Dan pred Krstovdan slavi se ovaj svetac: Priča o čoveku koji je promenio tok hrišćanstva

Srpska pravoslavna crkva sutra, 26. septembra, obeležava spomen osvećenja Hrama Vaskrsenja Gospodnjeg u Jerusalimu i seća se svetog sveštenomučenika Kornilija. Dan uoči Krstovdana povezuje dve priče iz hrišćanske istorije: onu o mestu Hristovog stradanja i vaskrsenja i onu o čoveku čije je krštenje pokazalo da vrata Crkve nisu otvorena samo jednom narodu.

Hram koji čuva sećanje na raspeće i vaskrsenje

Preporučujemo

Sveta carica Jelena započela je gradnju hrama u Jerusalimu, želeći da pod istim krovom budu Golgota, mesto Hristovog raspeća, i njegov grob. Nije dočekala završetak radova, a hram je svečano osvećen 335. godine.

Upravo zato se 26. septembra ne obeležava gradnja bilo koje crkve. Reč je o hramu podignutom na mestima koja su u središtu hrišćanske vere, a njegov spomen dolazi dan pre Vozdviženja Časnog krsta, praznika koji narod poznaje kao Krstovdan.

Ko je bio sveti Kornilije?

Kornilije je bio rimski oficir u Kesariji Palestinskoj. Prema Delima apostolskim, krstio ga je apostol Petar, u vreme kada se među prvim hrišćanima još postavljalo pitanje mogu li i ljudi koji nisu Jevreji da postanu članovi Crkve.

Njegova priča zato nije ostala upamćena samo kao priča o jednom obraćenju. Kornilije je, prema crkvenom predanju, kasnije postao episkop i nastavio da propoveda veru uprkos progonima. Crkva ga se seća kao sveštenomučenika, dok njegov susret sa apostolom Petrom ostaje svedočanstvo o tome da vera ne poznaje granice porekla.

Subota, 26. septembar, nije posni dan. Krstovdan se obeležava u nedelju, 27. septembra.

(Ona.rs)