Ne mogu da vas sahrane ako vam fali jedan papir: Nije svaki krst isti, sveštenik govorio šta sve Srbi ne znaju

Kada dođe trenutak oproštaja od voljene osobe, porodice se često nađu pred velikim brojem pitanja - šta je potrebno pripremiti, kome se obratiti, koji su običaji, šta nalaže crkvena praksa i gde ljudi najčešće greše.

U tim teškim danima mnogi se oslanjaju na pogrebne službe, ali prema rečima sveštenika koji je govorio o pravoslavnoj sahrani i običajima, važno je znati jednu stvar - nisu svi predmeti koji se nude uz pogrebnu opremu automatski povezani sa Crkvom.

Posebna pažnja se skreće na crkvene predmete za opelo, poput krsta i sveća. Sveštenik je objasnio da oni treba da budu osvećeni i da kupci imaju pravo da pitaju za dokument koji potvrđuje da prodavac ima dozvolu za prodaju takvih predmeta.

Kako izgleda pravoslavna sahrana i šta je najvažnije znati

U pravoslavnoj tradiciji, opelo predstavlja posebno zaupokojeno bogosluženje koje se služi nad pokojnikom. Za razliku od parastosa i drugih molitava za upokojene, opelo se služi jednom, kao deo poslednjeg ispraćaja.

Sveštenik objašnjava da je suština ovog obreda molitva za dušu preminulog i podrška porodici koja ostaje.

- Živi članovi Crkve pripremaju telo upokojenog hrišćanina za pogreb i mole se za upokojenje njegove duše. Čin opela je zaupokojeno bogosluženje koje se nad upokojenim služi samo jednom - objasnio je sveštenik.

Prema pravoslavnom shvatanju, smrt nije kraj postojanja čoveka, već prelazak iz zemaljskog života u večnost. Zbog toga se kroz molitve, obrede i običaje naglašava veza pokojnika sa Crkvom i verom.

Gde se služi opelo - u kući, crkvi ili na groblju?

Mnogi se pitaju da li je važno gde će se održati pravoslavno opelo. Prema crkvenoj praksi, ono može biti služeno u različitim mestima - u crkvi, kapeli, kod kuće ili na samom grobu.

Ipak, sveštenici često ističu da je najprimerenije da se obred održi u crkvi, gde postoji mogućnost potpunog sprovođenja službe.

Porodica ili bliski ljudi pokojnika trebalo bi direktno da se dogovore sa sveštenikom i crkvom, a ne da ovu obavezu prepuste nekome ko posreduje između porodice i verske zajednice.

Dokument koji treba da tražite od pogrebnika

Jedan detalj posebno privlači pažnju - dokument za prodaju crkvenih predmeta.

Sveštenik je upozorio da krstovi, sveće i drugi predmeti koji se koriste tokom opela treba da budu osvećeni u Crkvi.

- Crkveni predmeti koji su neophodni za opelo treba da budu osvećeni u Crkvi. Njih ne treba kupovati u pogrebnim službama koje nemaju veze sa Crkvom i trguju tom robom bez posebne dozvole - naveo je.

Kako je objasnio, pravo na prodaju takvih predmeta potvrđuje zvanični blagoslov nadležnog arhijereja.

Ukoliko prodavac odbija da pokaže taj dokument, prema ovom tumačenju, kupci bi trebalo da budu oprezni i da se obrate direktno crkvi.

Šta se stavlja uz pokojnika tokom pravoslavnog ispraćaja

Tokom pravoslavnog pogreba postoje brojni običaji koji se razlikuju od kraja do kraja, ali osnovni elementi su slični.

Pokojnik se priprema za sahranu, oblači se u odgovarajuću odeću, a u kovčeg se često stavljaju krst ili ikona. Kod uzglavlja se obično nalazi sveća, žito i vino, koji imaju svoje simbolično značenje u pravoslavnoj tradiciji.

Kuvana pšenica, odnosno žito, predstavlja veru u vaskrsenje i novi život. Kao što zrno koje padne u zemlju donosi novi plod, tako se u veri povezuje sa nadom u život posle smrti.

Zašto se sahrana često obavlja trećeg dana

U Srbiji je uobičajeno da se pravoslavna sahrana obavlja trećeg dana od smrti, računajući dan smrti kao prvi dan.

Ovaj običaj povezan je sa hrišćanskim verovanjem o Hristovom vaskrsenju trećeg dana. Ipak, okolnosti poput zdravstvenih razloga ili drugih praktičnih okolnosti mogu uticati na vreme sahrane.

Tokom opela sveštenik se molitvama obraća za pokoj duše, a nakon službe sledi poslednji oproštaj porodice i prijatelja.

Stari običaji koji su se zadržali do danas

Pored crkvenih pravila, u Srbiji se kroz generacije čuvaju i brojni narodni običaji.

Neke porodice prekrivaju ogledala, zaustavljaju satove ili stavljaju znak žalosti na kuću. Ovi običaji nisu deo crkvenog obreda, već pripadaju narodnoj tradiciji i razlikuju se od mesta do mesta.

Nekada je bilo češće da se pokojnik čuva u porodičnoj kući do sahrane, dok se danas telo uglavnom nalazi u kapeli ili mrtvačnici.

Šta se radi posle sahrane

Nakon sahrane, porodica često organizuje daću, odnosno zajednički obrok za rodbinu i prijatelje. To je prilika da se ljudi okupe, sete pokojnika i podele uspomene.

U pravoslavnoj tradiciji posebno mesto imaju pomeni - treći dan, sedmi dan, četrdeseti dan i godišnjica smrti. Najznačajniji među njima je četrdesetodnevni pomen, kada se porodica ponovo okuplja u molitvi za pokoj duše.

Običaji se razlikuju, ali im je zajednička ista namera - da porodica kroz vreme pronađe način da sačuva sećanje na osobu koja je preminula.

Pravoslavna sahrana nije samo čin poslednjeg oproštaja, već skup obreda, molitava i običaja koji porodici daju smernice u trenutku kada je najteže. Poznavanje tih pravila može pomoći da se izbegnu nesporazumi i da se ispraćaj obavi sa poštovanjem prema pokojniku i veri.

(Ona.rs / Umrlice / Religija.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.