Stručnjaci upozoravaju: 5 naizgled bezazlenih rečenica koje prave emocionalno krhku decu
Svidelo se to nama ili ne, naše reči imaju ogromnu snagu. Fraze koje danas koristimo u razgovoru sa decom vremenom postaju njihov unutrašnji glas kada odrastu.
Sasvim je prirodno da ćemo kao roditelji ponekad reći nešto u afektu. Međutim, postoje i naizgled potpuno bezazlene izjave koje, ako se ponavljaju, mogu učiniti da naša deca postanu emocionalno krhka i nesigurna u sebe.
Preporučujemo
Da li se posti na Malu Gospojinu? Ovo mora da se nađe na prazničnoj trpezi
Ovako se pravilno pakuju pečene paprike za zamrzivač: Domaćice uvek greše u jednom koraku
Ljudi koji nesvesno odgajaju osetljivu decu često koriste ovih pet fraza.
1. Zato što sam ja tako rekla!
Ovo je rečenica koju je verovatno svaki roditelj izgovorio bar jednom. Obično služi kao preki odgovor kada dete pita zašto nešto ne može. Ipak, ovo je odgovor bez ikakvog obrazloženja. Ova autoritativna fraza pojačava detetov osećaj nemoći i šalje mu poruku da njegovo mišljenje i radoznalost nisu važni.
2. Radi ono što ti kažem, a ne ono što ja radim!
Problem sa ovom frazom je veliko licemerje koje deca i te kako primećuju. Kada roditelj jedno priča, a drugo radi, to direktno potkopava poverenje. A poverenje u roditelja je osnovna stvar koja je detetu potrebna da bi se osećalo sigurno.
3. Ne izlazi van linija!
Iako ova fraza na prvi pogled deluje bezazleno, stalno insistiranje na tome da dete boji "strogo unutar linija" može ograničiti njegovu kreativnost i sposobnost rešavanja problema. Mnogo je bolje ohrabriti dete da razmišlja izvan ustaljenih okvira i da se ne plaši da pogreši.
4. Kao da pričam sa zidom!
Ovo je jedna od fraza koje decu najviše bole. Korišćenje ovog izraza kod osetljivog deteta stvara utisak da ga roditelj doživljava kao "glupo" ili bezvredno. Kada ovakve reči dolaze od roditelja, one ostavljaju dubok trag na dečjem samopouzdanju.
5. Ako ne prestaneš da plačeš, daću ti pravi razlog za plakanje!
Ovo je ubedljivo najopasnija fraza sa liste. Kada dete plače, za to postoji razlog i plač je prirodan način izražavanja emocija. Ova rečenica uči dete da njegove emocije nisu važne i da treba da ih potiskuje iz straha od kazne. Kada dete izgubi kontrolu, na nama je da budemo odrasle osobe koje nude smirenost, a ne pretnje.
Niko od nas nije savršen roditelj, ali svest o rečima koje izgovaramo prvi je korak ka tome da naša deca izrastu u stabilne i samouverene ljude.
(Ona.rs/Your Tango)