Obišli smo najpoznatija mesta Istanbula: U koje delove Aja Sofije ne može da se uđe i kako Galata donosi sreću

Aja Sofija, Topkapi palata, cisterna Bazilika su na nekoliko minuta hoda jedna od druge i ne treba ih zaobići, čak i ako ispred zateknete ogroman red

Istanbul je grad od oko 15 miliona stanovnika i kažu još bar dva miliona migranata, čijom panoramom dominiraju džamije, zastave Turske i brojna prepoznatljiva mesta, kao što je Aja Sofija. Grad na dva kontinenta, ogroman, užurban, a opet tako opušten, da na svakom koraku možete da zastanete i zagledate se u neki njegov detalj.

Preporučujemo

Aja Sofija u Istanbulu smatra se najpopularnijom turističkom atrakcijom u Turskoj, zato i ne čudi što je godišnje obiđe i po četiri miliona turista. Tačno na vrhu istorijskog poluostrva, okružena Mramornim morem, Bosforom i Zlatnim rogom sa tri strane.

Od 2020, godine Aja Sofija (Sveta mudrost) prestala je da bude muzej i ponovo je džamija. Bez obzira na to, pohode je hrišćani jednako kao i muslimani.

Zato je proteklog vikenda bilo gotovo nemoguće ući u nju. Preko trga ispred ulaza vijugala je "zmija" od onih željnih da se domognu glavne kapije. Po troje, četvoro u redu, strpljivo su čekali, roditelji s bebama u kolicima, stariji ljudi, pristigli sa svih kontinenata i svih boja kože. A sunce upeklo.

Ista slika se ponovila i pred ulazom u Plavu džamiju, udaljenu nekoliko minuta hoda, kao i u Cisternu baziliku. Doduše, Plava džamija se trenutno rekonstruiše, pa i nije moguće mnogo toga videti. Gužve nije bilo jedino ispred ulaza u Topkapi palatu, što ne znači da nije bilo posetilaca, naprotiv.

Ulazite bosi, s maramom na glavi

Ulaz u Aja Sofiju se ne naplaćuje. Jedino što morate da ispoštujete pravila koja se od vas očekuju, a to je da morate da se izujete na ulazu, što važi za sve, i da prekrijete glavu maramom, što važi samo za ženski svet. Čim uđete, imate cipelarnike gde možete da ostavite obuću. Neko ponese kesu u koju ubaci obuću i nosi je sa sobom. Takođe, ako ste u kratkim suknjama, haljinama ili bermudama, moraćete da obučete i, nazovimo to mantil, koji će vam dati na ulazu, a ovo važi i za muškarce. U Aja Sofiji ovi predmeti namenjeni posetiocima su jednokratni i posle se bacaju. To nije slučaj u svim džamijama.

Slikanje i snimanje je dozvoljeno, ali nisu dostupni svi delovi džamije. Primera radi, gornji deo džamije nije bio dostupan turistima, kao ni čuveni stub želja, koji žele da sačuvaju od potpunog uništenja.

Aja Sofija je inače deo "istorijske oblasti Istanbula" i nalazi se na listi Svetske kulturne baštine. Visoka je 55 metara, dugačka 82, a široka 73 metra, "mlada" samo oko 1.500 godina.

Prvobitno sagrađena kao hrišćanska crkva, koja je služila toj nameni vekovima, Aja Sofija je prilikom Osmanske prevlasti i osvajanja Konstantinopolja 1453. godine pretvorena u džamiju. Tokom perioda ikonoborstva, brojne ikone u Aja Sofiji su uništene. Ipak, neke su i dalje vidljive.

Sultan Mehmed II je naredio da se freske prekriju gipsom. Hrišćanske relikvije su kasnije otkrivene u odličnom stanju, a zatim i restaurirane. Od četiri freske anđela Gavrila, na samo jednoj se vidi njegovo lice. Freska Isusa na zidu ka kom su muslimani okrenuti tokom molitve prekrivena je sa tri zastora, tako da se vide samo mali delovi freske. Reč je samo o tom zidu, okrenutom ka Meki. Preostale freske su vidljive.

Fatalna drvena kupola

Funkcija Aja Sofije od njenog nastanka se nekoliko puta menjala. Sama građevina je toliko značajna da njena uloga može da se posmatra kroz prizmu međunarodne politike, ali i kroz religiju, umetnost i arhitekturu.

Vizantijski car Konstantin naručio je izgradnju prve Aja Sofije 360. godine nove ere. U vreme izgradnje, Istanbul je bio poznat kao Konstantinopolj, a ime je dobio po Konstantinovom ocu, Konstantinu I, prvom vladaru Vizantijskog carstva.

Prva Aja Sofija imala je drveni krov. Konstrukcija je do temelja spaljena 404. godine za vreme nereda koji su se dogodili u Carigradu kao rezultat političkih sukoba u porodici tadašnjeg cara Arkadija, koji je imao burnu vladavinu od 395. do 408. godine. Arkadijev naslednik, car Teodosije II, obnovio je Aja Sofiju, a nova građevina dovršena je 415. Druga Aja Sofija imala je pet lađa i monumentalni ulaz i takođe je bila pokrivena drvenim krovom.

Međutim, nešto više od jednog stoleća kasnije, to će se opet pokazati kao fatalna mana, jer je građevina po drugi put spaljena tokom takozvanih Nikanskih pobuna.

Kako nije mogao da popravi štetu uzrokovanu požarom, Justinijan je naredio rušenje Aja Sofije 532. godine. Treća Aja Sofija dovršena je 537. godine i stoji do danas.

Stub koji ispunjava želje

Stub suza ili kako ga još zovu stub želja, jedan je od simbola Aja Sofije za koji se veruje da ima isceljujuće moći. Ovaj stub “koji plače” je jedan je od 107 stubova, koliko ih ukupno ima. Stub je delimično optočen bronzom, a napravljen je od mermera, koji ima rupu u sredini i koji je stalno vlažan, pa odatle i njegov naziv. Smatra se da će svakom posetiocu koji palac stavi u udubljenje i okrene puni krug želje biti ispunjene.

Prema jednoj od legendi car Justinijan je imao veliku glavobolju i slučajno je prislonio glavu na ovaj stub, Posle nekog vremena primetio je da je prestala da ga boli glava, pa su ljudi uskoro počeli da veruju da stub ima isceljujuće moći. Vizantinci su verovali da su vlaga na stubu zapravo suze Device Marije.

Nažalost, ovaj deo džamije trenutno nije otvoren za posetioce jer je stub već prilično oštećen.

Topkapi palata

Topkapi palata je izgrađena u periodu od 1459. do 1478. godine, na zahtev sultana Mehmeda II Osvajača. Podignuta je na ruševinama vizantijskih vrata tadašnjeg Konstatinopolja. Nakon izgradnje, sultani su ovde živeli skoro 400 godina, da bi se u 19. veku preselili u Dolmabahče palatu na Bosforu. Tokom tog perioda, Topkapi palata je bila zvanični dvor osmanskih vladara, tu je živelo i radilo više od 4.000 duša.

Topkapi palata se sastoji od četiri zasebna dvorišta, a na samom ulazu u nju čekaju vas masivna Carska vrata, s raskošnim zlatnim ornamentima i natpisima iz Kurana. Ulaz u neke delove palate posebno se plaća, primera radi u harem.

Ovde možete da vidite i Topkapi bodež, ukrašen dijamantima kao i dijamant Kasikci. Ovaj dijamant od 86 karata, ukrašen sa 49 dijamanata u dva reda, spada u najpoznatije dijamante sveta. Poreklo ovog dijamanta nije poznato iako turski istoričari tvde da je dijamant pronađen krajem 17. veka.

Najzanimljiviji deo palate, onaj koji privlači sve turiste je svakako harem i za njega se plaća posebna karta. U harem ulazite kroz Vrata čednosti, koja mnogi zovu i Vratima raja. Ovde nisu samo bile privatne prostorije sultana i harem, već i privatna škola u kojoj su se školovala sultanova deca. Inače reč harem znači "zabranjeno" ili "privatno".

Galata za sreću parovima

Ako ne poznajete najbolje deo Istanbula oko Galata kule, a krenuli ste recimo kombijem, može vam se desiti i da se zaglavite. Ulice su preuske, ako je i dozvoljen saobraćaj, jednosmeran je, pa vam u nameri da se okrenete i vratite mogu zasmetati i metalni zupci ugrađeni u beton. Pa kad krenete u suprotnom smeru, odoše gume.

Ima jedna uska, kaldrmisana ulica, koja ka kuli ide uzbrdo, pa ako u podnožju ulice ugledate da neko leži na putu, ne brinite previše, to je samo želja za dobrom fotografijom na kojoj obavezno mora da bude i poznata kula, u svoj svojoj veličini. Taj deo grada živ je cele noći, prodavnice rade i uvek nekog ima na ulici. Desi se da popravljaju tendu na kafiću koji gleda baš na kulu u 4 ujutru. Red onih koji čekaju da sednu u taj kafić ume da se otegne. Okolne uličice su prepune malih radnji, ušuškanih lokala.

Veruje se da kula donosi sreću mladim parovima i da će, ukoliko zajedno kroče ka Galata kuli, uploviti u bračne vode. To verovanje se očigledno prenelo i na obližnji hotel, pa petkom i subotom, u restoranu na krovu na petom spratu, s kog se pruža divan pogled na kulu, bude tri do četiri prosidbe. Budućem mladoženji hotel za cenu prosidbe obezbedi vatromet, balone i šampanjac. Jeftinija varijanta je da sve to obavite na malom trgu pored Galata kule, uz baklje, balone i cveće, a svedoci vam u tom slučaju budu svi prolaznici.

Kula je imala različite namene tokom svoje istorije. Tokom otomanskog perioda Galata kula je korišćena kao osmatračnica, kao zatvor, služila je i kao sklonište za hrišćanske ratne zarobljenike, a današnji izgled dobila je 1967. godine.

Inače je kula i dom čitavom jatu papagaja, koji koriste udubljenja u kuli za svoja gnezda, na prvi pogled deluje da je u pitanju vrsta zeleni aleksandar.

Cisterna iz filma o Džejmsu Bondu

Cisterna bazilike koju još nazivaju i ”Potopljenom palatom” je najveća od nekoliko stotina cisterni ispod grada Konstantinopola u današnjoj Turskoj. Cisterna je udaljena 150 metara od Aja Sofije i smeštena je ispod nekadašnje antičke bazilike (po kojoj je dobila ime);  izgrađena je u 6. veku, za vreme vladavine vizantijskog cara Justinijana I Velikog kako bi se rastućem gradu osigurala pitka voda.Kako pokazuju drevni dokumenti, na izgradnji cisterne bilo je angažovano oko 7.000 radnika.

Prostrana komora je ispunjena redovima stubova i lukova od opeke s posebnim vodootpornim gipsom i zidovima debelim 3,5 metara. Predviđeni kapacitet komore bio je 100.000 tona vode, ali je danas dno prekriveno s tek nekoliko centimetara vode u kojoj možete da vidite metalne novčiće koje turisti bacaju za sreću. Povremeno osetite da vam po neka kapljica vode padne na glavu.

Možda će vam čim kročite unutra sve delovati poznato. Ljubitelji filmova o tajnom agentu 007 prepoznaće kadrove iz cisterne.

Turistima najzanimljiviji deo su kamene glave Meduze, koje su okrenute za 90 i 180 stepeni. Poreklo glava nije tačno utvrđeno, iako se pretpostavlja da su donesene iz građevina iz Rimskog perioda. Bazilika je osvetljena svetlima u boji koja se smenjuju na po nekoliko minuta, a desi se i da ostanete u mraku.

(Telegraf.rs)