Zašto stalno zaboravljamo gde smo ostavili ključeve? To je zapravo dobra vest

Koliko puta ste u žurbi tražili ključeve, novčanik ili naočare i zapitali se zašto vas pamćenje izdaje? Iako mnogi priželjkuju "fotografsko pamćenje", stručnjaci tvrde da naš mozak nije napravljen da pamti baš sve. Naprotiv - zaboravljanje je jedan od njegovih najvažnijih mehanizama.

Profesor psihologije i neuronauke Čaran Ranganat u knjizi "Zašto pamtimo: Nauka o sećanju i kako nas oblikuje", o kojoj piše Gardijan, objašnjava da većinu onoga što doživimo tokom dana zaboravimo za manje od 24 sata. I to nije mana, već način na koji mozak pravi prostor za informacije koje su nam zaista važne.

Preporučujemo

Zašto je zaboravljanje korisno?

Na prvi pogled može delovati da bi bilo idealno kada bismo mogli da zapamtimo svaki detalj svog života. Međutim, profesor Ranganat ističe da bi nas upravo to moglo preopteretiti.

Tokom dana susrećemo veliki broj ljudi koje više nikada nećemo videti, čekamo u redovima, prolazimo kroz bezbroj beznačajnih situacija i doživljavamo trenutke koji nemaju dugoročan značaj. Kada bi mozak čuvao svaku od tih uspomena, bilo bi mnogo teže da pronađe informacije koje su nam zaista potrebne.

Drugim rečima, zaboravljanje nije greška sistema - ono je način na koji mozak filtrira ono što je važno od onoga što nije.

Sećanje je poput mentalnog putovanja kroz vreme

Profesor Ranganat više od dve decenije proučava takozvano epizodičko pamćenje - sposobnost da se prisetimo konkretnih događaja iz prošlosti.

Ovaj pojam uveo je poznati kognitivni psiholog Endel Talving, koji je epizodičko pamćenje opisao kao svojevrsno "mentalno putovanje kroz vreme".

Zbog toga nas miris sveže pečenog peciva može u trenutku vratiti u detinjstvo i podsetiti na doručak sa bakom, dok nas omiljena pesma može podsetiti na prvi poljubac ili neki važan trenutak iz mladosti.

Istraživanja pokazuju da se tokom prisećanja mozak delimično vraća u stanje u kojem je bio kada je uspomena nastala, zbog čega sećanja često deluju veoma živo.

Zašto nekada baš tako pronađemo izgubljene ključeve?

Upravo zbog načina na koji funkcioniše epizodičko pamćenje, stručnjaci savetuju da se, kada izgubimo neku stvar, pokušamo mentalno vratiti na mesto gde smo je poslednji put koristili.

Prisustvo poznatih zvukova, slika, mirisa ili razmišljanje o tome šta smo tada radili može pomoći mozgu da lakše pronađe odgovarajuće sećanje.

Sećanja nam pomažu da razumemo i sadašnjost

Epizodičko pamćenje nije važno samo zbog prošlosti.

Ono nam pomaže da se orijentišemo i u sadašnjem trenutku. Profesor navodi primer osobe koja se probudi u hotelskoj sobi nakon dugog putovanja i na trenutak ne zna gde se nalazi. Tek kada u mislima rekonstruiše događaje od prethodnog dana, shvati da je na odmoru i ponovo se oseća sigurno.

Kod osoba obolelih od Alchajmerove bolesti upravo je ova sposobnost ozbiljno narušena, zbog čega često osećaju dezorijentisanost u prostoru i vremenu.

Zašto pamćenje slabi sa godinama?

Kako starimo, epizodičko pamćenje postepeno slabi. Profesor Ranganat objašnjava da je jedan od razloga razvoj prefrontalnog korteksa - dela mozga koji učestvuje u formiranju i organizaciji sećanja.

Ovaj deo mozga razvija se tokom detinjstva i adolescencije, punu zrelost dostiže tek u ranoj odrasloj dobi, a zatim njegova funkcija postepeno počinje da opada, već od tridesetih godina života.

Autor zato slikovito opisuje starenje kao "disfunkcionalnu vremensku mašinu" koja nas ponekad odvede na pogrešno mesto u sopstvenim sećanjima.

Možda naš mozak radi baš onako kako treba

Ipak, profesor smatra da pad sposobnosti pamćenja možda nije mana, već deo evolutivnog razvoja čoveka.

Mladi odrasli ljudi kroz istoriju morali su da pamte mnogo novih informacija - gde se nalazi hrana, kome mogu da veruju, kako da zaštite porodicu i donesu važne odluke.

Stariji članovi zajednice imali su drugačiju ulogu. Njihov zadatak bio je da prenose iskustvo, znanje i životnu mudrost mlađim generacijama, pa stvaranje velikog broja novih uspomena više nije bilo toliko važno.

Zbog toga profesor zaključuje da, sledeći put kada se zapitate zašto ste nešto zaboravili, možda treba da se setite da vaš mozak samo radi ono za šta je evolucijom i stvoren.

(Ona.rs)