8 znakova da ste previše emocionalno zavisni od odrasle dece, a da niste ni svesni: Da li ste prešli grnicu?

Dok su deca mala, prirodno je da se veliki deo života roditelja vrti oko njih. Znate gde su, šta jedu, s kim se druže, kada imaju kontrolni, šta ih muči i šta im je potrebno. Godinama ste osoba kojoj prvo dolaze kada nešto nije u redu.

A onda odrastu.

Preporučujemo

Dobiju posao, partnera, možda svoju decu, prijatelje, obaveze i život koji više ne uključuje roditelje u svaki detalj.

Za neke majke i očeve taj prelaz događa se gotovo neprimetno. Za druge može biti mnogo teži nego što su očekivali.

Ne pokušavaju da kontrolišu odraslo dete niti da donose odluke umesto njega. Problem može biti mnogo suptilniji - dete polako postaje osoba od koje roditelj očekuje najveći deo društva, utehe, potvrde i emocionalne sigurnosti.

U psihologiji se kod izraženijih obrazaca govori o zamagljenim porodičnim granicama ili "enmeshmentu". Ključna razlika između zdrave bliskosti i problema nije koliko često razgovarate, već da li roditelj i odraslo dete mogu da ostanu bliski, a istovremeno imaju zasebne živote.

Ovih osam ponašanja mogu biti znak da je ravnoteža počela da se menja.

1. Dete je prva osoba koju zovete zbog apsolutno svega

Dobili ste dobre rezultate kod lekara - zovete ćerku.

Komšinica vas je iznervirala - zovete ćerku.

Videli ste nešto smešno u prodavnici - opet zovete ćerku.

Naravno da nema ničeg lošeg u tome da sa odraslim detetom delite svakodnevicu. Problem počinje ako primetite da više nemate gotovo nikoga drugog sa kim je delite.

Partner, prijatelji, rođaci, kolege i nekadašnja poznanstva polako su nestali iz vašeg društvenog kruga, a dete je postalo osoba od koje očekujete praktično svu emocionalnu bliskost.

Jedna osoba, čak i kada vas mnogo voli, teško može da bude čitav vaš društveni svet.

2. Njihovo raspoloženje određuje vaše

Sin vam kaže da je imao loš dan na poslu i vi ostatak večeri razmišljate o njegovom problemu.

Ćerka vam preko telefona zvuči neraspoloženo i satima analizirate da li ste možda vi nešto pogrešili.

Empatija prema sopstvenom detetu sasvim je prirodna.

Ali postoji razlika između "žao mi je što mu je teško" i situacije u kojoj ne možete da budete mirni dok vaše odraslo dete nije mirno.

Psiholozi upravo zamagljivanje granice između sopstvenih i tuđih emocija navode kao jednu od karakteristika preterano isprepletanih porodičnih odnosa.

Možete voleti dete i brinuti zbog njega, a ipak ne nositi svaku njegovu emociju kao svoju.

3. Više gotovo ništa ne planirate bez njih

Nekada ste subotom išli na kafu sa prijateljicom, imali hobi, odlazili negde sa partnerom ili jednostavno pravili sopstvene planove.

Sada prvo proveravate šta rade deca.

Ako ćerka možda dolazi u nedelju, ne dogovarate ništa. Ako sin kaže da bi mogao da svrati, ceo dan ostaje rezervisan za njega.

Vremenom život može početi da se organizuje oko trenutaka kada su deca slobodna.

To posebno lako može da se dogodi nakon odlaska u penziju, razvoda, smrti partnera, preseljenja ili drugih velikih životnih promena kada se društveni svet čoveka prirodno smanji.

Ali blizak odnos sa decom ne može potpuno da zameni sopstvena prijateljstva, interesovanja i život van roditeljske uloge.

4. Potrebno vam je njihovo odobrenje za odluke koje se tiču vas

Razmišljate da promenite automobil.

Želite da otputujete sa prijateljicom.

Hoćete da upišete kurs, preuredite stan ili počnete neku novu aktivnost.

Naravno da možete pitati odraslo dete za mišljenje. Problem je ako shvatite da bez njegovog "da, mama, to je odlična ideja" ne možete mirno da donesete odluku.

Nekada ste vi bili osoba koja je detetu davala sigurnost dok donosi odluke.

Ako sada od njega očekujete potvrdu bez koje ne verujete sopstvenom izboru, uloge su možda počele da se menjaju više nego što je zdravo.

Savet nije isto što i dozvola.

5. Često naglašavate koliko su "zauzeti"

"Znam da nemaš vremena."

"Neću da te gnjavim."

"Vi ste stalno negde."

"Znam da ti je teško da pronađeš vreme za majku."

Na prvi pogled zvuči kao razumevanje.

Ali ako se slične rečenice često ponavljaju, odraslo dete može iza njih da čuje potpuno drugačiju poruku:

"Ne provodiš dovoljno vremena sa mnom."

Ponekad ne izgovaramo direktno ono što želimo jer se plašimo odgovora.

Mnogo je zdravije reći: "Volela bih da se vidimo sledeće nedelje, kada ti odgovara?" nego očekivati da dete samo prepozna razočaranje skriveno iza rečenice da je "uvek zauzeto".

6. Nagoveštavate da želite da ih vidite umesto da ih jednostavno pozovete

"Ja nemam nikakve planove za vikend."

"Biću sama u nedelju."

"Odavno nisam videla unuke."

Rečenica ostane da visi u vazduhu, a vi čekate.

Možda očekujete da dete samo kaže: "Onda dolazimo."

Zašto jednostavno niste pitali?

Zato što direktan poziv nosi mogućnost direktnog odgovora - a odgovor može biti "ne mogu".

Ako odbijanje počinje da deluje kao dokaz da vas dete ne voli dovoljno, mnogo je lakše poslati nagoveštaj i čekati da ono samo shvati šta treba da uradi.

Ali tada odgovornost za vaše emocionalne potrebe neprimetno prebacujete na njega.

Želja da vidite dete potpuno je normalna. Direktno je izrazite.

7. Povredi vas kada izaberu partnerovu porodicu

Ove godine Božić provode kod njegovih roditelja.

Na more idu sa njenom porodicom.

Drugi baka i deka čuvaju unuke ovog vikenda.

Razumski znate da odraslo dete sada pripada mnogo širem krugu ljudi i da mora da deli vreme između dve porodice.

Ali ipak vas zaboli.

I to je ljudski.

Problem nastaje ako svaku takvu odluku počnete da doživljavate kao rang-listu na kojoj proveravate koliko ste još važni.

Kada odraslo dete izgradi partnerski odnos i sopstvenu porodicu, granice se prirodno menjaju. Njegov partner i deca postaju centralni deo svakodnevnog života, a to ne znači da roditelj prestaje da bude voljen.

Ako je vaš sopstveni život postao veoma uzak, svaki vikend koji dete provede negde drugde može izgledati mnogo značajnije nego što zaista jeste.

8. Počeli ste da vodite evidenciju svega što radite za njih

Prošle nedelje ste čuvali unuke.

Platili ste popravku automobila.

Skuvali ste ručak dva puta.

Pomogli ste oko selidbe.

I vrlo dobro pamtite sve.

Sama pomoć odraslom detetu nije problem. Mnoge porodice funkcionišu upravo tako i međusobno se pomažu tokom čitavog života.

Signal za oprez pojavljuje se kada u glavi počne da postoji nevidljiva knjigovodstvena tabela:

"Posle svega što radim za njih, mogli bi makar češće da dođu."

Tada pomoć više nije sasvim odvojena od očekivanja.

Ako usluga dolazi sa neizgovorenim dugom koji druga osoba nije znala da prihvata, razočaranje je gotovo neizbežno.

Bliskost nije problem - gubitak sopstvenog života jeste

Veoma blizak odnos roditelja i odraslog deteta može biti jedna od najlepših stvari koje porodica ima.

Možete razgovarati svakog dana, zajedno putovati, čuvati unuke, tražiti jedni od drugih savete i uživati u tome što je nekadašnji odnos roditelja i deteta prerastao u odnos dve odrasle osobe.

Učestalost kontakta sama po sebi ne govori da je odnos nezdrav.

Važnije pitanje je šta se događa kada dete nije dostupno.

Možete li da napravite sopstveni plan?

Imate li druge ljude kojima se javljate?

Možete li da donesete odluku bez njegove potvrde?

Može li dete da kaže "ne" a da zbog toga ne oseća krivicu?

Može li da izabere partnera, prijatelje ili drugu porodicu bez straha da će vas time povrediti?

Zdrave porodične granice ne znače udaljavanje. Naprotiv, stručnjaci ističu da je cilj odnos u kojem postoje i bliskost i autonomija.

Ne treba da ih volite manje, već da vaš život ponovo postane širi

Ako ste se prepoznali u nekoliko ovih ponašanja, odgovor nije da sutra prestanete da zovete decu.

Mnogo korisnije pitanje je: šta je tokom godina nestalo iz mog života osim roditeljske uloge?

Možda je to prijateljica kojoj se dugo niste javili. Hobi koji ste napustili. Putovanje koje stalno odlažete. Partner sa kojim više gotovo ništa ne radite nasamo. Ili jednostavno sposobnost da napravite plan koji nema nikakve veze sa decom.

Roditeljstvo se ne završava kada dete odraste.

Ali njegov oblik mora da se promeni.

Godinama je jedan od vaših najvećih zadataka bio da od deteta napravite osobu koja može da živi svoj život bez vas.

Možda je sledeći zadatak podjednako važan - da i vi nastavite da gradite život koji može da bude ispunjen čak i onda kada dete tog vikenda nema vremena da dođe.

(Ona.rs / Bolde)