Nije važno samo šta jedete: Naučnici otkrili kako obrok u društvu utiče na šećer u krvi

Nije važno samo šta se nalazi na vašem tanjiru već i s kim sedite za stolom. Novo istraživanje pokazalo je da prisustvo bliske osobe tokom obroka može da utiče na to kako telo reguliše nivo šećera u krvi.

Prema studiji objavljenoj u naučnom časopisu Science Advances, ljudi koji su jeli u društvu bliske osobe imali su blaži porast glukoze u krvi nego kada su isti obrok jeli sami. Ovi rezultati ukazuju na to da društvene veze mogu imati značajnu ulogu u načinu na koji naše telo reaguje na hranu.

Preporučujemo

Šta se dešava sa šećerom u krvi kada jedemo sami?

U istraživanju je učestvovalo 108 osoba koje su jele nešto više od 100 grama belog hleba. Istraživači su zatim tokom naredna dva sata pratili promene nivoa šećera u njihovoj krvi.

Eksperiment je sproveden u dva scenarija: učesnici su jednom prilikom jeli sami, a drugi put u društvu bliske osobe.

Rezultati su pokazali da je porast šećera u krvi bio manji kada su učesnici jeli sa nekim bliskim. Takođe, nivo glukoze se u tim okolnostima brže vraćao na početnu vrednost.

Iako je reč o zanimljivom nalazu, istraživanje ne znači da je samo jedenje nužno štetno niti da obrok u društvu može da zameni uravnoteženu ishranu i druge zdrave navike.

Društvene veze imaju uticaj i na fizičko zdravlje

Istraživači, predvođeni Šir Atzil sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, proučavali su kako prisustvo druge osobe može da utiče na različite fiziološke procese.

Njihovi nalazi uklapaju se u koncept takozvane socijalne fiziologije, koji proučava povezanost društvenih odnosa i funkcionisanja organizma.

Istraživači su sproveli i druge eksperimente kako bi ispitali reakcije tela u prisustvu bliske osobe. U jednom od njih proučavali su regulaciju telesne temperature tokom izlaganja hladnoći, dok su u drugom pratili fiziološke reakcije na stres.

Rezultati su ukazali na to da prisustvo druge osobe može da ublaži pojedine reakcije organizma, čak i kada nema direktnog fizičkog kontakta.

Kakve veze usamljenost ima sa nivoom šećera u krvi?

Ranija istraživanja povezala su usamljenost i društvenu izolaciju sa različitim zdravstvenim rizicima, uključujući metaboličke poremećaje i dijabetes tipa 2.

Ipak, važno je razlikovati povezanost od uzročno-posledične veze. To što se usamljenost povezuje sa određenim zdravstvenim problemima ne znači da ona sama po sebi izaziva bolest kod svake osobe.

Novo istraživanje pruža dodatne dokaze da društveno okruženje može biti povezano sa načinom na koji telo reguliše glukozu. Međutim, još nije poznato da li kratkoročne promene zabeležene tokom eksperimenta imaju dugoročne posledice po zdravlje.

Zašto je važno da negujemo bliske odnose?

Društveni odnosi ne utiču samo na naše raspoloženje i osećaj pripadnosti. Sve više istraživanja ukazuje na povezanost bliskih veza sa opštim zdravljem i blagostanjem.

Zajednički obroci mogu biti prilika da usporimo, razgovaramo sa ljudima do kojih nam je stalo i odvojimo vreme za sebe i druge. Iako ne predstavljaju medicinski tretman, mogu biti deo svakodnevnih navika koje doprinose kvalitetnijem životu.

Zaključak istraživanja nije da treba izbegavati obroke nasamo, već da ljudsko telo ne funkcioniše potpuno odvojeno od našeg društvenog okruženja. Način ishrane jeste važan, ali i odnosi koje gradimo mogu biti deo šire slike našeg zdravlja.

(Ona.rs)