Posle 50. više nemamo vremena za odnose koji nas iscrpljuju: Ovih 5 tipova ljudi najviše remeti mir

Sa dvadeset godina možemo da provedemo čitavo veče sa ljudima koji nam zapravo ne prijaju, da ostanemo u prijateljstvu samo zato što traje od škole i da satima slušamo nečije probleme iako znamo da nas ta osoba nikada neće pitati kako smo mi.

Kasnije se nešto promeni.

Preporučujemo

Ne mora da postoji veliki sukob niti trenutak u kojem odlučimo da "počistimo" ljude iz života. Jednostavno počinjemo drugačije da merimo svoje vreme.

Posle 50. mnogima više nije toliko važno koliko ljudi imaju oko sebe, već kako se osećaju kada od tih ljudi odu kući.

I možda je baš to najjednostavniji test jednog odnosa.

1. Ljudi posle kojih ste svaki put iscrpljeni

Svi imamo periode kada nam je teško i kada nam je potreban neko ko će nas saslušati.

Problem nastaje kada odnos godinama funkcioniše samo u jednom smeru.

Jedna osoba priča, druga sluša. Jedna traži pomoć, druga je pruža. Jedna zove kada ima problem, a gotovo nikada kada želi da pita kako ste vi.

Posle susreta sa takvim ljudima često ne osećamo bliskost, već umor.

Ne morate zbog toga odmah prekinuti odnos. Ponekad je dovoljno prestati da budete dostupni za svaku krizu, skratiti razgovor ili jednostavno reći: "Danas stvarno nemam kapaciteta za ovo."

2. Oni koje stalno morate da spasavate

Zaboravili su da plate račun, posvađali se na poslu, potrošili novac, zakasnili, napravili problem, doneli lošu odluku.

I nekako ste ponovo vi osoba koja treba da pronađe rešenje.

Pomoći nekome koga volimo potpuno je normalno. Ali postoji velika razlika između pomoći i preuzimanja odgovornosti za tuđi život.

Ako se ista situacija ponavlja, a vi ste svaki put tu da popravljate posledice, možda više ne pomažete.

Možda samo omogućavate da se ništa ne promeni.

3. Večiti kritičari

"Ja ti ovo govorim za tvoje dobro."

Rečenica iza koje ponekad zaista stoji ljubav, a ponekad veoma lepo upakovana potreba da neko procenjuje sve što radimo.

Kako izgledate. Kako ste se obukli. Kako vaspitavate decu. Kako trošite novac. Zašto ste promenili posao. Zašto ga niste promenili. Zašto ste sami. Zašto ste još u tom braku.

Dobrim prijateljima je dozvoljeno da nam kažu neprijatnu istinu.

Ali dobronameran savet i neprestano potkopavanje nisu ista stvar.

Ako posle razgovora sa nekim redovno počinjete da preispitujete sebe, vredi razmisliti da li vam ta osoba zaista pomaže ili je samo navikla da bude sudija vašeg života.

4. Ljudi koji znaju tačno na koje dugme da pritisnu

Manipulacija retko izgleda kao u filmu.

Mnogo češće zvuči ovako:

"Posle svega što sam ja uradila za tebe..."

"Da ti je stvarno stalo, došla bi."

"Ma nema veze, navikla sam ja da nikoga nema kada meni treba."

I odjednom nešto što niste želeli da uradite ipak radite, ne zato što ste promenili mišljenje, već zato što se osećate krivim.

Granica ne mora da bude svađa.

Ponekad je cela granica jedna mirno izgovorena rečenica:

"Ne mogu."

Bez petnaest minuta objašnjavanja zašto.

5. Oni za koje u razgovoru nikada ne dođete na red

Znate njihove probleme sa decom, partnerom, šefom, komšijom, kilogramima, renoviranjem stana i planovima za sledeće leto.

Oni možda još ne znaju šta se vama dogodilo prošle nedelje.

Neke izrazito egocentrične osobe mogu biti šarmantne, zabavne i odlične za društvo. Problem postaje vidljiv tek kada shvatimo da u odnosu postoji prostor za jednu osobu, a mi smo godinama njena publika.

Prijateljstvo ne mora matematički da bude 50:50 svakog dana.

Ali dugoročno mora da postoji osećaj da obe osobe imaju pravo na prostor.

Ne morate izbaciti iz života svakoga ko vas jednom iznervira

Ovde je važna jedna ograda.

Svako od nas je nekada bio naporan prijatelj.

Svi smo imali period kada smo previše pričali o sebi, tražili pomoć, kritikovali, pogrešili ili bili toliko okupirani sopstvenim problemom da nismo dovoljno videli osobu preko puta.

Zdrav odnos nije odnos bez problema.

Razlika je u obrascu.

Ako postoji uzajamnost, sposobnost da se izvinimo, promenimo ponašanje i čujemo drugu osobu, jedan težak period ne govori mnogo o kvalitetu čitavog odnosa.

Ali ako deset godina vodite isti razgovor, osećate istu krivicu i svaki put se kući vraćate sa istim grčem u stomaku, možda odgovor već znate.

Posle 50. prijateljstva ne moraju da budu brojna da bi bila velika

Možda sa godinama ne postajemo manje društveni.

Možda samo postajemo manje spremni da vreme trošimo na odnose koji postoje zato što su nekada postojali.

Neka prijateljstva traju od osnovne škole do starosti. Druga imaju svoje vreme, završe se bez velike svađe i ostanu lepa uspomena na jednu verziju našeg života.

I jedno i drugo je u redu.

Ne dugujemo svakom čoveku koji je nekada imao mesto u našem životu isto mesto zauvek.

Jer posle određenih godina počinjemo da razumemo nešto što sa dvadeset možda nismo znali - vreme nije neograničeno.

I zato postaje mnogo važnije sa kim ga provodimo.

(Ona.rs / Danas)