Kako čestit čovek da posti, na ulju ili na vodi? Sredom i petkom niti po svojoj volji, niti po tuđoj pameti

Kada uoči srede ili petka krenete da planirate šta ćete spremati za ručak, verovatno se često zapitate da li radite sve onako kako je Bog zapovedio. Post sredom i petkom duboko je ukorenjen u našem narodu, prenosi se s kolena na koleno i predstavlja stub svake prave pravoslavne kuće. Ovi dani nisu odabrani slučajno, već nose tešku i uzvišenu simboliku koja nas podseća na sama stradanja Gospoda Isusa Hrista.

Preporučujemo

Gledajući u kalendar, valja da znate šta svaki od ova dva dana tačno označava u našoj veri. Sreda je dan kada se sećamo izdaje Gospoda od strane Jude Iskariotskog, momenta kada je sin čovečiji predat u ruke grešnika. S druge strane, petak je najtužniji dan u hrišćanstvu - dan raspeća na Golgoti, trenutak kada je Hristos podneo najveću žrtvu za spasenje svih nas.

Gladiš telo, a hraniš dušu - Zašto nam je posna trpeza blagoslov?

Uzdržavanje od mrsne hrane jeste vidljivi deo posta, ali naši stari su dobro znali da post bez molitve i dobrih dela ne vredi mnogo. Kada se odričete mrsnih đakonija, vi zapravo učite sopstvenu dušu samokontroli i krotkosti. Post je duhovni lek koji donosi telesni mir i privlači Božiju blagodat u vaš dom.

Osim te lične, duhovne borbe, post ima i onu prelepu, domaćinsku stranu - spaja porodice i čitavu zajednicu. Kada svi u kući dele istu posnu trpezu, rađa se posebna bliskost, solidarnost i osećaj da zajedno idemo putem koji nam je Gospod utabao. To je ujedno i najlepša lekcija koju možemo predati našoj deci i unucima.

Šta valja staviti na trpezu sredom i petkom, a da se pred Bogom ne ogrešite?

Među vernicima se godinama vodi polemika o tome kako se tačno posti van velikih postova. Da li sredom i petkom valja jesti na vodi, sme li se spremati na ulju ili se na stolu može naći i riba? Zabunu unosi to što mnogi gledaju šta se radi po manastirima, zaboravljajući da život u svetu nosi potpuno drugačija bremena.

Na ovo važno pitanje, koje muči mnoge naše čitaoce, dao je odgovor otac Ljubo, odgovarajući zabrinutoj vernici Nataši. On je podsetio na reči čuvenog episkopa Atanasija i naglasio da naša vera nije vojni poligon, niti puka "kanonologija", već živ odnos sa Bogom i ljudima.

• - U manastiru je sve jasno jer postoji iguman i tipik koji uređuje život, a sve se zasniva na bezrezervnom poslušanju. Život u svetu traži drugačiji prilaz jer čovek zadržava ličnu slobodu, što duhovni život čini daleko težim i zahteva posebnu dugu i negu - objašnjava otac Ljubo.

Manastirski ustav u odnosu na život pod sopstvenim krovom

U manastirskim trpezarijama meso se uopšte ne služi, pa ga van posnih dana zamenjuje riba. Međutim, sredom i petkom se u manastirima ne služi riba, a u onim sa strožijim poretkom ne koristi se ni ulje. Postavlja se sledeće pitanje... Kako običan čovek, koji ide na posao, podiže decu i radi teške fizičke poslove, treba da tumači ova pravila?

Otac Ljubo podseća na primer iz čuvenog Valaamskog manastira, gde je nastojatelj dozvoljavao pojedinim monasima koji su radili teške poslove u kovačnici da jedu meso kako bi izdržali napore. Dakle, pravila posta nisu uklesana u kamenu ne obazirući se na ljudsko zdravlje i snagu, već se uvek prilagođavaju čoveku i njegovim mogućnostima.

Pored toga, svi ti pisani ustavopisci - bilo da je reč o Jerusalimskom tipiku Svetog Save Osvećenog, Svetogorskom ili našem Tipiku Svetog Save - pisani su pre svega da uredi život monaha u konkretnim zajednicama.

Sveštenik zna tvoje breme - Kako se po meri doma i zdravlja posti bez greha

Ako niste sigurni kako treba da postite, odgovor ne treba tražiti u knjigama i na internetu, već na mestu gde se pričešćujete. Konačnu odluku o vašem postu treba da donese vaš parohijski sveštenik, čovek koji vas poznaje i koji brine o vašoj duši.

Da bi vam dao pravi savet, duhovnik mora da zna ko ste vi kao ličnost:

• gde i šta radite i u kakvim uslovima živite;
• kakva je pobožnost vašeg supružnika, roditelja ili dece;
• kakvo je vaše fizičko i duševno zdravlje.

Zato ne treba hvatati strah niti se opterećivati formalnostima. Forma i pravila su tu da pomognu našem spasenju, ali nisu presudni. Sve se u Crkvi rešava sa smirenjem, u dogovoru sa sveštenikom koji za vas lituršiše i pred koga iznosite svoje brige. Isken trud, molitva iz srca i blagoslov vašeg duhovnog oca siguran su put do cilja i duhovnog mira u vašem domu.

(Ona.rs / Eparhija.com / Svetosavlje)