Mentalna navika koja izdvaja natprosečno inteligentne ljude: Psiholozi kažu da menja način na koji razmišljamo

Kada se govori o inteligencijit, većina ljudi zamišlja nekoga ko brzo rešava probleme, pamti veliki broj činjenica ili uvek ima spreman odgovor. Međutim, psiholozi koji decenijama proučavaju način na koji ljudi razmišljaju ističu da jedan od najvažnijih pokazatelja razvijenih kognitivnih sposobnosti izgleda mnogo drugačije.

Reč je o aktivno otvorenom razmišljanju – mentalnoj navici da svesno tražimo informacije koje mogu da ospore ono u šta već verujemo i da budemo spremni da promenimo mišljenje kada činjenice to zahtevaju.

Preporučujemo

Upravo ova osobina, prema brojnim istraživanjima, razlikuje ljude koji razmišljaju fleksibilno od onih koji se čvrsto drže svojih stavova bez obzira na dokaze.

Šta znači aktivno otvoreno razmišljanje?

Ovaj pojam prvi su detaljno opisali psiholozi Kit Stanovič i Ričard Vest u istraživanju objavljenom 1997. godine u časopisu Journal of Educational Psychology.

Njihovi rezultati pokazali su da ljudi sa razvijenim aktivno otvorenim razmišljanjem imaju veću spremnost da:

• preispituju sopstvena uverenja;
• razmotre argumente koji se razlikuju od njihovih;
• prihvate neizvesnost kada nema dovoljno dokaza;
• promene stav kada nove činjenice pokažu da su pogrešili.

Kasnija istraživanja, uključujući veliku analizu objavljenu 2023. godine u časopisu Journal of Intelligence, potvrdila su da je ova osobina i dalje jedna od najsnažnije povezanih sa inteligencijom.

Zašto ova navika pomaže boljem razmišljanju?

Psiholozi navode da ljudi koji neguju ovakav način razmišljanja lakše prepoznaju sopstvene predrasude i ređe donose zaključke isključivo na osnovu prvog utiska.

U situacijama koje zahtevaju rešavanje složenih problema ili donošenje važnih odluka, spremnost da se razmotre različita objašnjenja često dovodi do kvalitetnijih rešenja.

Drugim rečima, otvorenost prema novim informacijama ne odražava samo postojeću inteligenciju, već može doprineti njenom daljem razvoju.

Kakvu ulogu ima radoznalost?

Meta-analiza objavljena 2024. godine u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences pokazala je da je među osobinama ličnosti upravo intelektualna radoznalost najjače povezana sa inteligencijom.

To nije samo želja za učenjem novih činjenica, već spremnost da se postavljaju pitanja, istražuju različiti izvori i prihvati mogućnost da sopstveni stav nije konačan.

Psiholozi smatraju da je aktivno otvoreno razmišljanje upravo praktičan izraz takve radoznalosti.

Ljudi koji vole da razmišljaju drugačije pristupaju problemima

Važan pojam u psihologiji je i takozvana potreba za kognitivnim angažovanjem (need for cognition).

Ona opisuje ljude koji uživaju u razmišljanju, analiziranju i rešavanju složenih problema, umesto da ih doživljavaju kao napor.

Istraživanje objavljeno 2024. godine u časopisu Journal of Intelligence, u kojem je praćen 341 adolescent tokom školske godine, pokazalo je da postoji dvosmerna veza između inteligencije i ove osobine – razvijenije razmišljanje podstiče želju za učenjem, ali i sama želja za razmišljanjem doprinosi razvoju kognitivnih sposobnosti.

Zašto inteligentni ljudi ponekad deluju neodlučno?

Mnogi psiholozi primećuju zanimljiv paradoks.

Ljudi koji često kažu: "Nisam siguran", "Možda grešim" ili "Hajde da pogledamo još dokaza", neretko ostavljaju utisak manje samouverenih od onih koji imaju spreman odgovor na svako pitanje.

Međutim, istraživanja pokazuju da upravo spremnost da se preispita sopstveni stav može biti znak razvijenog kritičkog razmišljanja.

Umesto da po svaku cenu brane prethodno mišljenje, oni nastavljaju da prikupljaju nove informacije i prilagođavaju zaključke kada za to postoje dobri razlozi.

Kako razviti otvoreniji način razmišljanja?

Dobra vest je da aktivno otvoreno razmišljanje nije osobina sa kojom se neko isključivo rađa.

Psiholozi smatraju da se može razvijati svakodnevnom vežbom.

To podrazumeva:

• razgovor sa ljudima koji imaju drugačije mišljenje;
• proveravanje više izvora informacija;
• postavljanje pitanja umesto brzog donošenja zaključaka;
• spremnost da se prizna greška kada se pojave novi dokazi;
• negovanje radoznalosti i želje za učenjem.

Na kraju, možda najveći znak razvijenog razmišljanja nije sigurnost da smo uvek u pravu, već sposobnost da sebi postavimo jedno jednostavno pitanje:

"Šta možda još ne vidim?"

(Ona.rs)