Pre 2 veka knez Miloš proglasio je Adu Ciganliju državnim dobrom: Jubilej beogradskog mora

Nekada ostrvo, a sada poluostrvo omiljeno je izletište stanovnika prestonice

Na svega četiri kilometra od centra Beograda, na reci Savi, nalazi se nekadašnje ostrvo, a sada poluostrvo Ada Ciganlija.

Omiljeno izletište Beograđana ujedno je i jedno od najposećenijih izletišta u Srbiji, posebno leti, jer su ovde temperature za nekoliko stepeni niže nego u gradu.

Naziv „Ciganlija” najverovatnije potiče od keltskih reči „singa” i „lia”, koje znače „ostrvo” i „podvodno zemljište”. Kad je vodostaj bio nizak, ovaj deo Beograda nazivan je Singa, a kad bi voda nadošla naziv bi se menjao u Lia. Vremenom, Ada Singalia pretvorena je u Adu Ciganliju.

Po oslobađanju Beograda od Turaka, Karađorđe je Adu poklonio na upravljanje Mladenu Milovanoviću, komandantu beogradske varoši. Knez Miloš Obrenović je 1821. godine, Adu Ciganliju proglasio državnim i narodnim dobrom.

Ove godine Ada će obeležiti još jedan jubilej – 90 godina od održavanja prvog Evropskog prvenstva u veslanju. Tada su na Adi izgrađene tribine za 2.500 ljudi koji su došli da bodre takmičare.

Ada Ciganlija postala je poluostrvo 1967. godine, kada je pregrađen desni rukavac.

Ovaj, po mnogima najlepši deo prestonice, bio je stecište ne samo ljubitelja prirode, sportista i pustolova, već i umetnika. Tako je naš najveći komediograf Branislav Nušić Adu prozvao „Vodenim cvetom“ i tu osnovao i istoimene satirične novine.

Foto: Ivan Strahinić

(Ona.rs)