Sutra je OGNJENA MARIJA i svi se plaše njenog gneva: Zašto se večeras gleda u nebo i šta je ženama zabranjeno

Dok sunce polako zalazi predposlednje večeri jula, u mnogim srpskim kućama i danas se može čuti ista rečenica koju su deca slušala od baka i prabaka: "Skloni posao, stiže Ognjena Marija."

Nekada je to značilo da se zatvaraju radionice, odlažu srpovi, sklanjaju igle i makaze, gase poslovi u dvorištu i da kuća polako tone u mir. Nije to bio običan letnji dan, niti obična noć. Verovalo se da od trenutka kada sunce zađe počinje vreme koje treba provesti dostojanstveno, bez svađe, bez teškog rada i sa pogledom uprtim ka nebu.

Preporučujemo

Upravo zbog toga je Ognjena Marija ostala jedan od praznika koji se među Srbima poštuje mnogo više nego što bi se moglo zaključiti gledajući crkveni kalendar. I danas će mnogi reći da se na ovaj dan "ništa ne dira", da se ne radi u polju i da se posebno vodi računa o svemu što ima veze sa vatrom.

Iza svih tih običaja nalazi se priča o ženi čija je hrabrost vekovima nadživela careve, progone i čitave države. Ognjena Marija nije bila mitsko biće koje šalje munje, niti junakinja narodne pesme. Bila je stvarna osoba - sveta velikomučenica Marina, jedna od najpoštovanijih ranohrišćanskih svetiteljki, čije je ime kroz vekove u srpskom narodu dobilo posebno mesto.

Ko je bila Marina? 

Marina je rođena krajem trećeg veka u Antiohiji Pisidijskoj, na prostoru današnje Turske. Ostala je bez majke još kao dete, a otac, koji je bio mnogobožački sveštenik, poverio ju je na čuvanje dojilji na selu. Upravo tamo prvi put je čula za hrišćanstvo. U vreme kada je ispovedanje nove vere moglo da znači sigurnu smrt, mlada Marina odlučila je da primi Hrista i da od svoje odluke ne odustane bez obzira na cenu.

Predanje kaže da je imala svega šesnaest godina kada ju je ugledao rimski upravnik Olibrije. Očaran njenom lepotom, poželeo je da je uzme za ženu, ali pod jednim uslovom - da se odrekne hrišćanske vere. Marina je to odbila. Nije prihvatila ni bogatstvo, ni položaj, ni obećanja koja su joj nuđena. Usledila su mučenja koja se i danas opisuju u njenom žitiju. Tukli su je, zatvarali, pokušavali da je zastraše, ali ona nije promenila svoju odluku. Na kraju je pogubljena, a Crkva ju je proslavila kao velikomučenicu koja je život dala za svoju veru.

Upravo zbog tog nepokolebljivog karaktera sveta Marina postala je simbol duhovne snage. Ikone je prikazuju sa krstom u ruci, kao pobednicu nad iskušenjima i strahom, a ne kao svetiteljku koja kažnjava ljude. To je važna razlika koju često brišu narodna predanja.

Kako je Marina postala Ognjena Marija

Tokom vekova, hrišćansko poštovanje svetiteljke isprepletalo se sa mnogo starijim narodnim verovanjima vezanim za leto, sušu, oluje i gromove. Tako je među Srbima nastalo ime Ognjena Marija.

Narod je verovao da je upravo kraj jula period kada su nevremena najopasnija. Jedan udar groma mogao je da zapali kuću, štalu ili tek požnjevenu letinu. Zbog toga su ljudi prirodne sile povezivali sa pojedinim svetiteljima. Sveti Ilija postao je gospodar gromova, dok je sveta Marina u narodnom predanju dobila nadimak Ognjena Marija, jer se njen praznik vezivao za vatru, munje i letnje žege.

Važno je, međutim, naglasiti da Srpska pravoslavna crkva ne uči da je sveta Marina sestra Svetog Ilije niti da kažnjava ljude vatrom. To pripada bogatom sloju narodnih verovanja koja su se prenosila s kolena na koleno i predstavljaju deo srpske etnološke baštine, ali nisu deo crkvenog učenja.

Upravo zato se danas često kaže da Ognjena Marija ima dva lica - jedno liturgijsko, koje govori o velikomučenici Marini, i drugo narodno, koje govori o zaštiti od požara, gromova i velikih nepogoda.

Zašto se već večeras sklanjaju igle i makaze

Jedan od najzanimljivijih običaja vezan je upravo za veče uoči praznika.

Naši preci nisu računali početak praznika od ponoći, već od zalaska sunca prethodnog dana. Kada bi pao mrak, prestajali su gotovo svi poslovi u kući. Žene su ostavljale šivenje, vez, pletenje i predenje. Igle, makaze, vretena i drugi oštri predmeti sklanjani su na sigurno mesto, a započeti ručni radovi ostavljani za neki drugi dan.

U pojedinim krajevima Srbije verovalo se da rad sa oštrim predmetima u noći uoči Ognjene Marije simbolično "seče" mir u kući i priziva nepogodu. Zato su starije žene govorile da je bolje ostaviti i najhitniji posao nego rizikovati da se praznik dočeka u radu.

Etnolozi smatraju da ovakvi običaji potiču iz vremena kada su veliki praznici predstavljali retke trenutke odmora u napornom seoskom životu. Zabrane rada nisu imale samo religijsko značenje, već su ljudima davale priliku da zastanu, okupe porodicu i makar jedan dan provedu bez teških poslova.

Pogled u nebo koji je značio mnogo više od radoznalosti

Postoji jedan običaj koji se i danas prepričava u mnogim selima.

Kada padne noć uoči Ognjene Marije, stariji ljudi izlaze ispred kuće i posmatraju nebo. Nekada to nije bio izraz praznoverja, već pokušaj da se na osnovu prirode nasluti kakav će biti nastavak leta.

Ako bi nebo ostalo vedro, zvezde jasno sijale, a vazduh bio miran, govorilo se da će godina biti rodna i bez velikih nepogoda. Ukoliko bi se pojavilo sevanje bez kiše ili daleka grmljavina, ljudi su verovali da predstoji period oluja, suše ili požara.

Danas znamo da takva verovanja nemaju naučnu osnovu, ali predstavljaju dragoceno svedočanstvo o tome koliko je čovek nekada bio povezan sa prirodom. Od vremena je zavisio opstanak cele porodice, pa nije čudo što se svaki oblak posmatrao sa posebnom pažnjom.

Šta se na Ognjenu Mariju ne radi

Iako se običaji razlikuju od kraja do kraja Srbije, nekoliko pravila ponavlja se gotovo svuda.

Na ovaj dan ne rade se teški fizički poslovi, naročito u polju. Ne pale se vatre bez velike potrebe. Izbegava se rad sa mašinama i alatima koji mogu izazvati varnice. Mnogi domaćini odlažu košenje, vršidbu i druge poljske poslove za naredni dan.

Žene su nekada posebno vodile računa da ne peru veš, ne šiju i ne rade ručne radove. Verovalo se da praznik treba provesti u miru, molitvi i porodičnom okupljanju.

Crkva, međutim, naglašava da suština praznika nije u strahu od kazne, već u molitvi, odlasku na liturgiju i sećanju na svetu Marinu. Ukoliko priroda posla ne dozvoljava da čovek potpuno prekine rad, najvažnije je da praznik obeleži dostojanstveno, bez svađe, mržnje i ružnih reči.

Zaštitnica žena, dece i svih koji traže snagu

U mnogim krajevima Srbije žene upravo na Ognjenu Mariju odlaze u crkvu da zapale sveću za zdravlje porodice. Mlade majke mole se za decu, trudnice za srećan porođaj, a mnogi vernici traže pomoć u trenucima kada prolaze kroz velike životne iskušenja.

Narodno iskustvo vekovima je svetu Marinu vezivalo za zaštitu doma i porodice. Zbog toga nije retkost da se njena ikona nalazi upravo u kućama koje su kroz istoriju više puta stradale od požara ili gromova. Nije u pitanju verovanje da ikona magično štiti kuću, već izraz poverenja da svetiteljka svojim molitvama zastupa vernike pred Bogom.

Molitva Svetoj velikomučenici Marini

„O sveta velikomučenice Marino, hrabra ispovednice Hristova, pogledaj na nas koji ti se sa verom obraćamo. Isprosi nam od Gospoda snagu da u iskušenjima ne posustanemo, mir u našim domovima, zdravlje našim porodicama i mudrost da uvek biramo put dobra. Učvrsti nas u veri, sačuvaj od svakoga zla i pomozi da život provedemo u ljubavi prema Bogu i bližnjima. Amin.“

Zašto je Ognjena Marija i danas jedan od najpoštovanijih praznika

Mnogo se toga promenilo od vremena kada su ljudi sa zebnjom gledali u nebo očekujući oluju. Danas meteorološke prognoze stižu na mobilni telefon, letina se čuva drugačije, a kuće više nisu od drveta i slame kao nekada. Ipak, Ognjena Marija nije izgubila svoje mesto u narodu.

Možda upravo zato što ovaj praznik podseća na nešto što lako zaboravljamo. Da postoje dani kada treba usporiti. Da nije svaka vrednost u poslu koji će biti završen nekoliko sati ranije. Da porodica, molitva, mir i zahvalnost zaslužuju makar jedan dan u godini kada će imati prednost nad svim obavezama.

Zato će se i večeras, baš kao što su to činili naši preci, u mnogim dvorištima na trenutak podići pogled ka zvezdanom nebu. Neko će to učiniti iz običaja, neko iz sećanja na bake i deke, neko iz vere. A kada svane 30. jul, hiljade vernika širom Srbije zapaliće sveću svetoj velikomučenici Marini, Ognjenoj Mariji, ženi koja je pre više od sedamnaest vekova pokazala da najveća snaga ne dolazi iz sile, već iz vere kojoj ostajemo verni i onda kada je to najteže.

(Ona.rs)