Škola u Srbiji izdala bitno upozorenje za roditelje i đake: Ovi postupci mogu da ostave trajne posledice

Društvene mreže postale su deo svakodnevice dece i mladih, a sadržaji koji se na njima smenjuju velikom brzinom često brišu granicu između bezazlene zabave i ponašanja koje može ozbiljno da ugrozi zdravlje. Upravo zbog toga je u jednoj beogradskoj osnovnoj školi učenicima i roditeljima upućeno važno upozorenje o opasnim izazovima koji se pojavljuju na društvenim mrežama, posebno na TikToku.

Školski Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja upozorio je da pojedini izazovi mogu imati izuzetno ozbiljne posledice, od teških povreda i trajnog invaliditeta do smrtnog ishoda. Iako neki od njih na prvi pogled deluju kao igra ili prilika za zabavu sa vršnjacima, rizici koje nose daleko prevazilaze nekoliko sekundi pažnje, lajkove ili komentare na internetu.

Preporučujemo

U obaveštenju koje je objavio portal Detinjarije škola je pozvala učenike da pažljivo razmisle pre nego što prihvate bilo kakav izazov, da ne ugrožavaju sebe i svoje drugare i da se obrate odraslima čim primete nešto što bi moglo da bude opasno.

Posebna poruka upućena je roditeljima, koji imaju važnu ulogu u tome da deca nauče kako da prepoznaju rizične sadržaje, odupru se pritisku vršnjaka i razumeju da nije svaki popularan trend vredan isprobavanja.

Izazovi koji deluju zabavno mogu da budu izuzetno opasni

Izazovi na društvenim mrežama često su osmišljeni tako da privuku pažnju, podstaknu korisnike da ih ponove i navedu ih da snime sopstvenu verziju. Kada se u to uključe vršnjaci, želja za pripadanjem grupi ili potreba da se bude primećen, deci može biti teško da procene koliko je određeno ponašanje zaista rizično.

U školskom upozorenju navedeni su primeri opasnih postupaka, među kojima su izazovi koji uključuju padove, gušenje, gutanje opasnih materija i skakanje sa visine. Takve aktivnosti nisu bezazlena zabava, jer mogu dovesti do ozbiljnih povreda i ugroziti život deteta.

Problem je i u tome što se posledice ne mogu uvek predvideti. Ono što na snimku izgleda jednostavno ili bezopasno ne pokazuje nužno sve okolnosti, prethodne pokušaje, povrede ili rizike koji su pratili njegovo nastajanje. Deca koja gledaju takve sadržaje mogu da steknu pogrešan utisak da je određeni postupak lak, bezbedan i prihvatljiv samo zato što ga je neko drugi izveo pred kamerom.

Dodatni problem nastaje kada se uspeh u izazovu meri brojem pregleda, lajkovima i reakcijama publike. U takvom okruženju dete može da oseti da mora da uradi nešto još ekstremnije kako bi privuklo pažnju ili izbeglo podsmeh vršnjaka.

Zato je važno da deca razumeju da popularnost na internetu nije merilo bezbednosti i da nijedan snimak, komentar ili broj pratilaca nije vredan rizikovanja zdravlja.

„Pravi prijatelj te ne tera u opasnost“: Važna poruka za učenike

Jedan od ključnih delova školskog upozorenja odnosi se na pritisak vršnjaka. Deca i adolescenti često žele da budu prihvaćeni u društvu, a strah da će biti ismejani ili isključeni može da ih navede da pristanu na nešto što inače ne bi uradili.

Upravo zato škola podseća učenike da pravi prijatelj ne bi trebalo da ih nagovara na ponašanje koje ih plaši ili ugrožava.

„Ako vas neko nagovara na nešto opasno ili pogrešno, pri tom se ne osećate prijatno, recite ‘NE’“, poručuje se u obaveštenju.

Ova poruka posebno je važna u situacijama kada dete oseća da mora da dokaže hrabrost pred drugarima. Odbijanje opasnog izazova ne znači da je neko kukavica, već da ume da prepozna rizik i donese odgovornu odluku.

Roditelji i nastavnici mogu da pomognu deci tako što će ih ohrabriti da otvoreno govore o pritiscima koje doživljavaju, bez straha da će zbog toga biti osuđena ili kažnjena. Dete koje zna da će naići na razumevanje odraslih lakše će potražiti pomoć kada se nađe u neprijatnoj situaciji.

Važno je i da odrasli ne potcenjuju dečje probleme uz objašnjenje da su u pitanju samo šala, prolazni trend ili uobičajeno ponašanje među vršnjacima. Ono što odraslima deluje nevažno, detetu može predstavljati ozbiljan pritisak.

Povređivanje drugara nije igra, već nasilje

Školsko upozorenje ne odnosi se samo na zaštitu pojedinca već i na odgovornost prema drugima. Učenici se pozivaju da vode računa o svojim drugarima i da ne učestvuju u izazovima koji bi mogli da ih povrede.

Ukoliko neko nagovara drugara da uradi nešto opasno, snima ga u rizičnoj situaciji ili ga podstiče da nastavi uprkos strahu i nelagodnosti, takvo ponašanje ne bi trebalo posmatrati kao bezazlenu zabavu. Posledice mogu biti ozbiljne, a odgovornost postoji i kada neko tvrdi da mu namera nije bila da povredi drugu osobu.

U obaveštenju se naglašava da izazovi u kojima postoji mogućnost povređivanja drugara mogu predstavljati nasilje i da učenici za svoje postupke mogu snositi moralnu i zakonsku odgovornost.

Zbog toga je važno da deca nauče da prepoznaju trenutak kada šala prestaje da bude šala. Ako se neko plaši, trpi pritisak, pokušava da se povuče ili jasno kaže da ne želi da učestvuje, njegove granice moraju da se poštuju.

Jednako je važno da učenici ne okreću glavu kada primete da je neko ugrožen. Traženje pomoći odraslih nije izdaja prijatelja, već način da se spreči da situacija postane još ozbiljnija.

Šta učenici treba da urade ako primete opasan izazov?

Škola je u svom obaveštenju jasno navela kome učenici mogu da se obrate ukoliko primete opasnost. To su dežurni nastavnik, odeljenjski starešina, psihološko-pedagoška služba i direktorka škole.

Učenici ne bi trebalo samostalno da pokušavaju da zaustave rizičnu situaciju ako bi time i sami mogli da budu ugroženi. Mnogo je važnije da odmah potraže pomoć odrasle osobe koja može da reaguje.

Ukoliko se opasan izazov pojavi na društvenim mrežama, važno je ne podsticati njegovo širenje, ne ohrabrivati druge da ga ponove i ne deliti snimke samo zato što privlače pažnju. Kada postoji sumnja da je neko neposredno ugrožen, potrebno je odmah obavestiti odraslu osobu, a u hitnoj situaciji pozvati nadležnu hitnu službu.

Škola je posebno naglasila da prijavljivanje opasnosti ne znači „cinkarenje“ drugara.

Naprotiv, kako se navodi u upozorenju, na taj način učenik može da pomogne u spasavanju nečijeg života. Ovakva poruka važna je jer deca ponekad ćute o problemima iz straha da će ih vršnjaci odbaciti ili optužiti da su ih odali.

Zato je neophodno da u školskom okruženju postoji osećaj sigurnosti i poverenja, kao i jasna poruka da je traženje pomoći odgovorno ponašanje.

Roditelji, razgovarajte sa decom o onome što gledaju na internetu

Iako škola ima važnu ulogu u zaštiti učenika, upozorenje je istovremeno i podsetnik roditeljima da je razgovor sa decom o društvenim mrežama neophodan deo odrastanja u digitalnom dobu.

Nije dovoljno samo zabraniti određenu aplikaciju ili detetu reći da ne veruje svemu što vidi na internetu. Mnogo je važnije da razume zbog čega su pojedini sadržaji opasni, kako funkcioniše pritisak vršnjaka i kome može da se obrati kada naiđe na nešto što ga uznemirava.

Roditelji mogu da započnu razgovor jednostavnim pitanjima: koje snimke dete najčešće gleda, da li je naišlo na izazove koji su mu delovali čudno ili opasno i da li je nekada osetilo pritisak da uradi nešto samo zato što su to uradili njegovi drugari.

Važno je da razgovor ne bude isključivo zasnovan na zabranama i kritikama. Ako dete očekuje da će mu telefon odmah biti oduzet ili da će biti kažnjeno čim prizna da je gledalo rizičan sadržaj, postoji mogućnost da sledeći put odluči da prećuti problem.

Umesto toga, roditelji bi trebalo da podstaknu dete da postavlja pitanja, izrazi svoje nedoumice i slobodno prizna ako je učestvovalo u nečemu zbog čega se sada kaje.

Dobro je i da odrasli zajedno sa decom razgovaraju o tome kako nastaju viralni sadržaji i zašto ljudi ponekad pristaju na opasne postupke pred kamerom. Na taj način deca postepeno razvijaju sposobnost da kritički procenjuju ono što gledaju, umesto da sadržaje automatski prihvataju kao nešto što treba ponoviti.

Zašto su deca posebno osetljiva na pritisak društvenih mreža?

Period detinjstva i adolescencije donosi snažnu potrebu za pripadanjem, prihvatanjem i potvrdom vršnjaka. U isto vreme, deca tek razvijaju sposobnost da procene dugoročne posledice svojih postupaka, naročito u situacijama koje uključuju uzbuđenje, grupni pritisak ili želju za trenutnom nagradom.

Kada se tome dodaju komentari, lajkovi i broj pregleda, opasan izazov može da postane način da dete dobije pažnju koju priželjkuje ili da dokaže da pripada određenoj grupi.

To ne znači da će svako dete koje koristi TikTok ili druge društvene mreže učestvovati u rizičnim aktivnostima. Ipak, važno je da roditelji budu svesni da se internet trendovi menjaju brzo i da deca mogu da naiđu na sadržaje čiju ozbiljnost ne razumeju u potpunosti.

Zbog toga je važno graditi odnos u kojem dete zna da ne mora da dokazuje svoju vrednost kroz opasne postupke i da može da odbije izazov čak i kada ga svi ostali prihvataju.

Jednako je važno da odrasli svojim primerom pokažu da se hrabrost ne meri spremnošću na rizik, već sposobnošću da se donese promišljena odluka, zaštite drugi i zatraži pomoć kada je potrebna.

„Škola je mesto gde se osećate sigurno“

Na kraju upozorenja, školski tim podseća učenike da škola treba da bude mesto na kojem mogu da uče, druže se i osećaju sigurno. Nastavnici i stručne službe dostupni su im kada imaju problem, a svaki slučaj koji ugrožava bezbednost učenika treba shvatiti ozbiljno.

Roditelji se pozivaju da, ukoliko saznaju za opasan izazov ili rizično ponašanje među decom, obaveste odeljenjskog starešinu ili upravu škole. Pravovremena reakcija može da pomogne da se opasnost prepozna pre nego što dođe do ozbiljnih posledica.

Poruka ovog upozorenja prevazilazi granice jedne škole. U vremenu kada deca veliki deo slobodnog vremena provode na internetu, njihova bezbednost zavisi i od toga koliko su spremna da prepoznaju opasnost, koliko otvoreno razgovaraju sa odraslima i da li znaju da imaju pravo da kažu „ne“.

Popularnost nekog izazova ne čini ga bezbednim, a želja za prihvatanjem nikada ne bi trebalo da bude razlog da dete ugrozi sebe ili drugoga.

„Čuvajte sebe od drugih i druge od sebe“, završna je poruka školskog upozorenja, koja podseća na najvažnije: nijedan internet trend, lajk ili snimak nije vredan zdravlja i života deteta.

(Ona.rs)