Za narod na ostrvima u Toresovom moreuzu retko ko zna: Njihova kultura i tradicija su za film

Bolje upoznavanje naroda koji živi na ostrvu Ti i na ostrvima Toresovog moreuza, sasvim je dovoljan razlog za posetu ovoj udaljenoj destinaciji

Mada je relativno malo ljudi za njih čulo, ljudi sa ostrva Toresovog moreuza imaju bogati kulturni identitet, jedinstven za Aboridžine Australije.

Preporučujemo

Udaljeni prolaz na severu Australije otkrio je Španac Luis Vas de Tores, po kome i nosi naziv. Toresov moreuz poznat je po oštrim grebenima i plitkim vodama, ali i po vetru. U toku zime, pasat sa jugoistoka može da dostigne brzinu i od 40 km/h, dok leti vetrovi duvaju iz pravca severozapada i neretko donose oluje.

Lokalno poznato kao Ti, ostrvo Thursday (engl. Četvrtak) je administrativni centar i glavni grad ostrva Toresovog moreuza. Zajedno sa više od 200 ostrva, nekada je bilo deo kopnenog mosta između poluostrva Kejp Jork u Kvinslendu i današnje Papua Nove Gvineje. Sve to se promenilo pre oko 8.000 godina, krajem poslednjeg ledenog doba, kada je došlo do porasta nivoa mora.

Ostrvo Ti je dom za oko polovinu od oko 6.000 stanovnika ostrva Toresovog moreuza. Oko 80% njih se identifikuje kao autohtono.

Na ovom ostrvu nema porodičnih odmarališta ili hostela za bekpekere. Previše je rizično kupati se u moru oko ostrva, jer su tu morski krokodili, koji patroliraju poput policajaca. Osim njih, tu je i vetar, koji je često nemilosrdan.

Uprkos tome, postoji odličan razlog zbog kog bi trebalo posetiti ovaj daleki kutak Australije, udaljen oko 2.700 kilometara od Brizbejna, u pravcu severa. A taj razlog nije piće u pabu, koji se nalazi na najsevernijoj tački Australije.

Bolje upoznavanje naroda koji živi na ostrvu Ti i na ostrvima Toresovog moreuza, sasvim je dovoljan razlog za posetu ovoj udaljenoj destinaciji.

Melanezijskog porekla, ljudi sa ovih ostrva imaju dugu istoriju trgovine sa narodom Papua Nove Gvineje i aboridžinskim zajednicima iz Kejp Jorka. Ali oni imaju vrlo interesantnu kulturnu i jezičku tradiciju, koja varira u zavisnosti od ostrva do ostrva, u okviru kojih je zabeleženo 18 autohtonih zajednica.

I dok je većina Australijanaca upoznata sa ključnim elementima kulture i istorije Aboridžina koji žive u kopnenom delu kontinenta, malo ko je čuo za Tagai, najvažnije božanstvo predstavljeno sazvežđem zvezda koje čini kamen temeljac duhovnog verovanja stanovnika ostrva Toresovog moreuza. Ili da, recimo, kultura stanovnika ovih ostrva razlikuje četiri glavna vremenska perioda.

Na ostrvu Ti se može otkriti mnogo toga. Ali uticaj klimatskih promena, zajedno sa udarom na vrlo unosnu industriju jastoga na ovom području tokom pandemije, te rastući troškovi života na ostrvima, predstavljaju sve veću i veću pretnju po kontinuitet malo poznate domorodačke kulture u ovom delu sveta.

- Mladi ljudi odlaze zbog nedostatka mogućnosti, a mnogi od njih se ne vraćaju – izjavila je za BBC Rouzi Wer, mlada umetnica sa ostrva Toresovog moreuza.

U blizini pristaništa na ostrvu Ti nalazi se Kulturni centar Gab Titui, mesto na kome se čuvaju značajni artefakti i priča o Toresovom moreuzu.

Iako nisu svi stanovnici ovih ostrva sa radošću prihvatili dolazak Londonskog mirovnog društva 1. jula 1871. godine, dominantna religija ostaje hrišćanstvo, a praznik Dolaska svetlosti koji se obeležava svake godine 1. jula predstavlja jedan od najvažnijih dana.

Upravo je prihvatanje hrišćanstva uticalo na početak kraja kulturnih tradicija ostrvljana, kao što je na primer bilo veštičarenje ili lov na glave. Ritual odsecanja glave neprijatelja nožem od bambusa, doprineo je tome da upravo stanovnici ovih ostrva imaju lošu reputaciju među evropskim istraživačima. Smatra se da je primanje hrišćanstva doprinelo i smirivanju ratova među stanovnicima ostrva, iako je ratnička kultura ipak opstala.

U toku Drugog svetskog rata se oko 880 stanovnika ovih ostrva, odnosno većina vojno sposobnih muškaraca, prijavila da brani Australiju. Stradalo je više od 150 vojnika i 80 civila tokom rata.

Potrebno je zatražiti dozvolu od lokalnog veća za putovanje do udaljenijih zajednica na ostrvima Toresovog moreuza, do kojih se uglavnom može stići avionom. Postoji i opcija avanturističkog krstarenja, koje vodi do ostrva Badu i Moa. Deo su grupe Zapadnih ostrva i poznata su po umetničkim centrima, u kojima se može bolje upoznati zanimljiva umetnička tradicija stanovnika ostrva Toresovog moreuza.

Još jedna od opcija za bolje upoznavanje kulture ostrvljana je uživanje u plesu. Poznata plesna grupa „Naygayiw Gigi“ često izvodi zanimljive plesove koji su u vezi sa tradicijom ostrva Saibai.

- Toliko naše kulture je pohranjeno u pričama, a izražavanje ovih priča kroz ples i pesmu je način da očuvamo našu kulturu i naš jezik, što je zaista važno, jer je jezik nešto što se prilično gubi – rekla je Leonora Adidi, menadžerka grupe.

Vrlo važan deo kulture stanovnika ostrva Toresovog moreuza je i hrana, koja doživljava svojevrsnu renesansu.

(Ona.rs)