Simptomi raka kod dece često liče na obične dečje bolesti: Na ove promene roditelji treba da obrate pažnju

Umor, povišena temperatura, bledilo, modrice ili bolovi kod dece najčešće su povezani sa prolaznim zdravstvenim tegobama. Ipak, kada se određeni simptomi ponavljaju, dugo traju ili postaju sve izraženiji, važno je ne odlagati razgovor sa pedijatrom. Upravo činjenica da prvi znaci malignih bolesti mogu da podsećaju na mnogo češće dečje bolesti jedan je od razloga zbog kojih ih nije uvek lako prepoznati u ranoj fazi.

Maligne bolesti kod dece razlikuju se od onih koje se najčešće javljaju kod odraslih, a njihovi prvi simptomi nisu uvek očigledni. Zbog toga je važno da roditelji prate promene u detetovom zdravstvenom stanju i ponašanju, naročito ako se tegobe ne povlače na očekivan način.

Kako ističe profesorka Ana Raciborska, čije navode prenosi poljski portal Dziecko Medonet, lečenje malignih bolesti kod dece zahteva sveobuhvatan i dobro koordinisan pristup. Pravovremena dijagnoza omogućava da se terapija započne bez nepotrebnog odlaganja.

Koje maligne bolesti se najčešće javljaju kod dece?

Maligne bolesti u dečjem uzrastu razlikuju se od karcinoma koji su češći kod odraslih. Dok se kod odraslih često dijagnostikuju rak pluća, dojke ili debelog creva, kod dece su zastupljenije bolesti koje zahvataju krvotvorni i limfni sistem, kao i tumori nervnog sistema, kostiju i mekih tkiva.

Među malignim bolestima koje se javljaju u detinjstvu izdvajaju se:

Leukemije i limfomi – maligne bolesti koje zahvataju krvotvorni, odnosno limfni sistem.

Tumori mozga i centralnog nervnog sistema – mogu da izazovu glavobolje, smetnje vida i druge neurološke tegobe.

Neuroblastom – tumor koji nastaje iz nezrelih ćelija nervnog sistema.

Sarkomi kostiju i mekih tkiva – među kojima su Evingov sarkom i rabdomiosarkom.

Uzroci malignih bolesti kod dece često se razlikuju od faktora rizika koji imaju ulogu u razvoju pojedinih karcinoma kod odraslih. U mnogim slučajevima nije moguće utvrditi jasan uzrok, a bolest se ne može povezati sa nečim što je roditelj uradio ili propustio da uradi.

Pojedini tumori u dečjem uzrastu mogu brzo da napreduju, ali mnoge maligne bolesti kod dece dobro reaguju na lečenje. Prognoza zavisi od vrste bolesti, njenih bioloških karakteristika, proširenosti i odgovora na terapiju.

Simptomi raka kod dece na koje roditelji treba da obrate pažnju

Jedan od najvećih izazova u prepoznavanju malignih bolesti jeste to što se njihovi rani simptomi često preklapaju sa znacima uobičajenih infekcija i drugih zdravstvenih problema. Zbog toga nijedan pojedinačni simptom ne treba automatski povezivati sa rakom, ali je važno obratiti pažnju na tegobe koje ne prolaze ili se ponavljaju bez jasnog razloga.

1. Dugotrajan umor i izraženo bledilo

Ako je dete neuobičajeno umorno, nema energije za aktivnosti koje je ranije volelo ili izgleda znatno bleđe nego inače, potrebno je obratiti pažnju na njegovo opšte stanje.

Ovakve promene mogu biti posledica nedostatka gvožđa, infekcije ili drugih čestih stanja, ali se mogu javiti i kod nekih bolesti krvotvornog sistema, uključujući leukemiju. Posebno je važno potražiti savet lekara ako se umoru pridruže modrice, krvarenje ili dugotrajna temperatura.

2. Povišena temperatura bez jasnog uzroka

Temperatura je česta u detinjstvu, naročito tokom virusnih i bakterijskih infekcija. Ipak, ako se uporno vraća, traje duže nego što se očekuje ili je praćena drugim neobjašnjivim simptomima, potrebno je konsultovati pedijatra.

Lekar će proceniti trajanje temperature, prateće tegobe i potrebu za dodatnim analizama.

3. Modrice i krvarenje bez očiglednog razloga

Modrice su uobičajene kod aktivne dece, posebno kada trče, igraju se i istražuju okolinu. Međutim, ako se pojavljuju neuobičajeno često, bez poznate povrede ili na mestima na kojima ih dete obično nema, važno je obratiti pažnju.

Slično važi za učestalo krvarenje iz nosa, krvarenje desni ili druge neobjašnjive epizode krvarenja. Ovi simptomi mogu imati različite uzroke, ali ponekad ukazuju i na poremećaje krvnih ćelija ili zgrušavanja.

4. Bolovi u kostima i zglobovima

Bolovi u nogama i drugim delovima tela često se javljaju kod dece, a mogu biti povezani sa fizičkom aktivnošću, povredama ili infekcijama.

Ipak, bol koji traje, postepeno se pojačava, budi dete tokom noći ili se javlja bez jasnog razloga zahteva lekarsku procenu. Posebno je važno obratiti pažnju ako dete zbog bola počne da šepa, odbija da hoda ili prestane da koristi ruku ili nogu na uobičajen način.

5. Uporne glavobolje i neurološke promene

Glavobolje kod dece mogu imati brojne uzroke, uključujući umor, dehidrataciju i infekcije. Međutim, glavobolje koje se ponavljaju, postaju sve intenzivnije ili su praćene povraćanjem, naročito ujutru, zahtevaju pregled.

Dodatni razlozi za zabrinutost mogu biti novonastale smetnje vida, problemi sa ravnotežom, neobična nespretnost ili slabost ruku i nogu. Takvi simptomi ne moraju ukazivati na tumor, ali ih ne treba zanemarivati.

6. Kvržice, otoci i neobične izrasline

Uvećani limfni čvorovi često se pojavljuju tokom infekcija i najčešće nisu razlog za ozbiljnu zabrinutost. Ipak, ako kvržica ne nestaje, uvećava se ili je praćena drugim neobjašnjivim simptomima, potrebno je da je pregleda lekar.

Posebnu pažnju treba obratiti i na neobične otoke u predelu stomaka, vrata ili drugih delova tela.

7. Ponavljane ili neuobičajeno teške infekcije

Deca, naročito ona koja pohađaju vrtić ili školu, mogu imati više infekcija tokom godine. Sama učestalost prehlada zato nije pouzdan pokazatelj ozbiljne bolesti.

Međutim, ako su infekcije neuobičajeno teške, dugo traju, često zahtevaju medicinsko lečenje ili se javljaju zajedno sa izraženim umorom, bledilom i drugim simptomima, važno je potražiti savet pedijatra.

8. Naglo mršavljenje i gubitak apetita

Promene apetita kod dece mogu biti prolazne i povezane sa infekcijama, promenama rutine ili drugim razlozima. Ipak, neobjašnjiv gubitak telesne težine, dugotrajan nedostatak apetita ili primetno pogoršanje opšteg stanja zahtevaju procenu lekara.

9. Dugotrajne promene u mokrenju i pražnjenju creva

Promene u navikama mokrenja i pražnjenja creva najčešće su povezane sa infekcijama, zatvorom ili drugim čestim stanjima. Ipak, ako dugo traju, ponavljaju se ili su praćene bolovima, krvlju u mokraći ili stolici, neobičnim otokom stomaka ili drugim tegobama, potrebno je utvrditi njihov uzrok.

Važno je naglasiti da nijedan od ovih simptoma sam po sebi ne znači da dete ima rak. Mnogo češće postoji drugo objašnjenje. Presudni su trajanje, intenzitet, ponavljanje simptoma i celokupna klinička slika deteta.

Šta roditelji treba da urade ako primete ove simptome?

Prvi korak je pregled kod pedijatra. Lekaru treba preneti kada su se tegobe pojavile, koliko traju, koliko često se ponavljaju i da li su se u međuvremenu pogoršale.

U zavisnosti od simptoma i nalaza, lekar može preporučiti dodatne preglede, među kojima su:

Krvna slika sa leukocitarnom formulom – može pomoći u proceni broja i odnosa krvnih ćelija. Ako postoji sumnja na poremećaj krvotvornog sistema, mogu biti potrebni razmaz periferne krvi i dodatne analize.

Ultrazvuk abdomena – koristi se kada je potrebno pregledati organe u trbušnoj duplji ili proceniti određene promene.

Rendgenski pregled – može biti indikovan kod pojedinih tegoba koje zahvataju kosti ili pluća.

Magnetna rezonanca ili kompjuterizovana tomografija – primenjuju se kada postoji konkretna medicinska indikacija za detaljnije snimanje.

Nije svakom detetu sa navedenim simptomima potrebna dodatna dijagnostika, niti su svi pregledi neophodni u svakom slučaju. O njihovom izboru odlučuje lekar na osnovu razgovora, pregleda i rezultata početnih analiza.

Ako nalazi ili klinička slika ukažu na moguću malignu bolest, dete se upućuje odgovarajućem specijalisti i, kada je potrebno, ustanovi koja ima iskustva u dijagnostici i lečenju malignih bolesti kod dece.

Zašto je važno da se lečenje sprovodi u specijalizovanom centru?

Lečenje malignih bolesti kod dece često zahteva saradnju više stručnjaka. U zavisnosti od dijagnoze, u terapiju mogu biti uključeni pedijatrijski onkolozi, hematolozi, hirurzi, radiolozi, patolozi i drugi članovi medicinskog tima.

Specijalizovani centri imaju iskustvo u dijagnostici i lečenju različitih malignih bolesti u dečjem uzrastu, kao i mogućnost da organizuju multidisciplinarni pristup. To je važno jer se plan terapije prilagođava vrsti bolesti, njenim karakteristikama, uzrastu deteta i opštem zdravstvenom stanju.

Roditelji bi trebalo da sa lekarima razgovaraju o daljim koracima, mogućnostima upućivanja i dostupnim opcijama lečenja.

Kako se danas leče maligne bolesti kod dece?

Lečenje malignih bolesti kod dece značajno je unapređeno tokom prethodnih decenija. Kod brojnih dijagnoza moguće je postići potpuno izlečenje, ali se izgledi razlikuju u zavisnosti od vrste bolesti i individualnih okolnosti.

U zavisnosti od dijagnoze i procene medicinskog tima, terapija može da obuhvati:

Hemoterapiju – primenu lekova koji uništavaju maligne ćelije ili zaustavljaju njihov rast.

Radioterapiju – korišćenje zračenja za uništavanje tumorskih ćelija u određenim delovima tela.

Hirurško lečenje – uklanjanje tumora kada je to moguće i medicinski opravdano.

Ciljanu terapiju – lekove usmerene na određene molekularne osobine malignih ćelija.

Imunoterapiju – terapijske pristupe koji koriste ili podstiču delovanje imunskog sistema.

Transplantaciju matičnih ćelija krvotvornog sistema – koja se primenjuje kod određenih bolesti i u pažljivo odabranim slučajevima.

Pored terapije usmerene na samu bolest, važnu ulogu ima i potporna nega. Ona može uključivati lekove protiv mučnine i bolova, antibiotike kada su indikovani, transfuzije krvnih komponenti i druge postupke kojima se ublažavaju neželjeni efekti lečenja.

Cilj je da se postigne što bolji terapijski rezultat, uz pažljivo praćenje deteta i smanjenje rizika od komplikacija i dugoročnih posledica.

Kada je potrebno odmah potražiti lekarsku pomoć?

Iako mnogi simptomi zahtevaju zakazivanje pregleda kod pedijatra, određene promene ne treba čekati. Hitnu medicinsku pomoć potrebno je potražiti ako dete ima otežano disanje, poremećaj svesti, iznenadnu slabost ruke ili noge, napad grčeva ili naglu i izrazito jaku glavobolju praćenu ozbiljnim simptomima.

Kod deteta koje ima temperaturu, izraženu malaksalost, neuobičajeno krvarenje ili brzo pogoršanje opšteg stanja takođe je važno pravovremeno potražiti medicinsku procenu.

Roditelji najbolje poznaju svoje dete, ali dijagnozu postavlja lekar

Promene u ponašanju, energiji i zdravstvenom stanju deteta ponekad su prvi znak da nešto nije u redu. Roditelji zato treba da prenesu pedijatru sve što su primetili, čak i kada im se pojedinačni simptom ne čini naročito ozbiljnim.

To, međutim, ne znači da svaki umor, temperatura ili modrica treba da izazovu strah od malignih bolesti. Takve tegobe su česte u detinjstvu i najčešće imaju mnogo jednostavnije objašnjenje.

Najvažnije je obratiti pažnju na simptome koji ne prolaze, ponavljaju se bez jasnog razloga ili postaju sve izraženiji. Pravovremeni pregled pomaže da se utvrdi njihov uzrok i, ukoliko je potrebno, započne odgovarajuće lečenje.

Kada je zdravlje deteta u pitanju, najbolji pristup nije panika, već pažljivo praćenje promena i pravovremena konsultacija sa lekarom.

(Ona.rs)