“Moje dete je neposlušno”: Psihološkinja Marija otkriva šta roditelji ne vide, problem uopšte nije u detetu

„Moje dete je neposlušno.“ To je rečenica koju roditelji često izgovaraju kada više ne znaju kako da izađu na kraj sa detetovim ponašanjem. Međutim, psihološkinja Marija Sazdev skreće pažnju na nešto što roditelji mnogo ređe preispituju: koliko puta dete tokom jednog dana čuje da nešto ne sme.

„Kad roditelj kaže ‘moje dete je neposlušno’, prva stvar koju ja proverim nije dete. Proverim šta mu je sve zabranjeno u jednom danu“, kaže Sazdev u videu koji je privukao pažnju upravo zato što preispituje način na koji danas postavljamo granice deci.

Preporučujemo

Prema njenom objašnjenju, roditelji često imaju utisak da savremena deca imaju više slobode nego što su je imali njihovi roditelji. Ipak, svakodnevica deteta može da izgleda potpuno drugačije. Umesto nekoliko jasnih i čvrstih pravila, dete može tokom dana da bude izloženo čitavom nizu sitnih korekcija.

„Ne moj tako da sediš, nemoј tako da pričaš, nemoј da mi odgovaraš, nemoј sad, nemoј kasniјe, nemoј da se ljutiš, nemoј da plačeš, nemoј da skačeš, nemoј da trčiš“, navodi ona kao primere poruka koje dete može da čuje iznova i iznova.

Upravo u tome vidi važan problem savremenog roditeljstva. Nije svaka zabrana sama po sebi problem, niti deci nisu potrebne granice. Naprotiv, jasne granice su važan deo odrastanja. Međutim, kada se dete neprestano koriguje i kada gotovo svaki njegov spontani postupak prati nova zabrana ili ispravka, granice mogu početi da gube svoju svrhu.

Sazdev smatra da dete u takvoj atmosferi može da počne da razvija odbrambene mehanizme. Umesto da posluša, ono može da se povuče, ignoriše roditelja ili počne da pruža sve veći otpor.

„Deca su ugušena od stalnih korigovanja. I šta mi očekujemo od tog deteta? Pa, to dete razvija odbrambene mehanizme da bi preživelo. Ili te stavlja na ignor, ili ide u prkos, u bunt, u laž, u pasivnu agresiju“, objašnjava ona.

Tako nastaje začarani krug. Roditelj vidi otpor i zaključuje da je dete neposlušno, pa uvodi još više upozorenja, zabrana i korekcija. Dete, sa druge strane, oseća sve veći pritisak i još snažnije se opire. Ono što roditelj doživljava kao neposlušnost tako može biti i reakcija na način komunikacije koji se ponavlja iz dana u dan.

Sazdev pritom pravi zanimljivo poređenje sa detinjstvom prethodnih generacija. Kako kaže, ranije se često tačno znalo šta se ne sme. Postojalo je nekoliko čvrstih granica, ali je između njih postojao veliki prostor za slobodu.

„U naše vreme se tačno znalo šta se ne sme. Bilo je nekoliko čvrstih granica, ali i ostatak. Slobodan prostor, na ulici, gde te niko ne smara, gde možeš da trčiš, da se družiš, da se svađaš, da padneš, da ustaneš. Sloboda“, kaže ona.

Naravno, detinjstvo nekada i danas ne mogu se jednostavno porediti. Današnji roditelji imaju drugačije okolnosti, drugačije bezbednosne izazove i drugačiji odnos prema deci. Ipak, njena poruka nije da deci treba ukinuti pravila, već da roditelji treba da razmisle koja su pravila zaista važna.

Jer ako je sve zabranjeno, dete teško može da razume šta je zaista važno.

Da li je problem ako dete skače po kući? Da li je problem ako se naljuti? Da li je problem ako odgovori? Da li je svaki trenutak kada dete ne uradi ono što roditelj kaže odmah neposlušnost?

Upravo tu Sazdev poziva roditelje da zastanu pre nego što detetu pripišu etiketu.

„Ako si roditelj koji tačno zna u čemu želi da ga dete posluša, u opisu ispod ti ostavljam rešenje. Ali ako ne znaš šta ti je zaista važno, onda prvo tu treba da doneseš odluku“, poručuje ona.

Suština njene poruke jeste da poslušnost ne treba da bude cilj sama po sebi. Mnogo je važnije da roditelj zna zbog čega postavlja određenu granicu i šta želi da dete iz nje nauči.

„Jer poslušnost ne počinje od deteta. Počinje od tvoje jasne odluke“, zaključuje Marija Sazdev.

Ova rečenica možda i najbolje sažima pitanje koje bi svaki roditelj mogao da postavi sebi pre nego što sledeći put izgovori: „Moje dete je neposlušno.“

Ne da li će dete poslušati, već: da li je ovo pravilo zaista važno?

(Ona.rs)