Pobegla sa venčanja sopstvenog sina, a rođenje unuka objavila prva: Svekrva iz pakla 11 godina uništava život

Ulazak u ozbiljnu vezu često ne znači samo povezivanje sa jednom osobom, već i postepeno upoznavanje njenog porodičnog okruženja. Mnogi tada počinju da zamišljaju kako bi izgledao život u jednoj "proširenoj porodici" i kakvi ih odnosi tamo očekuju. Međutim, ta očekivanja se ne ostvaruju uvek na način na koji smo zamišljali.

Ovo je priča žene koja ne može da izađe na kraj sa svekrvom.

- Oko trenutka kada shvatite da je vaša veza prešla iz faze "zajedno smo" u "ovo bi mogla biti prava osoba", počnete da zamišljate kako je to kada postajete deo druge porodice - posebno ako potičete iz male porodice.

Ja imam jednog brata ili sestru, nemam bake i deke i nemam rođake. Naši Božići su bili mali, ali topli i bliski, ali veoma skromni. Nikada nije bilo zvona na vratima, daljih rođaka ili dugih ručkova sa "dečjim stolom".

Kada sam 2013. godine upoznala dečka, današnjeg supruga, slušala sam njegove priče o velikoj, proširenoj porodici i počela da zamišljam sebe kao deo toga. Tri brata sa svojim partnerima i "vojskama" dece, obe strane baka i deka još uvek žive; Božići su zvučali veselo i užurbano, daleko od mirnih proslava na koje sam bila navikla.

Kada me je zaprosio godinu dana kasnije, tokom putovanja u SAD, rekla sam "da", oduševljena ne samo idejom da se udam za njega, već i da postanem deo njegove porodice. Danas, kada se osvrnem na tu verziju sebe, osećam tugu prema njoj. Ne zato što je moj brak nesrećan, naprotiv, već zato što je moja sreća uprkos tome kako se moja svekrva ponašala, a ne zahvaljujući njoj. I znam da nisam jedina - rekla je ova žena.

Istraživanje psihološkinje sa Univerziteta u Kembridžu, Teri Apter, pokazalo je da je 60% žena izjavilo da im odnos sa svekrvom izaziva dugoročni stres, a dve trećine smatra da majka njihovog muža pokazuje posesivnu, majčinsku ljubav prema svom sinu.

Nastavila je dalje svoju priču.

- Nikada se nisam osećala dobrodošlo od strane svoje svekrve, Džuli*. Od samog početka delovalo je kao da bi radije želela da niko nije ušao između nje i njenog sina. Prvi veliki znak za uzbunu pojavio se, nakon samo nekoliko meseci zabavljanja, kada je moj tadašnji dečko predložio ručak sa svojom majkom i njenim partnerom.

Uvek sam se dobro slagala sa roditeljima prethodnih momaka, pa sam u restoran u severnom Londonu stigla optimistična, sa buketom cveća u ruci. Džuli jedva da ih je pogledala. Nije ustala da me pozdravi, samo je mlako mahnula, a zatim je oduševljeno zagrlila mog dečka i držala ga u neprijatno dugom zagrljaju. Ja sam bila potpuno zanemarena, uprkos tome što je moj partner očajnički pokušavao da me uključi u razgovor.

Kada smo izašli iz restorana, on je insistirao da je samo imala loš dan, i ja sam mu poverovala. U tim prvim mesecima nisam bila previše zabrinuta. Ali uskoro su se počeli primećivati obrasci i počela sam da se plašim da bi ovo mogao biti dugoročan problem.

Ignorisala me je usred rečenice, prekidala me i jednom mi čak rekla da ćutim dok je ona pokušavala da priča sa mojim mužem, držeći prst ispred mog lica u znak da se "ućutim". Otišla sam u toalet i plakala. Nikada nije pokazivala interesovanje da me upozna, da se raspita o mom životu, niti da pita za mene kada sam bila bolesna. Pokušala sam da izgradim takav odnos s njom, ali i danas često ne odgovara na moje poruke - rekla je ova žena.

Kako je dalje navela, nije uopšte pokazala interesovanje oko njihovog venčanja.

- Tokom veridbe nikada me nije pitala ništa o venčanju, haljini ili mestu održavanja. Svaki put kada bismo je videli, što je bilo često pred venčanje, ona bi me sklanjala u stranu, sedeći sa obe ruke oko mog partnera, mazeći ga dok su razgovarali tiho. Ponašala se kao da se njegovo venčanje jednostavno ne dešava.

Nikada (baš nikada) nije uradila ništa lepo za mene, pa možda i nije bilo iznenađenje što ni na dan našeg venčanja nije progovorila ni reč. Izgledala je besno i otišla je ranije. To je bilo toliko očigledno da su me čak i neki gosti pitali da li je u redu - kaže ova žena.

Time što je otišla ranije sa venčanja sina i snaje, govori samo da ne odobrava njihovu vezu i brak. Iako su prošle godine, odnos svekrve prema snaji nije se nimalo promenio.

- U 11 godina otkako smo se upoznali, postalo je nemoguće ignorisati činjenicu da bi Džuli radije volela da me nema. Moj muž teško prihvata njeno ponašanje, jer se plaši da bi to značilo nelojalnost, što je dovodilo do žestokih svađa između nas. Razumem da je rastrzan i da želi da održi mir. Sve što ja želim jeste da prizna koliko porodična okupljanja mogu biti neprijatna zbog Džuli (njegova braća su divna i mnogo se trude), gde se moji pokušaji topline dočekuju kritikama ili pasivnom agresijom, pa imam osećaj kao da gubim razum.

Moj muž i njegova porodica "ne talasaju", očajnički izbegavajući sukob s njom, ali su priznali da ume da bude "teška" kada su u pitanju novi članovi porodice (što je ozbiljno potcenjivanje, s obzirom da smo zajedno više od decenije). Retko pokrećem tu temu iz straha da ne uznemirim muža, iako sam ponekad razmenila pogled pun prevrnutih očiju sa snajama, i to je sve; radije ne bih talasala - kaže ona.

Ni deca nisu ništa promenila

- Umesto da se odnosi poprave, rođenje naša tri deteta samo je pogoršalo stvari. Džuli je očekivala da putujemo tri sata do nje, čak i kada sam se oporavljala od hitnih carskih rezova. "Ne volim da vozim po autoputu", rekla je mom mužu. "Lakše je da vi dođete kod nas". Objavila je rođenje našeg drugog deteta na Fejsbuku pre nego što smo mi stigli da obavestimo prijatelje. Za razliku od mojih roditelja, koji redovno pomažu oko dece, ona nikada nije ponudila pomoć.

U najgorim situacijama, pokušavala je i da se umeša između nas, predlažući da moj muž dolazi sam kod nje kako bi ga ona "čuvala" dok se "odmara" od posla i roditeljstva. Zove kada zna da nisam dostupna, pa zatim naglašeno komentariše moje odsustvo. "Je l’ mama nije tu, opet?" jednom je pitala dok sam radila na spratu.

Život kao snaje nije bio nimalo lak. Ali iz razgovora sa prijateljima, nažalost izgleda da je mnogo ređe imati blizak i topao odnos sa svekrvom nego napet. Zanimljivo je da je stereotip dok sam odrastala bio da muškarci kukaju na svoje naporne svekrve, dok su zapravo često upravo odnosi obrnuti.

Prestala sam da pokušavam da se Džuli dopadnem i prestala sam da se nadam da će se moj muž suočiti sa njenim ponašanjem. Umesto toga, prihvatila sam teoriju "Let Them" autorke Mel Robins: zaštita ličnih granica i mira važnija mi je od držanja gorčine.

I dalje žalim za svojim naivnim snovima o veseloj proširenoj porodici, ali smo stvorili toplu porodicu potpuno sami - rekla je na kraju ova žena.

Šta biste joj vi savetovali?

(Ona.rs/The I paper)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.