u Crkvu Svetog Trifuna.

Malo je verovatno da se i njegove mošti od 809. godine nalaze u Kotoru, jer je ovaj grad 840. godine bio uništen od muslimanskih pirata koji su se nazivali Saracena. A upravo je ovo godina koja je ugravirana na oltarskoj pregradi gde je bila izložena njegova glava.

Prema nekim pisanjima Petar I Petrović Njegoš dobio je česticu moštiju svetog Trifuna od kotorskog biskupa Marka Antuna Gregorina, koji je Njegoš prosledio 1803. godine jednoj moskovskoj crkvi.

Običaji na Trivundan

Jedno od narodnih verovanja vezanih za Trivundan je da sa ovim danom stiže proleće i buđenje prirode. Veruje se da Sveti Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i od tog dana sneg počne da se topi. A kako se uz prirodu budi i ljubav, po Šumadiji vlada običaj da se ovaj dan slavi i kao zavetan dan.

Ako padne kiša - rodiće uspešno šljiva, ako padne sneg, godina će biti kišna i rodna, a ako je vedro i duva vetar - godina će biti sušna i nerodna.

Takođe se veruje da Sveti Trifun štiti sela i gradove od poplava, te da je čuvar bilja, naročito njiva i vinograda od raznih štetočina. Širenje kulta ovog svetitelja datira od 5. veka, a vinogradari i voćari su u našim krajevima slavu Svetog Trifuna obnovili pre desetak godina, sa obnavljanjem zasada vinove loze. Zato vinogradari danas na 14. februar tradicionalno režu čokote vinove loze i polivaju ih vinom.

Sveti Trifun je izuzetno poštovan svetac u Boki Kotorskoj, Dubrovniku, Bariju i ostalim gradovima juga Italije. Posebno je cenjen u vinogradarskim krajevima Vojvodine, Šumadije i Pomoravlja.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.