Verovanje kaže da je Sveti apostol Akila poseban praznik za brak: Za mir u kući i slogu sutra izgovorite ovo

Srpska pravoslavna crkva sutra slavi Svetog apostola Akilu, jednog od Sedamdesetorice apostola i bliskog saradnika Svetog apostola Pavla. Njegovo ime gotovo se uvek izgovara zajedno sa imenom njegove supruge Priskile, jer ih hrišćanska tradicija vekovima pamti kao jedan od najuzornijih bračnih parova prvih hrišćana.

Zbog toga se u pojedinim krajevima veruje da je njihov praznik posebno blizak supružnicima i porodicama koje žele da sačuvaju mir, međusobno razumevanje i ljubav u domu. Njihov život ostao je primer zajedništva, međusobnog poštovanja i vere koja je opstajala i u najtežim vremenima, zbog čega se mnogi na njihov praznik mole za bračnu slogu i porodični blagoslov.

Preporučujemo

Ljubav koja je opstala i kada su izgubili dom

Akila je bio Jevrejin poreklom iz Ponta, oblasti na obali Crnog mora. Sa suprugom Priskilom živeo je u Rimu, gde su oboje vredno radili i gradili svoj život. Međutim, kada je car Klaudije naredio da svi Jevreji napuste grad, preko noći ostali su bez doma i bili prinuđeni da krenu ispočetka.

Nastanili su se u Korintu, ne sluteći da će upravo tamo upoznati čoveka koji će promeniti njihov život. Bio je to apostol Pavle. Delili su isti zanat, izrađivali su šatore, pa su zajedno radili, razgovarali i učili jedni od drugih. Iz tog poznanstva rodilo se prijateljstvo koje će ostaviti dubok trag u istoriji hrišćanstva.

Za razliku od mnogih priča u kojima se ističe jedan čovek, Akila i Priskila kroz hrišćansku tradiciju prolaze zajedno. Zajedno su putovali, zajedno pomagali prvim hrišćanskim zajednicama i zajedno širili Hristovu veru. Upravo zato njihova priča vekovima predstavlja primer braka u kojem supružnici nisu samo saputnici kroz život, već i najveća podrška jedno drugome.

Dom koji je postao mesto okupljanja

U vreme kada hrišćani još nisu imali velike hramove niti slobodu da javno ispovedaju svoju veru, upravo su porodične kuće postajale mesta molitve i zajedništva.

Takav je bio i dom Akile i Priskile.

U njihovoj kući okupljali su se prvi hrišćani, zajedno se molili, razgovarali i hrabrili jedni druge u teškim vremenima. Zato se u crkvenoj tradiciji njihov dom često navodi kao primer kuće u kojoj su vera, ljubav i gostoprimstvo bili važniji od svega drugog.

Mnogi sveštenici upravo u tome vide razlog zbog kojeg se njihova priča i danas rado pominje kada se govori o porodici. Dom nije samo mesto u kojem ljudi žive pod istim krovom. Dom postaje porodica tek kada u njemu postoje poverenje, poštovanje i spremnost da se teškoće nose zajedno.

Zašto se Sveti Akila smatra posebnim za bračne parove

Za praznik Svetog apostola Akile nisu vezani veliki narodni običaji poput onih koji prate najveće crkvene praznike. Ipak, u pojedinim krajevima sačuvalo se verovanje da je ovaj dan posebno pogodan za molitvu za bračnu slogu, razumevanje među supružnicima i mir u porodici.

Pošto su Akila i Priskila ostali upamćeni kao primer vernog i skladnog bračnog života, pojedini supružnici na sutrašnji dan zajedno odlaze u crkvu, pale sveće za zdravlje svojih najbližih i izgovaraju zajedničku molitvu za ljubav, vernost i zajedništvo.

U bogoslužbenoj tradiciji Pravoslavne crkve postoji i tropar Svetim apostolima Akili i Priskili, kojim se proslavlja njihov verni život u Hristu i služenje Crkvi. Iako ne postoji posebna molitva koja se čita isključivo Svetim apostolima Akili i Priskili za bračnu slogu, mnogi supružnici na njihov praznik čitaju i Molitvu za Svetu tajnu braka iz pravoslavnog molitvenika, moleći se Bogu za ljubav, vernost, međusobno razumevanje i mir u porodici.

Veruje se da je ovo dobar dan da se izgovori ono "oprosti" koje se dugo odlagalo, da se pruži ruka pomirenja članu porodice ili prijatelju i da se nesuglasice ostave iza sebe. U narodu postoji mišljenje da svaka iskrena želja za mirom učinjena na sutrašnji praznik donosi blagoslov domu i porodici.

Najveća poruka ovog praznika

Život Svetog Akile pokazuje da najveća snaga jednog braka nije u tome da supružnici nikada ne naiđu na probleme. Naprotiv, njegova priča govori o ljudima koji su ostali bez doma, morali da započnu novi život u nepoznatom gradu i prošli kroz brojna iskušenja, ali nijednog trenutka nisu prestali da budu oslonac jedno drugome.

Možda upravo zato njihova priča traje skoro dve hiljade godina. Ne zbog velikih reči, već zbog jednostavnog primera da se zajedništvo gradi svakoga dana, kroz međusobno poštovanje, veru, strpljenje i spremnost da se zajedno prolazi i kroz dobre i kroz teške dane.

U vremenu kada se o ljubavi često govori kroz velike gestove, Sveti Akila i Priskila podsećaju da se najčvršći brakovi ne grade spektakularnim trenucima, već svakodnevnom brigom, razumevanjem i poverenjem. Upravo zato njihov praznik mnogi doživljavaju kao priliku da se pomole ne samo za sebe, već i za mir u svojoj porodici, jer se veruje da je dom u kojem vlada sloga najveći blagoslov koji čovek može da ima.

(Ona.rs)