5 destinacija koje ne bi trebalo posetiti tokom 2023. godine

Za svaku od destinacija koje su se našle na “Ne listi” za posete tokom naredne godine, navedeno je i objašnjenje

Nakon trogodišnje pauze, kompanija poznata po turističkim vodičima “Fodor’s” je vratila čuvenu “Ne listu” turističkih destinacija.

Kako je objašnjeno na zvaničnom sajtu, lista nema za cilj kritiku neke destinacije, već treba da bude posmatrana kao prilika za razmišljanje o tome kako turističke posete utiču na svaku od njih. Reč je zapravo o potrebi da i određene destinacije treba da odahnu od turisa, kako bi se prirodno obnovile, prenosi “Traveloffpath”.

Preporučujemo

Za svaku od destinacija koje su se našle na “Ne listi” za posete tokom naredne godine, navedeno je i objašnjenje. Osim prirodnih atrakcija, kojima je potrebno vreme za obnovu, na ovoj neobičnoj listi našle su se i destinacije koje, iako kulturni centri, nemaju dovoljno kapaciteta za tolike posete, ali i one koje su u krizi zbog nedostatka vode.

1. Francuska obala i Nacionalni par Calanques

Zbog velikog broja turista, na Azurnoj obali posebno je uočljiva erozija tla, što dovodi i do pojave klizišta. Budući da je broj turista bio čak tri puta veći od broja stanovnika, tokom prošle godine je Etretat u Normandiji bio prinuđen da zatvori postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.

U Nacionalnom parku Calanques, na području Marseja doneta je odluka da broj posetilaca bude ograničen na 400. Uveden je i sistem rezervacija, prosto zato što nije moglo da se adekvatno odgovori na toliki broj poseta.

2. Antarktičko poluostrvo

Možda zvuči čudno, ali brojni turisti posećuju Antarktičko poluostrvo. Kako je reč o području koje je među najizloženijim negativnom dejstvu klimatskih promena, čak i relativno mali broj turista utiče na već ugroženo poluostrvo.

Ovo poluostrvo se ne nalazi u Anarktičkom polarnom krugu, budući da zauzima severni deo kontinenta. Ako se najvećem padu broja divljih životinja u istoriji, koje beleži Antarktičko polusotrvo, doda i negativan uticaj koji imaju brodovi i avioni koji prevoze turiste do ove destinacije, jasno je i zbog čega “Fodor’s” preporučuje da se izbegava. A čak i ako se neko odluči za posetu, preporučuje se da to bude preko turoperatora koji se trude da smanje negativan uticaj na životnu sredinu.

3. Venecija i obala Amalfi

Bili smo svedovi neverovatne obnove Venecije u periodu minule pandemije. U želji da umanji negativan uticaj turističkih poseta, grad uvodi razlličite novine. Osim zabrane ulaska kruzera u istorijski centar Venecije, u planu je i naplata ulaznica, kako bi turizam bio fokusiran mahom na jednodnevne izlete.

Gužva na Amalfi obali je uobičajena, pa je nedavno grad uveo sistem “par-nepar” za vožnju, kako bi tokom visoke sezone bile smanjene gužve u saobraćaju.

4. Amsterdam

S obzirom na to da Amsterdam beleži posetu onolikog broja turista koliko cela zemlja ima stanovnika, bila je potrebna pažljivo osmišljena strategija, koja bi smanjila tako velike gužve samo u jednom delu Holandije. Zato je Holandski turistički odbor osmislio marketinšku kampanju, koja je usmerena na promociju i drugih oblasti i na segmentaciju turista.

Jedna od tendencija vezana je i za ograničavanje broja ljudi na aerodromu u Amsterdamu.

5. Tajland

Sa oko 40 miliona turista na godišnjem nivou, koliko je Tajland beležio u periodu pre početka pandemije, uočljiv je negativan uticaj turističkih poseta na brojne znamenitosti. Iz tog razloga je Turistički odbor Tajlanda preduzeo određene mere, među kojima je najpoznatija zatvaranje nacionalnih parkova na mesec dana u toku godine, kako bi im bilo dato određeno vreme za oporavak.

Poslednjih nekoliko godina se čuvena uvala Phi Phi Leh, koja se nalazi u zalivu Maja zatvara zbog štete koju na prirodne resurse imaju brojni posetioci. Na ostrvu Koh Tao je relativno skoro uvedena korisnička taksa za turiste, što bi trebalo da doprinese očuvanju te destinacije.

(Ona.rs)