5 fraza koje deca treba da nauče: Rečenice koje prave razliku između nesigurnog i deteta koje veruje u sebe

Kada sam tek započela svoje roditeljsko putovanje, mislila sam da su najvažnije veštine koje moja deca treba da nauče azbuka, deljenje prostora sa drugima ili pospremanje za sobom. Ali kako je mojih petoro dece odrastalo, shvatila sam da još jedna veština zaslužuje da se nađe na toj listi: da znaju šta da kažu i da to kažu sa samopouzdanjem. A to ne dolazi samo od sebe.

Stručnjaci kažu da prave reči mogu da osnaže dete da zatraži pomoć, postavi zdravu granicu ili čak izbegne da nevoljno postane "vlasnik" razrednog ljubimca tokom celog vikenda. Ispostavlja se da se samopouzdanje ne pojavljuje magično sa godinama. Ono se razvija i jača vežbanjem. Evo nekih ključnih fraza za koje stručnjaci smatraju da bi deca trebalo da nauče da izgovaraju dok se suočavaju sa životnim situacijama.

Preporučujemo

"Ne znam šta ovo znači" ili "Treba mi pomoć"

Kako deca rastu, tako raste i njihovo znanje. Ali priznati da nešto ne znaju? To može biti teško, čak i odraslima. Zato ne treba potcenjivati koliko je važno da dete zna da prizna kada nešto ne zna ili ne razume.

- Veoma je važno da dete pronađe dovoljno samopouzdanja da to kaže, kao i da razvije samosvest i samopoštovanje kako bi shvatilo da je u redu ne razumeti uputstva. I sasvim je u redu zamoliti nekoga da dodatno pojasni - kaže dr Sid Kjurana, sertifikovani psihijatar za odrasle, decu i adolescente.

Probajte ovo: Naučite decu kako da se izraze kada nešto ne znaju. Vežbajte fraze poput: „Ne razumem“, „Možeš li mi objasniti ovaj deo?“ ili „Šta ovo znači?“ Naravno, strpljiva reakcija na njihova pitanja takođe mnogo znači.

"Mogu ja ovo da rešim"

Iako često imamo potrebu da rešavamo probleme svoje dece umesto njih ili da ih vodimo kroz svaku poteškoću, od ključne je važnosti da im pružimo alate koji će im pomoći da veruju u sebe.

- Tokom proteklih 20 godina videli smo da, kada se prema deci dosledno odnosimo kao prema sposobnim i snalažljivim osobama, ona počinju tako da doživljavaju i sebe. Vremenom te poruke postaju njihov unutrašnji glas - objašnjava Dženifer Voker, osnivačica internet platforme za roditelje.

Voker kaže da roditelji mogu da podstiču tu otpornost još od najranijeg uzrasta, čak i kod male dece, tako što će jačati pozitivan i ohrabrujući unutrašnji glas rečenicama poput: „Bićeš sjajan u tome“ ili „Uspećeš da shvatiš kako se to radi.“

- Kao roditelji, često smo prvi glas nade i ohrabrenja koji naša deca čuju. Kada ovakve poruke slušaju odmalena, počinju da ih povezuju sa postignućem, istrajnošću i rešavanjem problema - kaže ona.

Probajte ovo: Da li vi kao odrasla osoba radite isto za sebe? Ako je odgovor potvrdan, pokažite deci kako to radite tako što ćete naglas izgovarati svoje misli kada se suočavate sa složenim problemom, krizom na poslu ili čak običnom saobraćajnom gužvom. Ako to ne radite, ovo je odlična prilika da zajedno sa decom naučite tu veštinu.Možete ih čak naučiti da kažu: "Mogu da rešavam ovo korak po korak. Prvi korak je…"

„Osećam se…“

U zavisnosti od deteta, osećanja mogu biti preplavljujuća ili veoma složena. Za malu decu, pronalaženje pravih reči kojima bi opisala ono što osećaju može biti zastrašujuće. Ipak, stručnjaci kažu da je važno da roditelji podstiču razgovor o osećanjima svog deteta, čak i kada ne postoje savršene reči kojima bi ih ono opisalo.

- Sposobnost da izrazimo ono što osećamo temelj je mentalnog zdravlja i dobrobiti. Kada deca znaju da su bezbedna dok izražavaju ono što osećaju, normalizujemo čitav raspon emocija i otvaramo put ka zdravim načinima suočavanja, upravljanju emocijama i rešavanju problema - kaže Lakiša K. Oliver, direktorka za mentalno zdravlje i dobrobit.

Pored toga, nemojte izbegavati da pomognete deci da se izbore sa težim osećanjima ili da ih prepoznaju.- Veoma je važno da deca nauče da prepoznaju negativna osećanja i shvate da je u redu, pa čak i bolje, da ih izraze umesto da ih potiskuju, jer to kasnije može dovesti do naglih i burnih ispada - kaže dr Kjurana.

Probajte ovo: Čak i dok su još mala, možemo pomoći deci da prepoznaju i izraze emocije koje osećaju. Kada ih otvoreno učimo na koje načine mogu i treba da izraze tugu, ljutnju, frustraciju i druga osećanja, biće manje bacanja i lomljenja stvari u naletu besa, a više situacija u kojima će dete jednostavno reći: „Ljuta sam!“ ili „Besan sam!“

"Možeš li da pogledaš ovo?"

Kako deca odrastaju, tako se menja i njihov odnos prema tehnologiji. Zato je važno naučiti ih ključnim frazama koje će im pomoći da ostanu bezbedna na internetu.

- Bilo da dete otvori fišing poruku, prihvati čudan zahtev za praćenje, dopisuje se sa nekim koga ne poznaje ili slučajno prosledi neželjeni link, njegov prvi instinkt često je da obriše tragove iz stida ili straha da će mu uređaj biti oduzet - kaže Džim Festante, izvršni direktor organizacije Health-e-Habits.

Međutim, on ističe da je važno da odrasla osoba bude uz dete i pomogne mu da reši bezbednosni problem bez pretnji i kazni, ali i da razgovara s njim o tome kako ubuduće može da bude opreznije.

Kada je reč o tehnologiji, Festante smatra da je važno naučiti decu i da naprave korak unazad.

- Grupe za dopisivanje u višim razredima osnovne i srednje škole funkcionišu 24 sata dnevno, što kod dece stvara ogromnu anksioznost jer se plaše da će nešto propustiti ili da će se probuditi uz 300 novih poruka i potpuno promenjenu dinamiku u društvu - kaže on.

Ako roditelji svojim primerom pokažu kako da postave lične granice, deca će naučiti koliko je važno da daju prednost sopstvenom fokusu i ličnom prostoru.

Probajte ovo: Ispričajte deci neku priču o trenutku kada ste vi uradili nešto neprijatno ili slučajno pogrešili na internetu - na primer, kada ste odgovorili na poruku opcijom „Odgovori svima“ i tako je poslali celoj kompaniji ili kada ste slučajno objavili fotografiju koja nije bila namenjena za objavljivanje. Na taj način ćete im pokazati da su greške i nesavršenosti sastavni deo života u digitalnom svetu.

Pored toga, ponudite im konkretne rečenice kojima mogu da zatraže vašu pomoć na internetu, poput: „Video/la sam nešto čudno i ne znam šta je to.“

"Ja sam važan/važna"

Dve jednostavne reči koje imaju snažnu poruku, bez obzira na uzrast. Naučiti dete da kaže „Ja sam važan/važna“ ne znači podsticati njegov ego. Naprotiv, cilj je da se izgradi čvrst temelj samopouzdanja i osećaja sopstvene vrednosti.

Istraživanja pokazuju da gotovo 40% tinejdžera u SAD prijavljuje dugotrajna osećanja tuge ili beznađa. Takođe je utvrđeno da su mladi koji se osećaju povezano sa drugima, podržano i cenjeno otporniji i manje skloni ozbiljnim problemima sa mentalnim zdravljem.

- Sama činjenica da ne postoji nijedna druga osoba koja je potpuno ista kao oni svedoči o njihovoj individualnoj važnosti. To znači da njihov glas, bezbednost njihovog tela, izgled, darovi i talenti imaju svoju vrednost - kaže Oliver.

Probajte ovo: Za stolom tokom večere razgovarajte o situacijama u kojima je svako od vas tog dana nekome bio važan. Pripremite i svoj primer — nije tako lako kao što možda na prvi pogled izgleda. Ubrzo će vaša deca početi da obraćaju pažnju na situacije u kojima su nekome bila važna i da ih glasno ističu.

Jedno od moje dece je jednom na ovo pitanje odgovorilo: „Izveo/la sam psa napolje.“ Valjda od nečega treba početi.

(Ona.rs/goodhousekeeping)